Potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić izjavio je da je u poslednja dva meseca Elektroprivreda Srbije ponovo prinuđena da uvozi struju po „havarijskim cenama uz višemilionske gubitke"
Dušan Nikezić tvrdi da su pre dva dana ispali blokovi snage 1500 megavati, zbog čega je Elektroprivreda Srbije morala da uvozi struju po ceni i do 300 evra po megavat-satu.
Nikezić je u pisanoj izjavi naveo da EPS „puca po šavovima“, pošto je proizvodnja uglja i otkopavanje jalovine ispod plana, novi bageri kasne, kop Radljevo kasni, Kostolac B3 kasni, uzimaju se novi krediti, a preostali stručni radnici i inženjeri beže iz kompanije.
On je ukazao da se ponovo dešavaju sve učestaliji ispadi proizvodnih blokova, ovog puta zbog lošeg kvaliteta uglja iz regiona, kao i lošeg održavanja, a mazut ponovo postaje pogonsko gorivo, pa su tako „preksinoć neplanirano ispali blokovi ukupne snage 1500 MW, što je izazvalo dramatičan uvoz električne energije po ceni i do 300 EUR/MWh“.
Prema njegovim rečima, ministarka Dubravka Đedović Handanović uprkos tim katastrofalnim rezultatima i protivljenju norveških članova Nadzornog odbora, insistira da se na mesto novog direktora imenuje sadašnji v.d. direktora Dušan Živković, iako je „najodgovorniji za aktuelno stanje u kompaniji“.
„Ispada da su za godinu dana ministarkine ‘nove ere EPS-a’, urađene samo dve stvari: višekratno povećanje cene struje i sramno otpuštanje Miroslava Tomaševića, koji je uveo red u raspalu firmu, konsolidovao proizvodnju i obezbedio sigurnost snabdevanja strujom“, naveo je Nikezić.
EPS usvojio plan transformacije
Elektroprivreda Srbije saopštila je u četvrtak da je Skupština EPS-a usvojila Plan transformacije kompanije kojim su definisane promene organizacione strukture i unapređenje operativnih i finansijskih procesa, bez smanjena budžeta zarada, preneo je RTS.
„Usvajanjem Plana transformacije najveće energetske kompanije, Srbija je ispunila važan strukturni reper u okviru aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom“, saopštio je EPS.
Dodaje se da su promene u organizacionoj strukturi usmerene na unapređenje digitalizacije poslovnih procesa i usluga uz povećanje bezbednosti sistema i podataka, kao i efikasnije upravljanje investicijama i ljudskim resursima. Strukturne promene, ističe se, „biće sprovedene duž celog sistema uz precizno definisane procedure i odgovornost“.
„Povećanje zadovoljstva kupaca“
„Cilj planiranih reformi je da EPS postane tržišno orijentisana, profitabilna kompanija usmerena na povećanje zadovoljstva kupaca i ostvarivanje ciljeva Zelene agende“, naglašava se u saopštenju.
Ističe se i da će realizacijom Plana transformacije EPS do 2030. unaprediti operativne performanse „kako bi u narednim godinama mogao da parira najrazvijenijim kompanijama poput onih u Evropskoj uniji“, a do tada je predviđena realizacija značajnog investicionog ciklusa uz smanjenje troškova.
Dodaje se da je u toku je formiranje Kancelarije za transformaciju, koju će činiti zaposleni EPS-a i spoljni eksperti koji su prepoznati kao lideri u svom domenu, a koja će imati zadatak da implementira Plan transformacije.
Samopohvala minisarke Đedović Handanović
Ministarka rudarstva i energetika Dubravka Đedović Handanović bila se krajem marta pohvalila da je u 2023. godini dobit EPS-a iznosla „istorijskih“ milijardu evra.
Sa druge strane, stručnjak za energetiku Miodrag Kapor za „Danas“ je tada objasnio da je po javno dostupnim podacima, a referišići se na izveštaje Fiskalnog saveta, kao i samog EPS-a, povećanje cene električne energije bio jedan od osnovnih preduslova za poboljšanje poslovanja tog preduzeća.
„Pre svega zahvaljujući ‘stendbaj’ aranžmanu Vlade Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) iz septembra 2022. godine, imali smo nekoliko tranši povećanja cena električne energije, a očekuje nas još jedno na proleće 2024. Pored te činjenice, bitan faktor za bolje poslovne rezultate EPS-a tokom 2023. godine jesu bile i povoljne hidrološke prilike, koje su omogućile optimalniji rad naših hidroelektrana“, izjavio je tada Kapor.
I naglasio da je posle kolapsa EPS-a posle kolapsa za vd direktora bio imenovan Miroslav Tomaćević, „iskusan inženjer koji je znao šta radi, da bi ga pre nekog vremena, u ovoj vladi i kod ove osobe koja je ministarka, smenili u jednom danu za 20 minuta, a da on to nije ni znao. Sve jer nekome u kabinetu to nije odgovaralo. Zna se i kome“.
Isti stav o ulozi Tomaševića koji je uspeo da konsoliduje EPS posle pustoši koju je za sobom bio ostavio višegodišnji direktor tog javnog preduzeća, kadar Srpske napredne stranke, vlasnik pečenjare u Obrenovcu i diplomac Fakulteta za uslužni biznis u Sremskoj Kamenici Milorad Grčić, ima i stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.
Isplata jednokratne pomoći od 6.000 dinara biće sprovedena tokom četiri dana, a trebalo bi da bude završena u petak. Ko novac dobija danas, ko od 23. septembra i ko nije morao da se prijavi?
Posle dve godine u kojima je čak 40 odsto IT oglasa nudilo rad na daljinu, taj model je u 2026. godini pao na 26 odsto. Istovremeno je udeo oglasa koji zahtevaju rad iz kancelarije porastao na 42 odsto
Firma za promet naftnih derivata „Knez Petrol“ ulazi u posao obavljanja prevozničke usluge u Beogradu, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu
Neki građani će novac Akcionarskog fonda dobiti na sopstveni račun u privatnoj banci, a neki u Poštanskoj štedionici. Postoji i rok do kada se novac može podići
Hrvatska firma "Fortenova grupa“ prodala je Idea markete firmi Davora Macure „ALTA Retail“, a pre toga „Dijamant“ MK grupi. Iz saopštenja hrvatske kompanije može se nazreti zašto su otišli iz Srbije
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
