Jedan od razloga zašto je sve manji broj brucoša na državnim fakultetima, je taj što se državni fakulteti ne prilagođavaju trenutnim tražnjama za poslovima, kaže za "Vreme" redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Milo Tomašević
Trend pada broja upisanih brucoša na državne fakultete prisutan je već gotovo deceniju. Prema podacima koje je objavila Politika, nakon upisa za aktuelnu školsku 2023/24. godinu, na beogradskom Univerzitetu ostala 3.034 slobodna mesta, što je 13,5 puta više nego pre deset godina (226 mesta).
Kako bi se utvrdio šta je tačan razlog ovog trenda, formirana je radna grupa na Univerzitetu u Beogradu, koja bi trebalo da analizira drastičan pad broja studenata u poslednjim godinama.
Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić rekao je da bi radna grupa trebalo da pripremi sastanak proširenog rektorskog kolegijuma, koji će verovatno biti održan u februaru, i koji će ispitati razloge za taj pad na beogradskom Univerzitetu.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je iz godinu u godinu generalno manje brucoša u Srbiji. Akademske 2023/2024. godine prvu godinu osnovnih studija upisalo je 47.946 studenata, računajući i privatne fakultete i visoke škole strukovnih studija. Pre deset godina brucoša je bilo 53.819.
Razloge zašto je taj trend izraženiji na državnim fakultetima moguće je naslutiti.
Redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Milo Tomašević za “Vreme” kaže da jedan od razloga zašto se smanjuje broj upisanih brucoša jeste demografski faktor jer se smanjuje i broj srednjoškolaca u Srbiji.
“Drugi faktor je taj što se kvote na državnim fakultetima ne prilagođavaju trenutnim tražnjama za poslovima. Kvote u poslednjih desetak godina su skoro iste, a ipak recimo za neke fakultete je taržnja veća, a za neke je stalno manja”, navodi Tomašević i dodaje da bi trebalo s obzirom na to da država finansira fakultete da ona da prioritete onome što je važno i tamo poveća kvote za upis.
Navodi da je povećana tražnja na fakultetima koji imaju informaciono – komunikacine tehnologije i na fakultetima biomedicinskog područja, a da je smanjena za fakultete koji gaje nastavnička zanimanja.
“Koliko sam ja upoznat postoji jedna inicijativa dekana tih fakulteta da se učini nešto po tom pitanju jer će ubrzo doći do velikog problema nestašice nastavnika matematike, fizike, hemije iz raznih drugih zanimanja”, kaže Tomašević i dodaje da tamo kvote jesu dovoljne, ali da je atraktivnost tog poziova izuzetno smanjena iz nekih sistemskih razloga koji nisu samo finansijski.
S druge strane, kaže on, to povećanje upisa na privatne fakultete ne može da objasni zašto se događa, pogotovo što ti fakulteti u nekim slučajevima nisu jeftiniji od državnih.
Odlukom da primi 12 žena za dopisne članove, a među njima i Milenu Marković i Vidu Ognjenović, deluje da Srpska akademija nauka i umetnosti napušta dosadašnju praksu zasnovanu na stavu da kriterijume potrebne za akademike bolje ispunjavaju muškarci od žena
Pacijenti iz klinike za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević" u Beogradu i radnici fabrike „FPM Agromehanika“ završili su kod lekara zbog povraćanja, dijareje i bolova u stomaku
Beograd je suočen sa saobraćajnim kolapsom. Automobila je sve više, a gužve su neizbežne u centralnim gradskim zonama, što mnoge građane primorava da prilagode svoje dnevne rutine i kreću ranije gde god da su se uputili. Proverili smo kako je voziti se u saobraćajnom špicu linijom 95, od Bloka 45 do Borče 3. Ova linija ima 22,15 kilometara i 41 stajalište
Đoko Ćurčić, poljoprivrednik koji je traktorom vukao cisternu sa fekalijama pred Gradsku kuću u Novom Sadu, priveden je u sredu na informativni razgovor. „Posle tri sata je inspektor, nakon nekoliko razgovora sa javnim tužiocom, došao i rekao da sam slobodan“, kaže Ćurčić za „Vreme“
Grejna sezona u Srbiji uveliko traje. Prosečna potrošnja energije za grejanje u srpskim domaćinstvima je prilično visoka. Koliko energije trošimo na grejanje u Srbiji, a koliko bi trebalo da trošimo
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
