Trinaesta penzija je posebna socijalna politika koja ne bi uticala na sistem PIO i primenjuje se u zemljama EU, a zavisi od političke volje i stanja državne blagajne
Minimalna januarska penzija u Srbiji, i to nakon uvećanja od 14,8 procenata, iznosi 23.684 dinara. Prima je oko 138, 000 od oko 1,646.000 penzionera. Prosečna penzija za januar 2024. godine iznosi 45.742 dinara, dok je najviša penzija u januaru iznosila 229.745 dinara.
Godinama unazad, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera (PUPS) zalaže se za 13. penziju. To je poseban institut odgovorne socijalne politike, sistemski urađen, što znači da se zna kome, koliko se i kada isplaćuje. Ukratko, to nije još jedna penzija u godini. Kod nas se žargonski zove „13. penzija“.
Ovaj poseban institut socijalne politike poznaju i zemlje Evropske unije.
Na primer, početkom marta Švajcarci su na referendumu svojim penzionerima obezbedili dodatnu penziju svake godine, iako je vlada upozorila da će povećane isplate biti preskupe za finansiranje, a ova vest je podstakla i PUPS i javnost da obnove predlog o uvođenju 13. penzije.
Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu i predsednik PUPS-a, rekao je Demostatu da to zavisi od političke volje i stanja državne blagajne. Naveo je da bi pravo na 13. penziju mogli da imaju svi oni koji evidentno sa postojećom penzijom ne mogu da podmire osnovne potrebe.
Po njemu, 13. penzija ne bi narušila postojeći sistem Republičkog fonda za penziono-invalidsko osiguranje, zato što bi se sredstva za ovo davanje izdvajala iz budžeta, iz sredstava namenjenih za socijalnu politiku.
„U 13. penziju, uslovno rečeno, mogu se uključiti i sva dosadašnja jednokratna davanja na republičkom nivou u proteklim godinama, a koja su bila izuzetno značajna za penzionere, pogotovu za one s najmanjim primanjima. Za te namene proteklih godina izdvojena su izuzetno velika sredstva”, naveo je Krkobabić.
Kako navodi, pored tih jednokratnih davanja, bilo je i drugih primera – u gradu Beogradu, u periodu od 2008 do 2012. godine i u Republici Srbiji, 2013. i 2014. godine.
“U Beogradu je svima koji su primali manje od 20.000 dinara isplaćivano četiri puta po 5.000 dinara. U Srbiji penzionerima koji su primali manje od 16.000 dinara, isplaćeno je četiri puta po 4.000 dinara. Bile su to inicijative PUPS-a”, naveo je Krkobabić.
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
