Vučić stalno ponavlja kako su svi ljubomorni zbog njegovih fantastičnih ekonomskih uspeha pa zato hoće da ga skinu sa vlasti. Kada se, međutim, srpski minimalac uporedi sa slovenačkim, hrvatskim i crnogorskim, vidi se gde se nalazi Srbija
Uoči donošenja uredbe o ograničenju marži u trgovinskim lancima, prosečna porodica u Srbiji izdvojila je u avgustu prošle godine 42,5 odsto prosečne zarade samo za hranu, što je za 1,5 odsto više nego na početku godine, piše Demostat.
Po pravilu, u Srbiji se tek u ponekom od poslednjih meseci desi da zaposleni sa prosečnom platom pokriju prosečne mesečne troškove ili da radnici na minimalcu savladaju minimalnu potrošačku korpu, ali uglavnom, zafali novca.
Inače, vrednost minimalca u Srbiji je oko 500 evra.
Prema poslednjoj uporedivoj objavi regionalnih statistika, u avgustu 2025. godine Slovenija je imala prosečnu neto zaradu od 1.562 evra dok je minimalac za celu tu godinu iznosio 877 evra, plus naknade troškova za obrok u toku rada, prevoz i troškove službenih putovanja (u Srbiji se za te stavke umanjuje iznos isplaćenog minimalca), navodi Demostat.
Minimalna zarada koja se utvrđuje najkasnije u januaru za tu godinu mora biti između 20 i 40 odsto iznad minimalnih životnih troškova na šta se dodaje i uvećanje za procenat inflacije.
Takođe, u Sloveniji su poslodavci dužni da svim radnicima isplaćuju godišnji dodatak, najmanje u iznosu minimalne plate, kao i božićni bonus od najmanje polovine najniže zarade, čime se na mesečnom nivou i prosečne i minimalne zarade uvećavaju za najmanje 112 evra. Kada je reč o troškovima, u Sloveniji su od hrane dominantniji izdaci za prevoz i komunikacije, kao i troškovi stanovanja.
Zaposlenima u Hrvatskoj u proseku je za avgust mesec isplaćeno 1.446 evra dok je minimalna zarada određena za celu godinu i iznosila je 750 evra. Na stavku za hranu, na kojoj se nalaze i osnovna sredstva za higijenu, tročlana porodica mesečno troši 389 evra, što je 26,9 odsto prosečne plate.
Crnogorska prosečna zarada u avgustu je iznosila 1.015 evra, a četvoročlane porodice samo za hranu izdvajaju 645 evra. Tu računicu su izveli sindikati koji su pre dve godine od zvanične statistike preuzeli da vode tu kategoriju podataka. Ako se grubo preračuna na tročlano domaćinstvo, izdaci za ishranu su oko 480 evra ili 47,7 odsto zarade.
U te podatke svakako treba uključiti i sezonski faktor, pa u turističkim centrima sve tri države bivše Jugoslavije cene neophodnih namirnica tokom leta mogu da porastu, što se u izvesnoj meri odražava i na povišeni udeo hrane u ukupnim troškovima domaćinstava.
A koliko je stvarno potrebno za „komotan“ život na tim prostorima, izračunao je portal NUMBEO, čiji statističari tvrde da bi za pokriće mesečnih troškova četvoročlana porodica u Beogradu trebalo da pripremi 2.370 evra ili skoro tri, tačnije 2,7 prosečne plate.
U Podgorici bi prošla jeftinije, sa 2.184 evra (neznatno više od dvostruke zarade), u Zagrebu sa 2.811 evra (što je oko 80 evra manje od dve prosečne plate), dok je u Ljubljani neophodno 2.919 evra (dve plate za oko 200 evra premašuju taj procenjeni trošak).
Nasuprot toj „luksuznijoj“ varijanti troškova, prosečna potrošačka korpa u Srbiji sadrži znatno oskudniji spisak namirnica i izdataka dok se potpuno ignoriše potreba za većim udelom stavki poput obrazovanja, zdravstva, kulture. Nije predviđeno ni izdvajanje za godišnji odmor, niti ono što je u Evropi standard – da se i u minimalnoj potrošnji predvidi bar pet odsto za štednju.
Izvor: Demostat
Hrvatski i crnogorski turistički sektor po Srbiji traže desetine hiljada radnika za turističku sezonu. Na ceni su najviše kuvari i pica-majstori, ali najviše prijava ima za sobarice i pomoćne radnike
Poremećaj tržišta izazvan je uvozom jeftinih sireva iz Evrope, a značajan deo problema leži i u ilegalnom tržištu sireva, tvrdi ministar poljoprivrede Dragan Glamočić
U naselju Zabrnjica u blizini Priboja australijska rudarska kompanija Middle Island Resources Limited otkrila je „potencijalno značajnu zonu zlatne mineralizacije”
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
