Kurs evra prema dinaru i u 2026. godini ostaće stabilan, uz moguće vrlo male korekcije, kažu sagovornici „Vremena“.
Eventualno i bezrazložno dizanje panike po tom pitanju, kakvo se pojavilo sredinom decembra, biće samo bezuspešan pokušaj špekulanata da ućare nešto, kažu oni.
Nikola Stakić, ekonomista i univerzitetski profesor, kaže za „Vreme“ da ne postoji razlog za paniku, i da je ono što smo videli sredinom decembra bio psihološki efekat svojstven za stanovništvo.
Tada je kurs blago korigovan, ali je u ponekoj menjačnici probio „psihološku“ granicu od 120 dinara za jedan evro.
Stakić ističe da bi građani trebalo da usklade životne navike i obaveze sa primanjima i sredstvima.
„Građani vole, pošto smo mi evroizovana ekonomija, da imaju određenu štednju i u takozvanoj tvrdoj valuti, što pokazuje i podatak da je 90 odsto štednje građana u evrima“, priča on.
„Niko ne može da zna koliki će biti kurs evra u narednoj godini, ali s obzirom da mi imamo režim rukovođenog plivajućeg deviznog kursa mislim da će Narodna banka Srbije (NBS), kao regulator učiniti ono što mora da bi ispunila svoje ciljeve među kojima je i održavanje finansijske stabilnosti“, kaže Stakić.
Ne povlačiti špekulativne poteze
Navodi da NBS ima mandat, mogućnost i alate da reaguje na deviznom tržištu.
„Devizni kurs je makroekonomska kategorija koja zavisi od mnogo faktora, koji su delimično svojstveni nama, ali i međunarodnih faktora na koje ne možemo da utičemo, i on se formira kao i svaka druga roba, na osnovu ponude i potražnje. Moj savet građanima bi bio da se ne izlažu u kratkom vremenskom intervalu nekim špekulativnim potezima, odnosno da im cilj ne bude da zarade na nekoj razlici u kursu“, kaže Stakić.
Dodaje da su građani navikli u proteklih nekoliko godina da imaju stabilan kurs evra prema dinaru, i da velika većina građana to shvata kao fiksni kurs, iako su pomeranja normalna.
„Takva praksa postoji i u drugim zemljama centralne i istočne Evrope koje i dalje imaju svoju nacionalnu valutu. Postoje neki modeli koji predviđaju gde bi možda mogao da bude realni devizni kurs i da bi možda evro trebalo da bude jači nego što jeste, ali NBS ima alate da ga koriguje u odnosu na tržišna kretanja“, kaže Stakić.
Širenje panike koja nije dobra ni za koga
Ističe da su ocene koje su ranije mogle da se čuju, da bi evro trebalo da vredi 200 ili više dinara „širenje panike koja nije dobra ni za koga na tržištu“.
„Taj efekat ‘usidrenja’ je problem, jer smo navikli da imamo stabilan kurs i zbog različitih razloga nismo dopuštali da dinar blago oslabi u odnosu na evro na godišnjem nivou. Zbog toga što smo imali takvu politiku ne verujem da bi vlast dopustila da se dinar automatski tržišno uskladi sa makroekonomskim kretanjima. Konstatacije da bi dinar trebalo da bude, na primer, 200 dinara, šire paniku koja može da bude jako opasna, naročito među građanstvom, koje nije u proseku dovoljno finansijski edukovano da bi razumelo makroekonmske odnose, a onda to može da se prelije i na bankarski sektor, koji je dominantan u našem finansijskom sistemu. To može da stvori i takozvani juriš na banke“, kaže Stakić.
Ocenjuje da je Srbija ipak, u proteklih 20 godina, imala i veće pritiske na bankarsku likvidnost nego što je to bio pritisak sredinom decembra.
„Takav pritisak nije dobar ni za koga, osim možda za neke koji imaju špekulativne aktivnosti. Nema potrebe za širenjem panike jer je bankarski sektor visoko likvidan i kapitalizovan. Centralna banka ima visok nivo deviznih rezervi kojima može da reaguje kako bi sprečila prevelike oscilacije“, zaključuje Stakić.
Ne nasedati na izjave špekulanata
Predsednik Saveta guvernera NBS Ivan Nikolić kaže za „Vreme“ da se u 2026. godini može očekivati nastavak politike NBS koja je posvećena očuvanju vrednosti dinara.
„Nema nikakvih naročitih izgleda da bi u tom smislu bilo šta moglo da se menja, pa ni vrednost dinara prema evru. Posavetovao bih građane i pojedine privrednike da ne nasedaju na izjave špekulanata i na neargumentovane zaključke da postoji bilo kakav poremećaj“, kaže Nikolić.
Naglašava da se – kada se pogleda platni bilans i izvršenje tekućeg dela platnog bilansa – vidi da je deficit „gotovo u cent isti kao i prošle godine, pa ni po tom osnovu nema razloga za bilo kakvu zabrinutost“.
„Nema nikakvog podatka koji bi potkrepio zabrinutost ili rizik da bi dogodine moglo da dođe do poremećaja kursa dinara prema evru. Ako uzmemo u obzir da su devizne rezerve nikad veće, a zlato u okviru njih iznad 20 odsto, i s obzirom na to da je cena zlata proteklih dana otišla u nebesa, kao refleksija geopolitičkih poremećaja i rizika, u takvim okolnostima nema ni najmanje naznake da bi bilo šta moglo da se promeni“, kaže Nikolić.
Dodaje da, kada je u pitanju kurs evra, građani nemaju razloga za zabrinutost.
„Građani nemaju ni najmanju osnovu da kalkulišu, niti da se povode za laičkim i često potpuno lažnim, nekada politikantskim zaključcima ljudi koji se nazivaju analitičarima, ali teško da su analitičari, jer sa takvom pričom, unose pometnju, a sve igrajući na kartu davnog istorijskog sećanja na ono što se u našem ekonomskom životu događalo devedesetih godina. To je zatrpano u sećanju, ali se vrlo lako vrati čim krenemo na tu priču, i to je osetljivo pitanje i pored 13 ili 14 godina potpune stabilnosti, baš zbog loše istorije“, zaključuje Nikolić.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
