U jednom novosadskom vrtiću zabeležen je slučaj zaušaka kod jednog deteta, iako Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti izričito nalaže da deca u predškolskim ustanovama moraju da budu vakcinisana MMR vakcinom. Kako je onda pojava zauški moguća za „Vreme“ objašnjava imunološkinja Lela Ilić.
„Obuhvat vakcinacijom dece u Srbiji je između 60 i 80 odsto, a da do neke bolesti ne bi došlo potreban je obuhvat vakcinacije dece od 95 odsto, što mi nemamo godinama zbog antivakcinalne propagande i zato što se ljudi prave pametni, pa o medicinskim stvarima konslultuju Jutjub. Pošto nemamo takav obuhvat od 95 odsto pojava bilo kakve bolesti koja se sprečava vakcinacijom je potpuno logičan sled događaja“, rekla je Ilić.
Aber o povezanosti MMR vakcine i autizma
Ona je istakla da uopšte nije čudno što su se pojavile zauške, koje se sprečavaju MMR vakcinom, jer je Srbija već drugu godinu i u epidemiji morbila (malih boginja) i pertusisa (veliki kašalj) za koje se koriste druge vakcine.
„To je zato što je među laicima i onima koji se obrazuju na Jutjubu najinkriminisanija vakcina – MMR vakcina. I pored objašnjenja stručnjaka da je jedan doktorat koji je dovodio u vezu MMR vakcinu i pojavu autizma bio lažan, proširila se vest po svetu da MMR vakcina izaziva autizam kod dece. Pored toga, koincidencija je što autizam počinje da se manifestuje od druge godine, a prvu dozu MMR vakcine deca bi trebalo da prime između prve i treće godine. Ipak, sva ta objašnjenja nisu dovoljna, pa i dalje imamo nizak procenat dece vakcinisane MMR vakcinom“, navela je Ilić.
Ona je ukazala da su zauške treća komopnenta MMR vakcine, pored morbila i rubela.
„Čim deca nisu vakcinisana, prvi slučaj je dovoljan da uđemo u epidemiju, kao što smo ušli u epidemiju malih boginja i velikog kašlja“, upozorila je Ilić.
Gledanje kroz prste i lažne potvrde
Upitana da li pojava zaušaka govori da vrtići upisuju i onu decu čiji roditelji ne donesu potvrdu o obaveznoj MMR vakcinaciji ili da roditelji dostavljaju lažne potvrde o MMR vakcinaciji, Ilić je istakla da se dešava i jedno i drugo.
„Vrtići ne bi trebalo da upisuju decu koja nisu vakcinisana, ali uz jednu ogradu – deca se najčešće upisuju već u jaslice, nakon prvog rođendana, i tog trenutka ne mogu da budu vakcinisana MMR vakcinom, već samo vakcinama koje se primaju posle rođenja. Zato bi neki medicinski radnik, ili kao nekad, nadležni dom zdravlja, trebalo u svakom obdaništu da kontrolišu vakcinalni status dece u vrtićima i insistiraju na tome da sva deca najkasnije do do druge godine budu vakcinisana MMR vakcinom. Oni bi trebalo i da provere vakcinalni karton za ostale vakcine koje je dete do tada trebalo da primi. Očigledno je da to ne radi niko“, ocenila je Ilić.
Ona je ukazala da naročito privatnim vrtićima nije u interesu da kontrolišu vakcinalni status dece, s obzirom na veliki broj roditelja koji se protive vakcinaciji.
„Oni to tolerišu, puštaju nevakcinisanu decu – i eto epidemije“, rekla je Ilić.
Ona je navela i da roditelji donose lažne potvrde o vakcinaciji svoje dece.
„Stručni medicinski konsultatni u privatnim vrtićima nailaze na uzdržanost uprave koja poručuje: ‘Ne insistirajte na tome, ispisaće nam decu, a nama je važno da uzimamo lovu’. I sve se vrti oko toga“, istakla je Ilić.
Javnost slučajno saznala o žrtvama velikog kašlja
Ukazujući na opasnost od izbegavanja vakcinacije, što je dovelo i do epidemije velikog kašlja u Srbiji, Ilić je podsetila da je javnost u Srbiji u januaru ove godine „slučajno čula“ da je četvoro dece umrlo od te bolesti na Institutu za majku i dete „Dr Vukan Čupić“ u Beogradu.
Ona je ocenila da se predstavnicima tog instituta „omaklo“ kada su izneli podatke o smrtnim slučajevima od velikog kašlja među decom, jer se „prethodno nisu konsultovali šta smeju, a šta ne smeju da kažu“ i naglasila da to nije moglo da se vidi u zvaničnim izveštajima.
Ilić je pojasnila da se protiv velikog kašlja koristi DiTePer vakcina koju deca dobijaju sa tri meseca, koja se čak ni u ludim teorijama ne dovodi u vezu sa autizmom, „ali ima veze sa ‘pametnim’ roditeljima koji sve znaju i koji neće da vakcinišu decu“.
