Jedan od razloga zašto je sve manji broj brucoša na državnim fakultetima, je taj što se državni fakulteti ne prilagođavaju trenutnim tražnjama za poslovima, kaže za "Vreme" redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Milo Tomašević
Trend pada broja upisanih brucoša na državne fakultete prisutan je već gotovo deceniju. Prema podacima koje je objavila Politika, nakon upisa za aktuelnu školsku 2023/24. godinu, na beogradskom Univerzitetu ostala 3.034 slobodna mesta, što je 13,5 puta više nego pre deset godina (226 mesta).
Kako bi se utvrdio šta je tačan razlog ovog trenda, formirana je radna grupa na Univerzitetu u Beogradu, koja bi trebalo da analizira drastičan pad broja studenata u poslednjim godinama.
Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić rekao je da bi radna grupa trebalo da pripremi sastanak proširenog rektorskog kolegijuma, koji će verovatno biti održan u februaru, i koji će ispitati razloge za taj pad na beogradskom Univerzitetu.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je iz godinu u godinu generalno manje brucoša u Srbiji. Akademske 2023/2024. godine prvu godinu osnovnih studija upisalo je 47.946 studenata, računajući i privatne fakultete i visoke škole strukovnih studija. Pre deset godina brucoša je bilo 53.819.
Razloge zašto je taj trend izraženiji na državnim fakultetima moguće je naslutiti.
Redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Milo Tomašević za “Vreme” kaže da jedan od razloga zašto se smanjuje broj upisanih brucoša jeste demografski faktor jer se smanjuje i broj srednjoškolaca u Srbiji.
“Drugi faktor je taj što se kvote na državnim fakultetima ne prilagođavaju trenutnim tražnjama za poslovima. Kvote u poslednjih desetak godina su skoro iste, a ipak recimo za neke fakultete je taržnja veća, a za neke je stalno manja”, navodi Tomašević i dodaje da bi trebalo s obzirom na to da država finansira fakultete da ona da prioritete onome što je važno i tamo poveća kvote za upis.
Navodi da je povećana tražnja na fakultetima koji imaju informaciono – komunikacine tehnologije i na fakultetima biomedicinskog područja, a da je smanjena za fakultete koji gaje nastavnička zanimanja.
“Koliko sam ja upoznat postoji jedna inicijativa dekana tih fakulteta da se učini nešto po tom pitanju jer će ubrzo doći do velikog problema nestašice nastavnika matematike, fizike, hemije iz raznih drugih zanimanja”, kaže Tomašević i dodaje da tamo kvote jesu dovoljne, ali da je atraktivnost tog poziova izuzetno smanjena iz nekih sistemskih razloga koji nisu samo finansijski.
S druge strane, kaže on, to povećanje upisa na privatne fakultete ne može da objasni zašto se događa, pogotovo što ti fakulteti u nekim slučajevima nisu jeftiniji od državnih.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
