Na pojedinim stovarištima pelet je skuplji i do 50 odsto, ako ga uopšte ima. Pitali smo proizvođače šta je uzrok tome
Cene peleta naglo su skočile na stovarištima u Srbiji, tamo gde peleta uopšte i ima u prodaji. Nestašica koja je počela još u oktobru, odrazila se drastično na cene koje su na pojedinim mestima veće i za 50 odsto.
Od 25.000 do 30.000 dinara koliko je letos varirala cena po toni u zavisnosti od proizvođača, danas su stigle do 45.000 dinara.
Na sajtovima firmi koje se bave proizvodnjom i prodajom peleta, ispod svakog proizvoda piše „nema na stanju“. U razgovoru sa proizvođačima, saznali smo da je slična situacija i na stovarištima. Kako kažu neki od njih, u ovom trenutku za pelet se mora sačekati makar nekoliko dana, pošto ga jednostavno nema.
Proizvođači kažu da nestašica traje još od 8. oktobra, kada je naglo skočila potražnja i izazvala potrese na tržištu. Uzrok tome, govorili su tada, bilo je što su potrošači „čekali do poslednjeg“ trenutka, pa je sa prvim hladnim danima krenula navala.
Potražnja je, samim tim, naglo skočila i na tržištu sirovina, pošto se proizvođači žale da imaju poteškoća prilikom nabavke samog drveta.
Jedan od osnovnih problema je, kako navode, što Srbijašume „ne seku dovoljno drveta“ koliko je potrebno proizvođačima da zadovolje tržišnu potražnju.
Proizvođači peleta su zbog toga primorani da se usmere na privatne dobavljače čija cena kubnog metra prelazi 100 evra, što je duplo skuplje nego cena koju nude Srbijašume.
Osim toga što je potrebno sačekati nekoliko dana na isporuku, potrošači će za pelet morati da izdvoje i ne tako malu sumu novca.
Na beogradskim stovarištima koje smo kontaktirali, u ovom trenutku cene se kreću između 41.000 i 44.000 dinara po toni.
Poređenja radi, u oktobru se cena u Beogradu kretala od 32.000 do 36.000 dinara, dok je u junu retko gde prelazila 30.000.
Jedan od najvećih proizvođača peleta u Srbiji Zoran Drakulić rekao je za Nova.rs da do poremećaja tržišta dolazi i usled toga što potrošači žure da „kupe pelet za narednih godinu dana”.
„Još pre dva meseca sam apelovao na potrošače da ne žure i da kupuju po malo peleta i da će biti za sve. Nije to više ta potražnja koja je ranije bila. Peleta ima i biće. Nego, sada bi potrošači da kupe pelet za narednih godinu dana. Svega se plaše, ali nema potrebe. Ima dovoljno proizvođača peleta u Srbiji, biće i za izvoz“, rekao je on.
Proizvođači peleta već neko vreme kubure sa problemima i u odnosu sa državom.
Početkom marta ove godine, Vlada je ukinula privremenu zabranu uvoza peleta. Domaće firme strahovale su tada da će zbog uvoza jeftinog peleta iz inostranstva ostati nekonkurentni i da će to dovesti do otpuštanja radnika.
Sa ovim problemom izašlo se na kraj kada su, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, proizvođači dogovorili donošenje pravilnika o tehničkim standardima za kvalitet peleta, koje jeftini uvozni pelet, prema očekivanjima, ne može da ispuni.
U Agenciji za privredne registre kao direktor svih medija Junajted grupe u Srbiji naveden je Pedro Vargas Santos David. Što je Informer najavljivao, to se obistinilo: odmah su smenjeni svi direktori
U glavnom gradu je u nedelju 16. avgusta zabeležen do sada najduži niz uzastopnih tropskih dana u poslednje 32 godine
Dok režimski mediji za pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi krive rektora Vladana Đokića i „blokadere“, akademik Vladica Cvetković za „Vreme“ objašnjava da se mesto na listi gubi zbog sistemskih problema u nauci koji se gomilaju godinama
Prema nacrtu izmena i dopuna PPPPN projekta „Beograda na vodi“ , između Gazele i Mosta na Adi niče stambena zona sa kulama visokim 85 do 100 metara, za oko 8.900 stanovnika
Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da su gotovo sbvi požari u Srbiji lokalizovani ili ugašenio. Vatrogasci su najviše angažovani u Deliblatskoj peščari i na planini Stolovi
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
