Nova ekonomija: Državna kontrola tržišta je štetna

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će cene na hiljade proizvoda u marketima, uglavnom prehrambenih, od jeseni biti niže 15 do 20 odsto. Toliko niske cene trebalo bi da se postignu smanjenjem trgovinskih marži, iako su donedavno predstavnici vlasti smatrali da država nikako ne sme da se meša u ovo pitanje, piše Dunja Marić za Novu ekonomiju.

Govoreći o setu ekonomskih mera koji će detaljnije biti predstavljen u narednim danima, Vučić je rekao „da se velike stvari rade“.

„Uzeli smo modele i Mađarske, Rumunije i Severne Makedonije, da vidimo kako da spustimo cene. Mi dogovorimo da se spuste cene za 50 proizvoda, oni podignu maržu drugih i nadomeste profit. Nemamo ništa protiv da zarađuju dobro, oni uredno plaćaju porez, ali imam protiv da budu prebogati, a da naš narod mora da plaća cenu“, rekao je.

Prema njegovim rečima, cene hrane i pića u Srbiji su na nivou od 95 odsto cena u evropskim zemljama. Međutim, marže trgovaca idu od 35 do 42 odsto. Zbog toga je država odlučila da ograniči marže za više kategorija proizvoda – bezalkoholna pića, prerade voća i povrća, sveže i prerađeno meso, riba…

„Ograničićemo maržu u trgovini na malo, na 20-22 odsto. Zaštitićemo i proizvođače i krajnje potrošače. Moramo da menjamo i zakon do oktobra“, rekao je Vučić.

Stručnjaci ne veruju administrativnim merama

Pravi efekti ove mere videće se tek nakon nekog vremena, najmanje šest meseci, smatra profesor Ekonomskog fakulteta Goran Petković.

„Nekog efekta će sigurno biti, ali je činjenica da netržišne mere poput ove ne mogu regulisati tržište. Na duži rok – ne verujem ovim merama“, kaže Petković za Novu ekonomiju.

Prema njegovim rečima, prvo se treba zapitati zašto su cene visoke, odnosno koji činilac u lancu naplaćuje više nego što je realno. Mere onda treba preduzimati u skladu sa tim. U suprotnom, mere neće doneti dugoročne rezultate.

„Svi pokušaji države da kontroliše tržište su propali. Toga se još drži samo Severna Koreja. Mere tog tipa su jednostavno štetne”, kaže Petković.

A kakvu štetu bi Vučićevo snižavanje marži moglo da donese?

Smanjenje velikog broja cena može da asocira na deflaciju – opšti pad nivoa cena. Petković, s druge strane, veruje da je ovo malo verovatan scenario, a da je realnije da se privrednici dosete nekog rešenja kako bi izbegli gubitke. Naravno, to mogu biti poskupljenja nekih drugih proizvoda, koji nisu obuhvaćeni smenjenjem marži.

„Trgovci uvek nađu način da izbegnu ovakve mere. Ne može država da smanjuje cene, koliko privrednici mogu da budu ‘kreativni’ da bi izbegli gubitke“, kaže Petković.

Ipak, potencijalno poskupljenje drugih proizvoda nije jedina posledica do koje nova Vučićeva mera može da dovede. Jedna od njih su i nestašice.

„Nestašice se mogu desiti kod proizvoda za koje su visoki troškovi prometa, pa trgovci sa nižom maržom ne uspeju da ih pokriju. A ako se pojave nestašice, onda se automatski pojavljuje i crno tržište. Istorija je to pokazala, da restriktivne mere dovode do nestašica, pa onda i do crnog tržišta“, objašnjava sagovornik Nove ekonomije.

Petković dodaje i da je u udžbeniku o trgovini do 2000. godine postojala lekcija o štetnim uticajima zamrzavanja marži i ograničavanja cena na privredu, ali je ona izbačena, jer su profesori smatrali da je nepotrebno dokazivati koliko je ta mera štetna.

Zaboravili lekciju o besmislenim merama

Istakao je da mu je sada „žao što su to izbacili iz udžbenika jer izgleda da su ljudi zaboravili tu lekciju o besmislenim merama“.

S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić, smatra da će, umesto da poskupljuju druge proizvode, trgovci pronaći način da zarade i na onim namirnicama na koje je marža ograničena.

„Država će da ograniči maržu, ali ne može da ograniči troškove na koje se ta marža obračunava. Trgovci mogu da iskažu uvećane troškove, iako ih nema. Nama marže jesu suštinski visoke, ali administrativne mere nikada ne daju dugoročna rešenja. Država treba da upotrebi neke druge instrumente, pogotovo kod velikih marketa koji su u Srbiju došli uz subvencije i smanjenje poreskih stopa“, kaže Savić za Novu ekonomiju.

On takođe naglašava da su potrošači ključ i da često nisu svesni moći koju imaju.

„U Srbiji postoje bogatiji ljudi koje je baš briga i za udruženja potrošača, i za proteste, i za pozive na uzdržavanja od kupovine. A kada bismo svi sledili akcije tih udruženja, kada bismo se duže uzdržavali od kupovine u prodavnicama u kojima su cene visoke, tada bismo i naterali trgovce da nešto promene. Mi nismo svesni koliku moć imamo kao potrošači“, kaže Savić.

Sagovornik Nove ekonomije ipak naglašava da je pitanje koliko će od ove akcije zaista biti realizovano, a koliko je rečeno samo iz populističkih razloga.

„Vučić govori razne stvari, kao, uostalom, i sve vlasti. Pitanje je šta je od toga realno. Kada bi dobio podršku od svih trgovaca, onda bi i mogle da budu smanjene cene na hiljade proizvoda. Kada se ovakve stvari najavljuju, mora da se radi realno, a ne da bude samo još jedna politička akcija. Najgore je oslanjati se na administrativne mere – one mogu da donesu samo kratkoročne rezultate“, zaključuje Savić.

Šta je vlast pričala pre dve godine?

Da su trgovačke marže u Srbiji velike, upozorila je još pre dve godine Narodna banka Srbije (NBS). Kako je tada objavljeno, marže su za četiri godine porasle 36 odsto.

U zaštitu trgovinskih lanaca stao je tadašnji ministar trgovine Tomislav Momirović. Rekao je tada čak i da Vlada ne može da reguliše cene – što Vučić sada najavljuje.

„Istina je da su neki proizvodi značajno skuplji, ali su neki i značajno najjeftiniji – pre svega osnovne životne namirnice. Hleb, ulje, brašno, šećer… ili su najjeftiniji u Evropi, ili među najjeftinijima. Mi kao Vlada ne možemo u demokratskom društvu da regulišemo cene. Radili smo to u poslednjih godinu dana, usled velike krize i rata na istoku Evrope. Polako moramo da omogućimo privredi i tržištu da funkcionišu, pratimo cene, i mogu reći da su cene osnovnih životnih namirnica u blagom padu i najjeftinije ili među najjeftinijima“, rekao je tada Momirović.

A komentarišući marže, tadašnji ministar bio je izričit u tome da država ne sme da ih kontroliše.

„Ne možemo da se igramo sa stvarima koje dugoročno i srednjoročno ruiniraju ekonomiju. To smo pokušali o 1980-ih i 1990-ih… pa čak od 2008. do 2012. godine, pucali smo sebi u nogu. To je uništilo privredu, perspektivu, stotine hiljada ljudi, ostalo je bez posla… Tada je prosečna plata bila 300 evra. Lepo zvuči kada se kaže da se spuste marže, ali je to populizam i ne sme da se radi, jer je loše dugoročno za sve građane“, rekao je on pre samo dve godine.

Kako su države regiona smanjile marže?

Vučić se, predstavljajući ovu meru, pozvao na države regiona koje su takođe u nekom trenutku smanjile marže.

Primera radi, u Rumuniji su, do kraja septembra, trgovačke marže ograničene na 20 odsto. Mađarske vlasti ograničile su marže na 10 odsto, ali za 30 osnovnih životnih namirnica.

Što se tiče Severne Makedonije, marže su bile ograničene na pet do deset odsto za određene grupe namirnica, ali je ova mera trajala tri meseca. Od maja ove godine, trgovci ponovo samostalno formiraju cene.

Istraga o dogovaranju cena – bez epiloga

Novo ograničenje cena je najavljeno, a da prethodno nisu rešeni neki stari problemi. Naime, pre gotovo godinu dana, Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri velika trgovinska lanca, zbog sumnje da su dogovarali cene. Komisija je, zapravo, tokom nekoliko meseci praćenja cena 35 proizvoda, utvrdila da su one u tim lancima bile identične.

Do danas, međutim, ovaj slučaj još nije dobio epilog. Javnost i dalje ne zna da li su ovi lanci zaista dogovarali cene i, ukoliko jesu, kakve će posledice snositi.

Već viđene populističke mere

Mere kojima se ograničavaju cene kod srpskih vlasti veoma su popularne. Godinama unazad država je ograničavala cene brašna, mleka, mesa, parizera, paštete, goriva…

Tako je pre godinu dana pokrenuta akcija „Najbolja cena“ u okviru koje su, tokom dva meseca, bile snižene cene 700 proizvoda iz 81 kategorije. Među sniženim proizvodima bilo je hrane, ali i sredstava za ličnu higijenu.

A krajem 2023, u prodavnicama se sprovodila akcija „Bolja cena“. Ona je podrazumevala sniženje cena 36 proizvoda. U oba slučaja, stručnjaci su smatrali da je u pitanju populistička mera.

Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.