Foto: AP/Efrem Lukatsky
Zbog klimatskih promena i najtoplije sezone u istoriji pšenica je brže prošla kroz sve faze razvoja. Osim vremenskih uslova, poljoprivrednike brinu i glodari
Ove godine proizvodnja pšenice je, kažu stručnjaci, veoma izazovna, ako se imaju u vidu značajna pojava glodara tokom jeseni i zime, temperaturne oscilacije i razlike u padavinama, kao i pojava korova i bolesti.
Za ovogodišnju proizvodnju, kažu poljoprivrednici za RTS, osim pojave glodara karakteristična je invazivna pojava zimskih korova poput veronice i mišjakinje koji su imali priličnu pokrovnost na parcelama. Zbog toga je bila neophodna ranija intervencija suzbijanja i razdvojena primena od fungicidnog tretmana.
Na teritoriji srednjeg Banata usevi pšenice nalaze se u fazi porasata stabljike do drugog kolenca. Zdravstveno stanje zavisi od lokaliteta proizvodnje, vremena setve, primenjene agrotehnike i izbora sortimenta.
Borba sa glodarima traje od prošle godine
Glodari u Srbiji masovno su napadali pšenicu jer je su još prošle jeseni imali idealne vremenske uslove, žalili su se poljoprivrednici.
„U godinama preteranog množenja, poljski glodari mogu napraviti značajne štete i na usevima’“, objasio je ranije za “Vreme” Slobodan Gošić iz šabačke Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.
On je rekao da su još krajem prošle godine poljski miševi napravili ogromne štete na usevima kao što su pšenica, ječam, uljana repica, kao i na lucerištima.
Ova vrsta glodara se lako i brzo razmnožava. Oštećuju koren, sakupljaju seme posejanih useva, odnoseći ih u legla. Osim poljskih miševa, neretko se pojavljuju i poljske voluharice.
„Poljski miševi se suzbijaju odmah po uočavanju prisustva. Suzbijanje poljske i podzemne voluharice na ozimim usevima ili lucerištu izvodi se u jesen ili na proleće“, rekao je ranije Gošić.
Poljoprivrednicima se preporučuje da hemijski trebe štetočine čim primete jednu aktivnu rupu po aru zemlje – kad je u pitanju miš. Kad je voluharica, onda kad primete pet rupa po aru.
Pšenica se gomila
Prema podacima Udruženja „Žita Srbije“, jesenas je zasejano 625.000 hektara žita, stotinu hiljada hektara manje u odnosu na prošlu godinu.
Jer, skladišta u Srbiji drže oko 4,5 miliona tona pšenice, ovogodišnjeg roda i izuzetno velikih zaliha iz prošle godine. Srbija godišnje za domaće potrebe troši oko 1,7 miliona tona žita i ima ga i za izvoz.
Uz velike zalihe, Srbija se suočava i sa ozbiljnim logističkim problemima kada je reč o izvozu.
Sa gotovo 700.000 hektara ove godine požnjeveno je 3,43 miliona tona pšenice. To što je rod bio rekordan ostalo je u senci priče o ceni, kojom proizvođači nisu bili zadovoljni ni tokom žetve, a ni danas.
Pšenica se izvozi u 23 zemlje sveta. U strukturi evropskog izvoza Srbija učestvuje sa 1,1 odsto i nalazi se na 12. mestu.
U narednom periodu pšenici bi, kažu stručnjaci, najviše odgovaralo da se temperature ustale i da nema velikih oscilacija.
U pojedinim regionima, poput Srema, Banata i Šumadije za koje se može reći da se nalaze na granici umerene suše, neophodne su značajnije padavine kako bi razvoj useva mogao neometano da se nastavi. Najbolje bi bilo kada bi te padavine bile ravnomerno raspoređene, bez jakih olujnih vetrova i snažnih pljuskova.
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
