Završetak prve linije metroa u Beogradu, prvobitno planiran za 2028. godinu, pomeren je na kraj 2030. godine, saopštilo je JKP „Beogradski metro i voz“. Prva faza linije obuhvata trasu od Železnika do Pančevačkog mosta. Radovi na stanicama počinju tek krajem 2025. godine
Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo pomeren je sa 2028. na 2030. godinu, potvrdili su u JKP „Beogradski metro i voz”, piše Nova ekonomija.
Do kraja 2030. će, prema poslednjim zvaničnim informacijama, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Iz „Beogradskog metroa” objašnjavaju da prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije 2028.
Šta će se raditi naredne godine?
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju početak radova. Iz „Metroa” kažu da se u drugom kvartalu 2025. počinje sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koji podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija, raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinu građevinski radovi na izgradnji samih metro stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kredit od Dojče banke u vrednosti od 178,38 miliona evra, koji je nedavno realizovan, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu, i značajno ubrzati radove u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa.
Iz Depoa Makiš upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz „Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz „Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
„Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.
Budžet za metro sve manji
Podsetimo, budžet za metro u Beogradu ponovo je smanjen.
Naime, budžetom za narednu, 2025. godinu, predviđene su investicije u izgradnju Begradskog metroa u iznosu od 6,5 milijardi dinara, odnosno oko 55,5 miliona evra. To je, međutim, manje u odnosu na investicije predviđene budžetom za aktuelnu godinu, koje iznose 7,4 milijarde dinara, dakle oko 63,24 miliona evra.
Prema revidiranoj Fiskalnoj strategiji 2025-2027, za izgradnju metroa je obezbeđeno 11 puta manje novca nego što je prvobitno predviđeno. Prema prvobitnom planu trebalo je da bude izdvojeno više od 141 milijarde dinara, i to 31,1 milijarda 2025. i još 110 milijardi 2026. godine. To je svedeno na ukupno 13 milijardi dinara – po 6,5 milijardi godišnje.
„Kresanje” budžeta metro je pretrpeo i 2023. godine. Tada su, prema Rebalansu budžeta, sredstva za metro umanjena sa prvobitno planiranih 30, na četiri milijarde dinara.
Zašto država ne čini ništa da pomogne domaćim malim i srednjim preduzećima da razviju svoj posao, za „Vreme“ objašnjava direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović
Vlada Srbije odlučila je da privremeno smanjenju akcize na benzin i dizel za 20 odsto zbog naglog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, a mera će važiti do 15. aprila
Sa slovenačkog tržišta povučen je kontignet suvih šljiva iz Srbije, zbog povišenog prisustva sorbinske kiseline. Ovo je četvrto evropsko upozorenje od početka 2026. zbog namirnica izvezenih iz Srbije koje ne odgovaraju standardima EU
Cene na pumpama u članicama Evropske unije Španiji, Poljskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Slovačkoj, pa čak i Švedskoj niže cu nego u Srbiji, pokazuju zvanični podaciji Evropske komisije
Devizne rezerve Narodne banke Srbije uvećane su zbog skoka cene zlata na međunarodnom tržištu. To ne znači da je država bogatija. Iako zaradi sticajem okolnosti, NBS devize i dalje troši na odbranu kursa
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
