Ako je tačna procena organizatora da će EXPO 2027 privući četiri miliona posetilaca, gde bi svi oni trebalo da se smeste? Koliko onda hotela i drugih smeštajnih kapaciteta u Beogradu treba da se izgradi za tri godine
Izložba EXPO 2027 privući će više od četiri miliona posetilaca, projekcija je organizatora izložbe. Međutim, još nije jasno koliko će od ta četiri miliona zapravo činiti strani turisti čiji će motiv dolaska u Beograd biti isključivo EXPO, a koje vlast ističe kao glavni argument u korist isplativosti ovog grandioznog projekta, piše Nova ekonomija.
Koliko prošle godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u Beogradu zbog EXPO-a morati da bude izgrađeno 120 ili 130 novih hotela. Međutim, on je tada izneo podatak da će EXPO posetiti 2,6 miliona turista, dok se sada licitira sa brojem od četiri miliona posetilaca.
Perspektive radi, Beograd danas zvanično ima 2822 objekta za smeštaj sa ukupno 30.003 ležaja, a od toga je 115 hotela. To znači da bi broj hotela u glavnom gradu morao u naredne dve godine da bude u najmanju ruku dupliran.
U nameri da reši ovaj problem država je prošle godine odlučila da subvencioniše gradnju novih i rekonstrukciju postojećih hotela za potrebe EXPO-a.
Za ove podsticaje do sada je prijavljeno nekoliko projekata, čija je ukupna planirana vrednost ulaganja 231 miliona evra, prema podacima koje je od Razvojne agencije Srbije dobila eKapija.
Od navedenog, više od 70 odsto se odnosi na ulaganja u izgradnju hotela planirane vrednosti oko 200 miliona evra, dok se ostalo odnosi na rekonstrukciju hotela u vrednosti od oko 31 miliona evra, kažu u RAS-u.
U toj agenciji nisu odgovorili na pitanja Nove ekonomije o broju prijavljenih projekata, odnosno hotela koji će biti izgrađeni i rekonstruisani.
Govoreći o smeštajnim kapacitetima potrebnim za EXPO 2027, direktorka Turističke organizacije Srbije (TOS) Marija Labović kaže za Novu ekonomiju da Beograd sa okolinom, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2023. godine, ima 115 hotela.
„Osim u Beogradu, u neposrednoj blizini izložbe EXPO 2027 je i smeštaj u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Inđiji, Sremskim Karlovcima. S obzirom na to da je ranije najavljena i izgradnja novih hotela i drugih smeštajnih objekata, verujem da ćemo do početka EXPO-a imati dovoljno kapaciteta da primimo planirani broj turista“, navela je ona u odgovoru Novoj ekonomiji.
„Klasičnim turistima izložba neće biti prvi motiv dolaska“
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić kaže da se svakako očekuje veliki broj gostiju na izložbi, ali da su to uglavnom poslovni ljudi koji na neki način imaju potrebu da se tamo pojave.
Kada se radi o „klasičnim“ turistima, Seničić ističe da nije od onih koji veruju da će njima EXPO 2027 biti prvi motiv za dolazak u Srbiju.
Preduzeće EXPO 2027 je pretpostavku o dolasku četiri miliona posetilaca zasnovalo na podacima sa prethodnih EXPO događaja i konsultacijama sprovedenim sa Međunarodnim biroom za izložbe i zemljama učesnicama i drugim izvorima, rečeno je ranije Novoj ekonomiji.
Portal Nove ekonomije je tražio dodatno pojašnjenje od ovog preduzeća na šta se konkretno odnosi procena od četiri miliona – da li je to broj ljudi koji će posetiti izložbu ili je to procenjen broj turista na teritoriji Srbije (domaćih i stranih) u periodu tokom tri meseca trajanja izložbe i da li imaju procene o tome koliko će stranih turista posetiti ovu manifestaciju, ali do objavljivanja ovog teksta pojašnjenje je izostalo.
Seničić kaže da se svakako očekuje veliki broj gostiju, i da se broj od četiri miliona posetilaca sigurno odnosi na samu izložbu i njene posetioce, a ne na turiste, te da je izložba koja će se održavati u Beogradu tzv. „mali“ EXPO koji traje tri meseca, i da je tu posećenost 2,5 – 3,5 miliona ljudi.
Preduzeće EXPO 2027 očekuje nešto malo više od ovog proseka što je prema Seničiću potpuno realno. „Da li će to biti baš tako, manje ili više, to zavisi od mnogo faktora. Mi smo sad u 2024. godini, a izložba je 2027. godine“, rekao je Seničić.
Konstantan rast turista
On ukazuje da se ukupan broj stranih turista ne može predvideti, jer svake godine imamo rast, a očekuje se da će se trend povećanja broja stranih gostiju nastaviti i do 2027.
„Sa turističke strane gledišta, do 2026. godine, kada krenu rezervacije i pitanja na tu temu od ljudi iz inostranstva, mi nećemo moći da damo neku jasniju projekciju“, rekao je Seničić.
Govoreći o samoj zainteresovanosti turista za ovakve izložbe, on navodi da tu dolaze ljudi koji na neki način imaju potrebu da se na njoj pojave.
„Što se tiče pravih turista, nemam utisak da će tu biti povećanja interesovanja samo zato što je EXPO u Beogradu. To se nije desilo ni u Dubaiju, ni u drugim mestima. Klasični turisti, ako se slučajno zadese tu – možda će doći“, smatra Seničić.
„To je poslovna izložba, vezana za države koje budu učestvovale i njihovu ponudu. Očekuje se veliki broj ljudi koji će doći iz svih zemalja koje učestvuju, pa i onih koje ne učestvuju“, rekao je on.
“Realna” očekivanja
Marija Labović navodi da su očekivanja velika, ali i opravdana i realna, imajući u vidu činjenicu da se iz godine u godinu obaraju rekordi kada je reč o broju turista u Srbiji.
„Uzevši u obzir i to da je poslednju specijalizovanu izložbu, održanu u Astani 2017. godine, posetilo oko četiri miliona ljudi, ne vidim razlog da tu brojku čak i ne premašimo“, navela je Labović.
Ona je iznela podatak da je tokom 2023. godine Beograd posetilo 1.384.616 turista i da je ostvareno 3.453.132 noćenja.
„Otud su i sasvim realne projekcije da tokom EXPO-a ovaj rezultat bude višestruko bolji. Podsetiću i na to da će na našoj izložbi učestvovati oko 120 zemalja, međunarodnih organizacija i kompanija“, rekla je ona.
Ona je ocenila da će EXPO dodatno doprineti da svetu prikažemo sve one vrednosti koje imamo, čime će i broj stranih turista rasti.
„Veliki broj njih će sigurno doći u Beograd zbog same izložbe koja nosi naziv „Igraj za čovečanstvo – sport i muzika za sve“, a mi ćemo, kao država domaćin, dati sve od sebe da ovaj značajan događaj organizujemo na najvišem mogućem nivou i svetu pošaljemo najlepšu sliku Srbije“, rekla je ona.
Prodaj jeftino, otkupi skupo
A u jeku kalkulacija oko broja turista i ugostiteljskih objekata koji će biti izgrađeni, osvanula je nova vest da će država eksproprijaciju zemljišta za potrebe izgradnje izložbe EXPO platiti oko 12 miliona evra, odnosno pola miliona evra po hekatru. Zemljištu koje se otkupljuje pripada i nekadašnja parcela kompanije PKG koju je država 2018. godine prodala po ceni od – 4700 evra za jedan hektar.
Troškovi za eksproprijaciju zemljišta na kojem će biti izgrađen Nacionalni fudbalski stadion i objekti za međunarodnu izložbu EXPO Belgrade 2027. iznose oko 12 miliona evra, navodi Državno pravobranilaštvo Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Dokumentacija do koje je po Zakonu o dostupnosti informacija došao RSE pokazuje da je Poreska uprava procenila da vrednost tog zemljišta u opštini Surčin iznosi 500.000 evra po hektaru.
Na periferiji Beograda, na gradilištu koje se proteže na oko 350 hektara, do pre samo tri godine bile su njive, šume i kanali kategorisani kao poljoprivredno zemljište.
Odluku države da se na ovom prostoru grade Nacionalni stadion i sajamski kompleks za EXPO pratilo je i usvajanje novih planskih dokumenata te su nekadašnje oranice postale građevinska zona.
Tako je ovom zemljištu znatno uvećana vrednost, a samim tim i troškovi otkupa za potrebe realizacije ovih projekata. Najveći deo zemljišta bio je u vlasništvu države, ali je predviđena zona gradnje zahvatila i niz parcela privatnih lica i kompanija.
Jedna od kompanija iz UAE
Među vlasnicima zemljišta koja se otkupljuje u Surčinu bila je i kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata „Al Dahra“. Inače, to zemljište nekada je pripadalo državnoj kompaniji Poljoprivredni kombinat Beograd (PKB) koju je 2018. kroz proces privatizacije kupila arapska kompanija kupujući tako i deo imovine preduzeća.
Do privatizacije 2018. godine, korporacija PKB koristila je oko 30.000 hektara zemljišta u više opština (Palilula, Zrenjanin i Surčin). Kompaniji „Al Dahra“ prodato je 17.000 hektara a za Insajder TV predstavnici vlasti su tada tvrdili da je iz privatizacije izuzeto zemljište koje će državi biti potrebno u budućnosti.
Arapska kompanija je 2018. zemljište PKB-a kupila po ceni od 4.700 evra po hektaru da bi isto to zemljište sada bilo procenjeno na gotovo 100 puta veći iznos, odnosno pola miliona evra.
Procena bez izlaska na teren
RSE je po Zakonu dobio rešenje Poreske uprave u kojem je utvrđeno da neuređeno građevinsko zemljište u opštini Surčin vredi 6.174 dinara (50 evra) po metru kvadratnom, odnosno oko pola miliona evra za jedan hektar. Poreska uprava je cenu utvrdila bez izlaska na teren, na osnovu cena postignutih 2022. i 2023. godine u tri prodaje nepokretnosti na sličnoj lokaciji.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda Srbije u opštini Surčin je tokom 2023. bilo oko 400 kupoprodaja građevinskog zemljišta. Najjeftinije je plaćeno 18.000 evra, a najskuplje dva miliona evra po hektaru. Srednja vrednost poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Grada Beograda kretala se oko 9.000 evra za hektar.
Za one koji ne znaju šta je EXPO
Međunarodni biro za izložbe izabrao je 2023. godine Srbiju za domaćina specijalizovane EXPO 2027 izložbe. Izložba će biti organizovana od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, sa temom „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve“.
Pored specijalizovanih EXPO izložbi, koja će se organizovati u Beogradu, postoje i EXPO svetske izložba.
Specijalizovane izložbe traju kraće od Svetskih izložbi i organizuju se u periodu između organizovanja dve Svetske izložbe. Konkretno, naredna Svetska izložba biće organizvana u Japanu (Osaka 2025) 2025. godine, a prethodna je organizovana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (Dubai 2020) 2021. godine.
Specijalizovne izložbe, poput ove koju će Srbija organizovati, globalni su događaji koji su osmišljeni tako da odgovore na konkretan izazov sa kojim se čovečanstvo suočava, objašnjava se na sajtu BIE. One su ograničene u trajanju (najviše tri meseca) i prostoru (do 25 hektara).
Izvor: Nova ekonomija/Radio Slobodna evropa
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Rekreativna nastava od Niša do Zlatibora na proleće 2025. godine košta 44.700 dinara na sedam mesečnih rata, a koliko dana nije poznato. Dok, jednodnevni izlet od Niša do Kragujevca, Topole, Oplenca i Aranđelovca košta 7.850 dinara na šest mesečnih rata. Takođe, nije poznato kada se ide, zna se samo da je na proleće
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
