Mnoge domaćinstva čekala su poslednji trenutak da nabave pelet za grejanje, što je dovelo do praznih stovarišta i rasta cena. Proizvođači poručuju – peleta ima, ali količine nisu dovoljne za trenutnu navalu.
Kako su temperature pale, tako su se i zalihe peleta na stovarištima istopile. Nagla potražnja, propraćena rastom cena i manjkom sirovina doveli su do privremene oskudice na tržištu peleta, objavio je portal „Danas“.
Oktobar u Srbiji doneo je i hladnije vreme, što je mnoga domaćinstva nateralo da počnu da greju svoje domove.
Međutim, po svemu sudeći, ove godine su mnogi koji se greju na pelet čekali poslednji čas da ovu vrstu ogreva nabave, pa je ovih dana zabeležena velika navala.
Kao posledica, brojna stovarišta ostala su bez peleta, a na to je, pored ogromne potražnje, uticao i nedostatak osnovne sirovine, za šta neki krive loše vreme, a drugi Srbijašume.
Redakcija Danasa kontaktirala je nekoliko stovarišta, koja su navela da peleta trenutno nema, a da je cena nešto viša nego ranije i da se kreće između 32.000 i 36.000 dinara po paleti (1.050 kilograma).
Podsetimo, Srbija je početkom marta ove godine ukinula privremenu zabranu uvoza peleta, koja je pre toga u više navrata produžavana.
To je izazvalo burne reakcije domaćih proizvođača koji su ukazivali na ugroženost i potencijalno otpuštanje radnika. Međutim, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije (PKS) iznađeno je rešenje.
Donet je Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za čvrsta goriva iz drvne biomase koja se stavljaju na tržište Republike Srbije. Njegova osnovna funkcija je da se kontroliše kvalitet peleta koji se stavlja u promet, što su domaći proizvođači većinski pozdravili.
Dakle, pravilnikom su definisani precizni parametri kvaliteta peleta koje on mora da ispunjava, što znači da se kontroliše sadržaj vlage, pepela, udeo ugljenika, kao i toplotna moć goriva.
Pravilnik dodatno predviđa i detaljno deklarisanje peleta, što znači da na ambalaži moraju da budu istaknuti ključni podaci o njegovom kvalitetu i karakteristikama, kako bi potrošač imao potpune informacije.
Direktor kompanije za preradu drveta „Bio enerdži point“ (Bioenergy point) Mladen Stojadinović objašnjava kakvo je trenutno stanje.
„Situacija je takva da je odjednom mnogo skočila potražnja. Ne znam šta se tačno desilo, prošle godine je bila značajno niža potražnja i ljudi su kupovali pelet ranije, sada su valjda svi čekali poslednji momenat“, navodi on.
Kako dodaje, jednostavno fabrike nisu u mogućnosti da toliku količinu peleta izbace u istom momentu.
„Peleta će biti, samo je potrebno strpljenja da te količine izađu iz proizvodnje. Ne može da se govori o nestašici, iz naše fabrike svakog dana izlazi po 15 kamiona peleta, isporučujemo svaki dan, ali je potražnja tolika da fizički nije moguće izbaciti tolike količine odjednom“, pojašnjava Stojadinović.
Sagovornik poručuje i da ne očekuju probleme u narednom periodu, što se tiče snabdevenosti tržišta peletom.
Stojadinović otkriva i da su proizvođači podigli cene zbog drugih troškova.
„Što se tiče fabrika peleta, cene su blago porasle, ali su porasle zbog rasta troškova. Porasla nam je cena struje, kao i druge cene, čak i cena sirovina iz privatnih izvora je nešto skočila. Rast cena je na nivou od pet do sedam procenata maksimalno“, navodi on.
Ipak, kako kaže, ne očekuju da cena više raste.
„Međutim, ne znamo kako će se trgovci postaviti u svemu tome. Mi se nadamo da neće iskoristiti situaciju da dalje dižu cene“, poručuje.
Izvor: Danas
Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima počeće 14. septembra 2026. godine. Iznos pomoći kreće se od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Posebna prijava nije potrebna
Država je raspisala javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa „Vrati se i stvaraj“. To bi trebalo da privuče onih 250.000 ljudi koji su otišli iz zemlje u poslednjih pet godina, a najviše mlade
Dvanaest bugarskih nevladinih organizacija 18. avgusta pismeno je ministarki životne sredine i voda Bugarske tražilo informacije o rudarenju Ziđina u Srbiji. Dan ranije isto je zatražilo 28 rumunskih organizacija. Strahuju od prekograničnog zagađivanja
Lidlova akumulatorska bušilica PARKSIDE ponovo je privukla pažnju svetske javnosti nakon što je, posle Airbusa A380, uspela da pokrene i čuveni London Eye. Poduhvat je izveden u okviru akcije „THE ROTATION“, a organizatori navode da je njime postavljen novi Ginisov svetski rekord
Kukuruza će, uprkos smanjenju prinosa, biti dovoljno za domaće potrebe, pre svega zbog smanjenog broja grla stoke, ali su žege „obrale rod“ soje
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
