Izmenama Plana generalne regulacije omogućilo bi se da se zemljište i objekti namenjeni javnim službama, kao što su škole, vrtići ili domovi zdravlja, prenamene u privatne i komercijalne sadržaje
Izmene i dopune Plana generalne regulacije (PGR) Beograda predstavljaju još jedan korak u dugotrajnom procesu u kojem se urbanističko planiranje udaljava od opšteg interesa i prerasta u instrument koji prvenstveno služi privatnim akterima.
Iako se ove intervencije formalno prikazuju kao tehničke korekcije, one u suštini uvode strukturalnu promenu režima upravljanja prostorom i omogućavaju dalje otimanje javnih dobara u gradu, piše na sajtu organizacije Ministarstva prostora.
Prva i glavna predložena odredba omogućila bi da se bilo koja javna namena, u šta spadaju škole, vrtići, domovi zdravlja, bolnice, univerziteti, instituti, službe socijalne zaštite i javne zelene površine, može promeniti u bilo koju drugu komercijalnu, privatnu, namenu, poput stanovanja, komercijalnih objekata ili privrednih zona.
Ovom promenom direktno su ugrožene sve javne namene – objekti obrazovanja, objekti zdravstvene zaštite, objekti socijalne zaštite, objekti kulture, saobraćajna infrastruktura, objekti komunalne infrastrukture, sportski tereni i javni sportski centri, javne zelene površine, kao i gradske šume.
Kako bi to slikovito izgledalo, objasnila je urbanistkinja Božena Stojić iz Ministarstva prostora.
„Za primer ću uzeti Petu beogradsku gimnaziju. Plan generalne regulacije kaže – ovo je javno zemljište, srednja škola. Ako se radi Plan detaljne regulacije, plan nižeg reda, onda bi bilo moguće promeniti to, da to više nije javna namena, nego komercijalna namena i hotel, na primer. Direkcija za javnu imovinu onda stavlja tu parcelu na oglas za prodaju“, rekla je za Novu ekonomiju urbanistkinja Stojić.
To praktično znači da investitor može da naruči izradu PDR-a za neki blok u okviru kog postoji parcela javne namene, recimo škola ili dom zdravlja, i da je kroz taj plan prenameni u mešovite gradske centre, odnosno stambeno-poslovnu namenu.
Pokret Kreni-promeni predao je Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove 1.813 primedbi na predložene izmene Plana generalne regulacije, dokumenta koji definiše šta sme, a šta ne sme da se gradi u Beogradu.
Primedbe su prikupljene tokom proteklog vikenda na 25 štandova u 10 beogradskih opština, u okviru aktuelnog javnog uvida.
Izvršna direktorka Kreni-promeni Marina Pavlić rekla je na konferenciji za novinare da je reč o „još jednom u nizu šokantnih predloga izmena plana grada“, tvrdeći da je Plan generalne regulacije jedan od najvažnijih dokumenata za svakodnevni život građana.
„Tim planom se definiše šta sme, a šta ne sme da se gradi u našem gradu. On štiti ustanove koje su građanima važne, određuje gde mogu da budu vrtići, domovi zdravlja, kulturni centri, sportski tereni. Zato je važno da reagujemo sada, dok je javni uvid u toku“, rekla je Pavlić.
Beograd i dalje nema Generalni urbanistički plan, ali je, iako do sada nije usvojen, nacrt bio na javnom uvidu 2022. godine.
Tada je moglo da se vidi da je jedan od strateških ciljeva grada da se visokoškolske i zdravstvene ustanove iz centralnih gradskih lokacija izmeste na periferiju, zbog toga što stoje na, kako je pisalo u nacrtu, „veoma vrednim i atraktivnim lokacijama”.
Poslanica Stranke slobode i pravde (SSP) i predsednica beogradskog odbora Mila Popović ocenila je da je novi predloženi Plan generalne regulacije opasan dokument, kojim će, kako je rekla, od celog Beograda biti napravljen „Beograd na vodi“.
„Ideja im je da se Beograd rasparča i podeli kao plen. Hoće da unište ono što je ostalo od našeg grada kakav smo voleli, poznavali i koji nas je formirao, jer ono što pripada svima nama – preko noći se želi pretvoriti u privatni profit. Svaka predata primedba je trag otpora i pozivamo građane i sve zainteresovane da podnesu primedbe“, kazala je Popović.
Arhitekta i odbornica u Skupštini grada Beograda Angelina Jokić ocenila je da Plan generalne regulacije treba da štiti javni interes i obezbedi stabilan okvir za razvoj grada.
„Plan treba da garantuje da li će u vašem bloku postojati vrtić ili škola, koliko će biti udaljeni ili će se umesto toga graditi tržni centar ili kockarnica“, navela je Jokić.
Ukazala je da predložene izmene omogućavaju da se površine namenjene javnoj upotrebi, putem planova nižeg reda, odnosno planova detaljne regulacije, prenamene u druge svrhe, poput višeporodičnog stanovanja ili komercijalnih delatnosti.
„Veliki problem je što planove detaljne regulacije mogu da finansiraju privatni investitori. To otvara prostor za još intenzivniji investitorski urbanizam“, rekla je Jokić.
Stranka Srbija centar (SRCE) ocenila je da su predložene izmene Plana generalne regulacije Beograda problematične i da gradska vlast „pokušava da privatizuje grad“.
„Mnogo veći problem od Šapićevog pokušaja da pričom o svetioniku i preskupom satu na Trgu republike skrene pažnju javnosti su predložene izmene Plana generalne regulacije Beograda. Naime, plan predviđa da se on direktno sprovodi primenom pravila uređenja i građenja na celom obuhvatu planskog dokumenta, a to ovoj vlasti predstavlja ključnu alatku za pokušaj privatizacije Beograda“, saopštila je stranka Srbija centar „SRCE“.
Dodaje se da je plan usvojen 2016. godine, a da je od 2019. konstantno otvoren za izmene i dopune, čime se obesmišljava urbanističko planiranje.
„Plan je usvojen 2016. godine, a od 2019. je konstatno otvoren za izmene i dopune, čime se obesmišljava plansko razvijanje grada, odnosno urbanističko planiranje. Dolazimo do toga da urbanizam postaje tržišni, investitorski. Ne sme se dozvoliti da investitori menjaju istoriju, tradiciju, kulturu jednog grada i naroda. PGR treba da postavlja jasna pravila i da štiti javni interes i sprečava dodatnu privatizaciju Beograda i profitiranje pojedinaca“, zaključuje se u saopštenju Srbija centra SRCE.
U naselju Zabrnjica u blizini Priboja australijska rudarska kompanija Middle Island Resources Limited otkrila je „potencijalno značajnu zonu zlatne mineralizacije”
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
