Od početka godine Narodna banka Srbije je iz deviznih rezervi utrošila skoro 1,4 milijardi evra da bi odbranila postojeći kurs dinara. Kolike su devizne rezerve Srbije?
U poslednjih 13 godina, vlast je uspela da značajno uveća devizne rezerve. Sada je, zbog sankcija Naftnoj industriji Srbije, izgleda došao red da se one jače troše pa se postavlja pitanje da li su političari sa namerom gradili ovolike rezerve da bi mogli da gase požare izazvane lošim političkim odlukama i procenama. Te odluke su dovele Srbiju u poziciju da jedina aktivna refinerija u zemlji ne radi, da je pitanje šta će biti sa snabdevanjem, kao i sa celokupnom ekonomijom, a sve zato što na evropskom putu čekamo Rusiju da odluči o našoj budućnosti, piše Aleksandra Nenadović na portalu Nova ekonomija.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije sastoje se od potraživanja NBS u devizama na njenim računima u inostranstvu, hartija od vrednosti, zlata, efektivnog stranog novca, kao i specijalnih prava vučenja i rezervne pozicije kod Međunarodnog monetarnog fonda. Njihova uloga jeste pretežno zaštitna i vrsta je sigurnosti, a u slučaju Srbije se odluka NBS da se rezerve drže na visokom nivou pokazala kao opravdana, jer ono što je NBS godinama nazivala „sidrom“ i „garantom sigurnosti“ počelo je da se krnji uvođenjem sankcija NIS-u.
„Uloga deviznih rezervi je da obezbede likvidnost plaćanja države prema inostranstvu, da podrže vođenje monetarne politike i politike deviznog kursa, doprinesu očuvanju finansijske stabilnosti i drugo. Devizne rezerve imaju ulogu da apsorbuju potencijalne eksterne potrese, odnosno da ublaže potencijalni negativan uticaj kretanja u međunarodnom okruženju na domaću ekonomiju. Imajući u vidu pomenute uloge, važno je da devizne rezerve budu na adekvatnom nivou“, stoji u objašnjenju NBS.
Kako dodaju ekonomisti, rezerve obezbeđuju ne samo spoljnu likvidnost za državu, već i za privredu. Što se tiče kursa, drugde u svetu se intervencije uglavnom ne koriste tako često kao kod nas na ovom tržištu tako da je devizni kurs praktično fiksan poslednjih šest ili sedam godina. Devizne rezerve se popunjavaju i prihodima od izvoza koji ostvaruju preduzeća, od stranih direktnih investicija (SDI) jer najveći broj investitora ovde kupuje dinare za poslovanje, zaduživanjem u inostranstvu, ali i od doznaka koje prima stanovništvo i koje se menjaju za dinare.
Zlatne rezerve Srbije iznose rekordnih 51,7 tona, što je za 3,5 tona više nego krajem 2024, dok je u odnosu na kraj jula 2012. godine količinski preko tri puta više (tada su težile manje od 15 tona), saopštila je NBS u oktobru ove godine.
NBS kupuje monetarno zlato u obliku zlatnih poluga na redovnoj osnovi iz domaće proizvodnje – od kompanije Ziđin Koper iz Bora (prethodno RTB Bor), kao i s vremena na vreme na međunarodnom tržištu. Tokom 2025. godine od Ziđina je kupljeno 276 poluga zlata težine 3,5 tona, čime je već sada premašen godišnji rekord iz 2024. godine, koji je iznosio 3,2 tone.
Narodna banka Srbije je od avgusta 2012. godine do sada kupila 36,8 tona zlata, od čega se nešto manje od polovine (46 odsto, tj. oko 17 tona) odnosi na kupovine na međunarodnom tržištu dok se 54 odsto (nešto ispod 20 tona) odnosi na kupovine iz domaće proizvodnje, koje su naročito izražene poslednje dve godine. Kupovina zlatnih poluga iz domaće proizvodnje obavlja se po tržišnim uslovima (s obzirom na to da i te poluge po svojoj finoći/čistoći i drugim karakteristikama odgovaraju najvišim međunarodnim standardima), i to iz dinara, čime se uvećavaju ne samo zlatne rezerve već i celokupne devizne rezerve kojima upravlja NBS, za razliku od kupovine na međunarodnom tržištu, koja se obavlja iz deviza u okviru deviznih rezervi, pa prilikom te kupovine dolazi samo do promene njihove strukture, kažu iz centralne banke.
Sve zlato NBS čuva u svojim trezorima, izuzev pet tona zlata kupljenih u julu 2024. godine, koje su trenutno još uvek na posebnom računu NBS kod centralne banke Švajcarske u Bernu. NBS je prve kupovine na međunarodnom tržištu obavila u oktobru 2019. godine (devet tona) i novembru 2020. godine (tri tone zlata) i sredinom 2021. godine sve zlato koje je posedovala u inostranstvu (navedenih 12 tona i jednu tonu preostalu iz sukcesije koja je stajala kod Banke Engleske) vratila je u svoje trezore. Početkom jula 2024. Narodna banka Srbije je kupila još pet tona zlata u inostranstvu. Sve ove kupovine zlata (koje ima međunarodni LGD standard kvaliteta) obavljane su preko Banke za međunarodna poravnanja (BIS) iz Bazela.
Sve odluke o kupovini zlata na međunarodnom tržištu, kao i potrebi da to zlato prebaci u svoje trezore, NBS procenjuje na bazi analiza svih faktora koji na to mogu uticati, od globalne geopolitičke i ekonomske situacije, preko troškova i uslova držanja, do mogućnosti raspolaganja tim sredstvima. Zlato koje je od 2019. zaključno s 2024. godinom kupljeno u inostranstvu, usled rasta cene zlata na međunarodnom tržištu, povećalo je svoju vrednost i vrednost deviznih rezervi Srbije za preko milijardu dolara, odnosno u proseku je udvostručilo svoju vrednost.
Vraćanjem zlata u zemlju NBS je, kako kažu, nastojala da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima globalne krize i neizvesnosti. Geopolitički rizici, ali i istorijsko iskustvo iz pojedinih ranijih perioda, svakako su delom uticali na ovu odluku, s tim što je taj trend repatrijacije vezan i za druge centralne banke. S druge strane, prednost držanja zlatnih rezervi u nekom od etabliranih trgovačkih centara (BoE, njujorški FED, Banque de France, Švajcarska, itd.) ogleda se prevashodno u likvidnosti tog dela zlatnih rezervi, pošto je moguća promptna prodaja za slučaj neophodnosti, objasnili su iz NBS. Ovde treba imati u vidu činjenicu da zlato čini samo deo deviznih rezervi NBS oko 18 odsto, podatak je banke iz oktobra ove godine.
Zašto visoke devizne rezerve nisu uvek ekonomski dobre po državu? Zašto Srbija drži tolike rezerve, a šta bi moglo da se postigne kad bi se smanjile?
Kako objašnjava Nikola Avramović, viši direktor za finansijski konsalting za Austriju i jugoistočnu Evropu u Alvarez&Marsal, „rezerve su airbag – spasu glavu u sudaru, ali nose cenu.”
„NBS navodi da su devizne rezerve oko 29,4 milijarde evra na kraju oktobra 2025, uz pokriće nešto manje od sedam meseci uvoza i oko 166 odsto M1 novčane mase (keš i novac na računima), što je objektivno visok nivo zaštite. Cena toga je oportunitet: deo tog novca bi mogao da ubrza investicije ili smanji dug, ali smanjenje rezervi povećava ranjivost baš u scenariju kada energija i strane direktne investicije mogu istovremeno da naprave devizni pritisak — zato je taj “airbag” danas politički i ekonomski racionalan“, kaže Avramović.
Prihvatljivi nivo rizika kod ulaganja deviznih rezervi NBS u skladu je s konzervativnom investicionom politikom i standardima centralnih banaka, pa tako i kod NBS.
Radi upravljanja kreditnim rizikom, NBS je odredila visoke kriterijume za investiranje u banke čiji je minimalni kombinovani kreditni rejting AA–.
Za ovu godinu još nemamo strukturu deviznih rezervi i kako se ona eventualno menjala, a ukoliko pogledamo podatke iz prošle godine najveći deo odliva iz rezervi se odnosi na razduživanje, odnosno otplatu inostranih kredita u ukupnom iznosu od 2,8 milijardi evra.
Na kraju prošle godine, devizne rezerve NBS činile su inostrane hartije od vrednosti (59,16 odsto), devizna sredstva na računima u inostranstvu (22,04 odsto), zlato u trezoru NBS (13,26 odsto), efektivni strani novac (5,30 odsto) i specijalna prava vučenja kod MMF-a (0,24 odsto).
Valutnu strukturu deviznih rezervi (bez zlata) činili su evro (69,83 odsto), američki dolar (26,35 odsto), britanska funta (1,44 odsto), kanadski dolar (1,44 odsto), SDR (0,28 odsto) i druge valute (0,66 odsto).
Najveći deo deviznih rezervi u 2024. godini, u iznosu od 17,4 milijardi evra, uložen je u hartije od vrednosti (HoV) u evrima, američkim dolarima, britanskim funtama i kanadskim dolarima. Od toga je u dugoročne HoV uloženo 69 odsto, a u kratkoročne HoV 31 odsto.
U okviru dugoročnih hartija, sredstva su bila uložena u državne hartije roka dospeća od jedne do deset godina koje su izdale SAD, Kanada, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Austrija, Luksemburg, Slovačka, Belgija i Finska, uključujući tu i hartije indeksirane za stopu inflacije (TIPS); hartije javnog sektora, uključujući i hartije s promenljivom kamatnom stopom (Floating Rate Notes – FRN), kao i hartije sa sredstvom obezbeđenja (covered bonds) od jedne do pet godina.
Deo deviznih rezervi u iznosu od 6,5 milijardi evra nalazi se na tekućim računima u inostranstvu i plasiran je u depozite na rok. Od tog iznosa, 66 odsto nalazi se kod centralnih banaka (FED, Bundesbanka, Banka Kanade, Austrijska narodna banka, Centralna banka Luksemburga i Rezervna banka Australije) i međunarodne finansijske organizacije BIS iz Bazela, a 34 odsto je investirano kod prvoklasnih inostranih komercijalnih banaka kombinovanog (kompozitnog) kreditnog rejtinga AAA (na rok do šest meseci), odnosno inostranih komercijalnih banaka kombinovanog kreditnog rejtinga minimalno AA– (na rok do tri meseca), kao i na tekućim računima kod poslovnih banaka – korespondenata u inostranstvu. Narodna banka Srbije je u 2024. godini ostvarila neto prihod od 657,3 miliona evra po osnovu plasmana u inostrane hartije od vrednosti i kamata na devizna sredstva.
Dakle devizne rezerve nisu mnogo više nego što su to bile na kraju prošle godine, a deo razloga leži verovatno u prodaju evra da bi se smirio kurs dinara u visini od skoro 1,4 milijardi evra, dok je cena zlata rasla od početka godine, pa je samim tim i uvećana vrednost dela rezervi koje se čuvaju u zlatu. Da je cena zlata padala na svetskim tržištima, padala bi i vrednost deviznih rezervi. Tačne podatke dobićemo kada NBS objavi svoj godišnji izveštaj.
Kako stoji u godišnjem izveštaju za prošlu godinu, NBS je i u 2024. godini „ostala dosledna opredeljenju da održava rizik svog portfelja na veoma niskom nivou, što je omogućilo očuvanje visokog nivoa sigurnosti i likvidnosti“. Zato je i bilo iznenađenje za građane Srbije kada je guvernerka NBS izjavila da je spremna da rizikuje sekundarne sankcije povezane sa NIS-om kada je inače cilj poslovanja banke bio što više stabilnosti i što manje rizika, što je i po zakonu dužna da sprovodi. Ova, ali i druge izjave vodećih političara stvorile su pritisak na kurs gde je tržište jasno poručilo da nisu svi skloni riziku.
Neki drugi ekonomisti su stava da ova visina rezervi ipak jeste dobra u slučaju Srbije jer kao što smo videli u ovoj godini, kurs dinara mora da se brani kada dođe do velikih pritisaka uzrokovanih loše vođenom spoljnom politikom zemlje.
Od početka godine, za razliku od prethodnih gde je kupovala devize, NBS je iz deviznih rezervi utrošila skoro 1,4 milijardi evra da kupi dinare i zadovolji one koji potražuju evre. Ovime se povlači masa dinara sa tržišta, a ukoliko ih se previše povuče, to može ima posledice u vidu sve manje dinara za kupovinu deviza.
Izvor: Nova ekonomija
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Hrvatska firma "Fortenova grupa“ prodala je Idea markete firmi Davora Macure „ALTA Retail“, a pre toga „Dijamant“ MK grupi. Iz saopštenja hrvatske kompanije može se nazreti zašto su otišli iz Srbije
Studenti su objavili sopstveni ekonomski program. Ako Studentska lista pobedi, imaće puno posla u finansijama Srbije
Kandidat za premijera SNS-a Aleksandar Vučić obećava prosečnu platu od 1.200 evra do kraja godine. Ekonomisti to ocenjuju kao nerealno i deo predizbornog marketinga
Danas počinje isplata jednokratne državne pomoći penzionerima. Iznos se kreće od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Uz pomoć je ovog meseca stiglo - i pisamce od predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Zbog uticaja spoljnih faktora poskupljenje kredita vezanih za evro u Srbiji je očigledno, pitanje je samo koliko će do kraja godine skočiti rate
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
