Foto: AP Photo/Darko Vojinović
"Veliki broj projekata znači i da će biti potreban veliki broj radnika. U slučaju naše zemlje, to znači i da ćemo morati da uvezemo radnu snagu", kaže ministar građevinarstva Goran Vesić.
Prema planu „Srbija 2027 – skok u budućnost“, koji je u prenosu na više od 40 televizija u subotu predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vuči, biće izgrađeno 487 kilometara puteva, a ministar građevinarstva Goran Vesić najavljuje da će nekoliko deonica završićemo već ove godine.
Kako je Vesić rekao za RTS, veliki broj projekata znači i da će biti potreban veliki broj radnika. U slučaju naše zemlje, to znači i da ćemo morati da uvezemo radnu snagu.
„Mi smo zemlja koja samo u građevinarstvu ima oko trećinu strane radne snage. Prošle godine smo liberalizovali radno zakonodavstvo, u smislu da mogu lakše da dolaze strani radnici. Kako bude rasla industrija, moraćemo još više da imamo strane radne snage i to je nešto što nas sasvim sigurno čeka“, rekao je Vesić.
Prošlogodišnjim izmenama Zakona o zapošljavanju stranaca skraćena je proceduru za dobijanje radne dozvole. Stručnjaci su tada upozorili da se Srbija očigledno strateški opredeljuje za uvoz jeftine radne snage, umesto za poboljšanje radnih prava svojih građana.
“Ovo samo pokazuje koliko je država nezainteresovana da ulaže u domaću radnu snagu kako ne bi postojao konstantni i veliki odliv radne snage u Evropsku Uniju i druge države”, rekao je tada Mario Reljanović, iz Instituta za uporedno pravo.
Koliko su ova upozorenja bila opravdana pokazuje i to da su samo tokom ove nedelje dogodili incidenti u dve fabrike. U kruševačkom „Trajalu“ došlo je do ekpolzije u kojoj je jedna osoba poginula, a četiri povređene.
U fabrci „Magna“ u sredu se otrovalo više od 100 radnika, samo dan kasnije, u noći između četvrtka i petka njih 50. Fabrika je zatvorena tek posle drugogo ztovanja radnika, a pomoćnik direktora Inspektorata za rad Saša Perišić izjavio je da bi trebalo pitati poslodavca zašto nije sačekao bar 72 sata pre nego što se nastavi sa radom.
Politička platforma Solidarnost navodi da imamo sistemsku nebrigu za radnike i radnice u Srbiji koje država ne štiti i skreće pogled sa svih nedaća kojima su izloženi.
Prema podacima Ministarstva za rad i zapošljavanje u prošloj godini su nadležne filijale Nacionalne službe za zapošljavanje izdale više od 50.000 dozvola za rad stranim državljanima u Srbiji.
Najviše radnih dozvola je izdato državljanima Rusije, zatim Kine, Turske, Indije i Nepala, s tim što prednjače Rusi kojima je izdato 19.645 radnih dozvola
U naselju Zabrnjica u blizini Priboja australijska rudarska kompanija Middle Island Resources Limited otkrila je „potencijalno značajnu zonu zlatne mineralizacije”
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
