U četvrtak je održan sasatanak premirjera Srbije Miloša Vučevića sa predstavnicima najvećih trgovačkih lanaca. Cilj je, kažu, stabilizacija cena određenih prehrambenih proizvoda na tržištu u odnosu komšijske zemlje.
Premijer je istakao da su trgovački lanci važan činilac unapređenja životnog standarda građana, zbog čega je Vlada Srbije sa njima u stalnom dijalogu.
„Profit je ok, ali ja ne mogu da podržim ekstraprofit, iako ne mogu da kažem u ovom trenutku da trgovci imaju ekstraprofit. Neko u tom lancu ima profit koji bi mogao da bude za nijansu korigovaniji, a da mu ne bude ugroženo poslovanje“, naveo je Vučević.
Podsetio je i da država postavlja osnovnu regulativu, ali da ne može da nameće cene proizvoda, jer ih tržište diktira, iako može da ih ponekad koriguje puštanjem robe iz robnih rezervi.
Lanci supermarketa sklapaju dogovore sa državama o sniženju osnovnih namirnica, dok istovremeno profitiraju koristeći geopolitičku situaciju.
„Inflacija pohlepe” je savremeni termin koji opisuje kako se određeni akteri na tržištu bogate, dok ostaje nejasno kako se „bolje cene” formiraju paralelno sa poskupljenjem goriva i struje.
„Bez kartelskih dogovora i monoplola”
Pregovore Vlade sa trgovniskim lancima je pozdravila i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković koja je nedavno predstavila Izveštaj o inflaciji.
Ona je rekla da ne bi govorila o pitanju marži jer da se čeka studija koju radi Komisija za zaštitu konkurencije budući da je ona poslednja bila zastarela i da su u međuvremenu kontakti sa trgovinskim lancima „bili redovni”.
U februaru je, pak, rekla novinarima da je NBS pokrenula pitanje visine marži u maloprodaji zbog previsokih cene u odnosu na druge zemlje.
„Trgovinski lanci su bili zahvalni što smo otvorili tu temu jer se ne samo u trgovinskim lancima, nego i na putu od proizvođača preko veletrgovaca do maloprodaje, ponekad ili često neopravdano zidaju cene“, rekla je Tabaković.
Kaže i da je raduje inicijativa koju je predsednik vlade Miloš Vučević otvorio na savetu za BDP i da će „Narodna banka dati svoj puni doprinos rešavanju tog problema, da se ne stvaraju ni kartelski dogovori, ni da bilo ko ima monopolsku poziciju”.
Dogovor umesto zakona
Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva“ rekao je ranije za „Vreme” da kada bi Ministarstvo trgovine želelo da se pozabavi viskom trgovačkim maržama, da bi to moglo da se uradi na drugi način.
„Ne vidim zašto bi se država dogovrala sa trgovcima i zašto bi se oni odricali svoje dobiti, osim ako nisu nečim uslovljeni. Bilo je takvih situacija sa bankama, kad su bili neki dogovori, obično su banke dobro prolazile. A bilo je i situacija kada su se menjali zakoni, pa banke postupe prema tome i to je već drugačije”, kaže Gavrilović.
On je dodao da je problem što nemamo tržišnu inspekciju.
„Mi nemamo kontrolu. Nikada nije bilo u medijima da je tržišna inspekcija nekog kaznila, komisija za zaštitu konkurencije nikada nije kaznila nameštanje cena, dogovaranje…Bez toga sve drugo je besmisleno”, kaže Gavrilović.
Dogovori Vlade i trgovoniskih lanaca doprineli smanjenju inflacije
Prošle godine u septembru sprovedena je akcija „Bolja cena – cena za narod“ i trajala do je 31. decembra 2023.
Akcija je podrazumevala smanjenje cena 36 artikala iz 20 kategorija proizvoda, uglavnom prehrambenih, kroz promotivnu akciju.
Republički zavod za statistiku analizirao je akciju i zaključio da jeste usporila rast međugodišnje stope inflacije od oktobra do novembra u poređenju sa septembrom 2023. godine u proseku za oko 18,1 odsto ili za 0,3 procentna poena.
Nalepnice „Bolja cena“ mogu se i dalje videti na pojedinim proizvodima u prodavnicama, ali u daleko u manjem obimu jer je zvanično imala ograničeni vek trajanja.
Izvor: Bloomberg/RTS
