Na četvrtoj Međunarodnoj konferenciji Ujedinjenih nacija o finansiranju razvoja, koja se
održava jednom u deset godina, više od 70 šefova država i vlada okupilo se u Sevilji u Španiji, uz poruku da svet mora hitno da pronađe održive i pravične modele za finansiranje razvoja u uslovima sve većih globalnih dugova, klimatske krize i pada međunarodne pomoći.
A vrućinu su, inače, svi učesnici samita osetili na svojoj koži, jer Španija upravo ovih dana beleži rekordno visoke temperature.
Četvorodnevni samit, održan od 30. juna do 3. jula 2025. godine u Sevilji, okupio je lidere iz celog sveta, predvođene generalnim sekretarom UN Antonijom Guterešom.
Tokom sastanka, učesnici su raspravljali o načinima da se ubrza napredak u smanjenju siromaštva, borbi protiv klimatskih promena i ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, koji su danas sve ugroženiji. Ovo je već četvrta konferencija ovog tipa, nakon prethodnih održanih u Adis Abebi, Dohi i Montereju.
„Nova mapa puta“
Samit koji je okupio oko 4.000 delegata, svečano je otvorio španski kralj Felipe VI, poručivši da je svetu potrebna „nova mapa puta zasnovana na konkretnim, opipljivim i ostvarivim rezultatima“, posebno u trenutku kada bogate zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države, sve više smanjuju razvojnu pomoć u korist značajnog povećanja vojnih budžeta. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš ocenio je da je glavni cilj skupa u Sevilji obnova poverenja u međunarodnu saradnju, piše španski list El Pais.
„Ekonomski rast je usporen, trgovinske barijere rastu, a razvojna pomoć opada“, izjavio je Gutereš, dodajući da je sadašnji trenutak „vreme teškoća i podela u ljudskoj porodici“.
Odsustvo SAD i senka geopolitike
Jedan od najupečatljivijih aspekata samita bilo je odsustvo američkog predsednika Donalda Trampa. Sjedinjene Američke Države odlučile su da ne prisustvuju konferenciji i odbile su da potpišu završni dokument, uz obrazloženje da predlozi o jačanju kapaciteta razvojnih banaka i poreske saradnje kroz UN prevazilaze „crvene linije“ američke spoljne politike.
Iako je ova odluka bacila izvesnu senku na završni deo konferencije, mnoge zemlje izrazile su spremnost da nastave saradnju i bez podrške Vašingtona.
Dok su se zvaničnici fotografisali ispred simbola Sevilje, ulicama grada prolazile su
kolone demonstranata, a učesnici protesta zahtevali su otpis dugova, klimatsku pravdu i transparentnije globalne finansijske mehanizme.
Transparenti sa porukama poput „Otpišite dug odmah“, „Finansirajte klimatsku pravdu“ i „Ljudi pre profita“ jasno su izrazili pritisak javnosti na bogate zemlje da prekinu prakse koje, prema rečima aktivista, produbljuju nejednakosti i destabilizuju siromašnije zemlje i globalni jug.
Kao domaćin, Španija je zauzela vodeću ulogu u konkretnim finansijskim inicijativama.
Premijer Pedro Sančez najavio je da će Španija preusmeriti 1,9 milijardi dolara ka najsiromašnijim državama putem MMF-a, kao i da će u saradnji sa Svetskom bankom osnovati Globalni centar za zamenu duga, koji će omogućiti zemljama da svoj javni dug pretvore u konkretne razvojne projekte, navodi Rojters.
Na samitu je učestvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je izjavio da će Srbija podržati tzv. Seviljski kompromis i novu platformu za finansiranje razvoja, ocenjujući da bi to bio korak napred. “Ali nama treba mnogo koraka napred“, rekao je Vučić.
Šta donosi „Seviljski kompromis“?
Završni dokument konferencije, poznat kao Seviljski kompromis, uključuje platformu sa preko 130 konkretnih mera za jačanje finansijskih kapaciteta zemalja u razvoju. Među njima su: unapređenje mehanizama za mobilizaciju investicija, reforme poreskih sistema, zamena dugova za ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i klimatske projekte i poboljšanje uslova zaduživanja kroz razvojne banke. Platforma je deo širih napora UN da stvori održiv i pravičan sistem za globalno finansiranje razvoja, a njeno sprovođenje biće povereno UNDP-u, Svetskoj banci, OECD-u i nacionalnim vladama.
Seviljski samit, iako opterećen geopolitičkim tenzijama i izostankom SAD, pokazao je političku volju mnogih država da se pronađu nova rešenja za globalne izazove. Kako je gensek UN-a Gutereš zaključio: „Finansiranje je motor razvoja. A trenutno, taj motor se guši.“
Ostaje da se vidi da li će Sevilja postati mesto gde će taj razvojni motor ponovo biti pokrenut ili će ostati još jedna propuštena prilika.
Dosadašnja iskustva pokazuju da trenutni model finansiranja razvoja, zasnovan na mobilizaciji privatnog kapitala i ulozi multilateralnih razvojnih banaka, često ne donosi stvarnu transformaciju zemalja u razvoju, što je naročito vidljivo u Africi. To jasno pokazuju i podaci UN-a, prema kojima je ukupni spoljašnji dug grupe najmanje razvijenih zemalja u poslednjih 15 godina više nego utrostručen.
