Zašto Srbi ove godine manje putuju?

Nešto više od mesec dana ostalo je do kraja leta, školska godina se približava, a turistička sezona privodi se kraju. Ove godine, turističke agencije iz Srbije prodale su oko deset odsto manje aranžmana nego lane, a u sličnom procentu smanjio se i broj onih koji putuju individualno, podaci su Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta.

„Možemo da kažemo da je slabija godina za u proseku 10 odsto. Zavisi od destinacije do destinacije. Najviše se, naravno, putovalo i putovaće se u Grčku, međutim, i Grčka je na nekom padu u odnosu na prošlu godinu između pet i 10 odsto”, govori za „Vreme” Aleksandar Seničić, direktor Jute.

Osim Grčke, turistima iz Srbije zanimljive su i druge „porodične destinacije” – recimo Turska sa ‘all inclusive’ aranžmanima, Egipat, Tunis, Crna Gora, ali je i na njima primetan pad turista iz Srbije.

Putuje se ove godine i u Španiju, Italiju, Bugarsku, Hrvatsku, na Kipar i Maltu, ali je svuda primetan pad, pojašnjava Seničić.

„Grčka je između pet i deset odsto slabija u odnosu na prošlu godinu, Crna Gora oko 20 odsto, Turska oko 15 odsto, slično je i sa Egiptom. Imamo smanjenje na tim nekim avionskim destinacijama daleko veće nego što je to u ovim zemljama gde možemo da dođemo i kopnenim putem”, dodaje Seničić.

Smanjenje broja dana

Osim što manje ljudi putuje, smanjen je i prosečan broj dana koji ljudi provode na moru.

„Ove godine veća je ponuda aranžmana na sedam dana nego što je to bilo ranijih godina. To je bilo ranije sporadično. Uglavnom su to bili aranžmani na deset, jedanaest dana, odnosno noćenja”, pojašnjava Seničić.

Do maja je, kaže, delovalo da će prodaja aranžmana biti na prošlogodišnjem nivou, ali usledio je pad interesovanja.

„Rekao bih da je to uticalo na broj smanjenja dana koje agencije nude, odnosno da se snižavaju cene na taj način da se omogućava da ljudi eventualno provedu neko kraće vreme ipak na moru, a da to ne košta mnogo”, govori Seničić.

Skuplje nego lane

Destinacije i aranžmani skuplji su nego ranije u proseku za oko 15 odsto.

„Apartmani u Grčkoj, na primer, skuplji su za oko desetak odsto u proseku, dok su hoteli poskupeli za oko 15 odsto. Turska, Egipat, Tunis, Španija, Italija, dakle, sve avionske destinacije, negde su između petnaest i dvadeset odsto skuplje nego prošle godine”, kaže Seničić.

I oni koji su ove godine putovali ili planiraju put Crne Gore, primetiće razliku u ceni.

Hotelski smeštaj skuplji je za oko 10 odsto, dok je privatni smeštaj na prošlogodišnjem nivou ili skuplji za oko pet odsto.

Zašto manje ljudi putuje ovog leta?

Poskupljenje i životni standard među najznačajnijim su razlozima za odustanak od letovanja ove godine, ali na spisku je i nestabilna politička situacija i kriza u zemlji.

„Najvažnija stvar jeste poskupljenje aviopreveza, odnosno globalna kriza koja vlada na dva ratna područja, koja je dovela do nestabilne cene nafte i goriva generalno, i onda se aviokompanije štite time što podižu cenu, očekujući poskupljenja i tako dalje, a to onda naravno, posredno utiče i na formiranje cene samih aranžmana”, kaže Seničić.

S druge strane, uticaj ima i globalna inflacija, ali i unutrašnjopolitička situacija u Srbiji.

„Od marta imamo nestabilnost koja utiče na društvo u velikoj meri, pa smo imali jedan deo stanovništva, pre svega prosvetnih radnika u srednjim školama i na visokoškolskim ustanovama ustanovama koji nisu primili platu. Zatim, nejasnoće oko upisa u škole. To je sve sigurno uticalo na značajan broj ljudi da eventualno odustane uopšte od letovanja ove godine”, pojašnjava Seničić.

Na kraju, kao možda najznačajniji faktor izdvaja se inflacija koja je povećala cene turističkih aranžmana, ali i cene troškova života.

„Razlika koja je mogla da se pravi od plata koje smo imali i da se neki dinar uštedi, sada deluje skoro pa neizvodljivo, s obzirom na to da su svi životni troškovi značajno poskupeli”, kaže Seničić.

Manje putovanja i po Srbiji

Prema podacima koje poseduje Juta, beleži se i pad putovanja i odmora u granicama Srbije.

„Primetno je generalno smanjenje domaćih turista na svim destinacijama negde između pet i 15 odsto, u zavisnosi od destinacije. Na to su uticali i unutrašnja kriza i ekonomska situacija, ali meni se čini da je najveći razlog ipak smanjeni broj vaučera podeljenih ove godine”, pojašnjava Seničić.

Ove godine je podeljeno 30.000 vaučera za turistička putovanja u Srbiji, dok je ranijih godina u proseku deljeno oko 100.000, nekih godina i nešto više, dodaje sagovornik „Vremena”.

„Taj deo populacije koji je najviše koristio vaučere, uskraćen je za to, a usled teže ekonomske situacije, oni ne mogu to da nadoknade na neki drugi način tako da je i to imalo uticaja na pad putovanja”, pojašnjava direktor Jute.

Da li stranci dolaze u Srbiju?

Kada je reč o gostima iz inostranstva koji posećuju Srbiju, posle prvobitnog pada u prvoj polovini godine, beleži se porast poseta.

„Suočili smo se sa padomdolazaka stranih gostiju do negde do maja, juna, a onda beležimo porast, pa možemo da kažemo da je Beograd, recimo, koji nosi najveći broj noćenja stranih turista, negde na nivou prošle godine, čak za jedan odsto, ako se ne varam, bolji nego prošle godine u ovom periodu”, govori Seničić.

Osim Beograda, ovog leta dva do tri odsto je više stranih turista na Zlatiboru u odnosu na isti period prošle godine.

„Sve ostale destinacije su u padu, ne tako velikom, on je negde od jedan do tri odsto. Ali avgust će na svim destinacijama, pa tako i u Srbiji, možda donekle popraviti sliku”, zaklučuje Seničić.