Ministar pravde Nenad Vujić kaže da će najavljene izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju štititi građane od beskućništva. Milena Repajić iz Združene akcije „Krov nad glavom“, međutim, da bi ljudi, sa kojima oni sada rade, ovakvim izmenama zakona ostali nezaštićeni
Na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine među 47 tački dnevnog reda našao se i predlog izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
„U proteklih nedelju dana išli smo na dva izvršenja. Svi ljudi sa kojima mi sada radimo bi po najavljenim izmenama zakona ostali nezaštićeni”, priča za „Vreme“ Milena Repajić iz Združene akcije „Krov nad glavom“.
Izmene zakona odnose se na obezbeđivanje prava na dom, a time se prema rečima ministra pravde Nenada Vujića građani štite od beskućništva.
On je pojasnio da predmet izvršenja više neće moći da bude nekretnina manja od 60 kvadrata u kojoj dužnik živi i nema drugih nekretnina. Kriterijum je i da kontinuitet prijavljenog prebivališta mora biti minimum pet godina, da samo potraživanje ne prelazi 50 odsto vrednosti nekretnine i da u poslednje tri godine nije raspolagao određenim nepokretnostima.
„Time štitimo pravo na dom i onemogućavamo pojavu beskućništva, da ljudi kroz izvršni postupak izgube svoj jedini dom. U postupku izvršenja, svaki građanin ima pravo da se obrati sudu i da istakne prigovor da je nepokretnost, na kojoj treba da se izvrši izvršenje u izvršnom postupku, njegov jedini dom“, naveo je Vujić.
Dodao je da sud donosi odluku na osnovu utvrđenih kriterijuma, koji su jasno propisani zakonom.
„Na ovaj način omogućavamo i štitimo dodatno pravo na dom garantovano Ustavom Srbije, ali i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, čiji smo potpisnik. Kroz ove izmene našli smo balans između izvršnog dužnika i poverioca, zato što moramo razmišljati i o drugoj strani, o poveriocu“, rekao je ministar.
Repajić objašnjava da su ove izmene potpuno neusklađene sa domaćom praksom.
„Ljudi se danas mnogo češće sele, menjaju poslove, te je uslov pet godina boravišta na jednom mestu previše restriktivan”, kaže Repajić.
Dodaje da ljudi koji su u dugovima često pokušavaju da te dugove i izmire te bi uslov da oni nisu ništa pokušavali da prodaju u poslednje tri godine građane odmah diskvalifikovao od zaštite prava na jedini dom.
„Zatim, nikako se ne uzimaju u obzir ukućani. Ovaj arbitrarni uslov od 60 kvadrata takođe isključuje veliki broj ljudi. Ono što smo mi predlagali, a što je u skladu i recimo sa poreskim zakonom u našoj zemlji, jeste 40 kvadrata pa plus 15 kvadrata za svakog člana porodice. Ima puno šupljina u tom zakonu, restriktivan je i na kraju kada se primene svih ovih pet tačaka koje neko mora da ispuni da bi vam bilo zaštićeno pravo na dom, to zapravo ne štiti pravo na dom”, objašnjava naša sagovornica.
Dalje govori da je jedan od najvećih nedostataka ovog zakona jeste što nisu zaštićena takozvana treća lica u postupku, što su priznali čak i izvršitelji.
„Treća lica u postupku su ljudi koji nemaju veze sa sporom koji se vodi, ali se onda spor izvršava na njihovoj imovini. Najčešće su to oni koji su kupili stan u zgradama, da li u izgradnji ili koji nisu još dobili sve potrebne dozvole, što uključuje veliki broj ljudi kod nas jer tako stanovi budu priuštiviji. I onda investitori svoje, da li stvarne ili fiktivne dugove plaćaju preko njihovih stanova. Često imamo ljude koji se nalaze u tom problemu. Oni ostaju potpuno nezaštićeni ovim izmenama zakona”, ukazuje Repajić.
Tokom 2024. godine, u Srbiji su aktivna bila 1.817.242 izvršna predmeta, pisao je Oblakoder magazin, a podaci su Komore izvršitelja. Prodajom nepokretnosti završeno je 8.288 predmeta, a 79 iseljenjem.
Koliko trećih lica bude pogođeno — nije poznato. Podaci nisu odvojeni, rekli su tada iz Komore izvršitelja.
Združena akcija Krov nad glavom je još 2019. godine imala predlog izmene ovog zakona. To bi obuhvatalo ukidanje privatnih izvršitelja i vraćanje izvršenja u sud, a drugi pravac izmene jeste zaštita prava na dom.
„U pogledu ukidanja privatnih, odnosno takozvanih javnih izvršitelja, nije se otišlo nigde. Štaviše, poslednjih dana se govori o proširenju njihovih ovlašćenja. Još uvek se nismo dovoljno detaljno bavili tim pravcem proširenja, ali uskoro ćemo”, priča Repajić.
Međutim, zaključuje: „Ukoliko se ne zaštiti pravo na dom i ukoliko se izvršenje ne vrati u sud, bilo koja izmena će ostati mrtvo slovo na papiru”.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Sindikati zaposlenih u Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd upozoravaju da su vozačima smanjene plate za više od 10.000 dinara, dok se istovremeno razmatraju veća izdvajanja za privatne prevoznike
Za manje od godinu dana Novi Sad je promenio četiri načelnika policije, a poslednji u nizu je Vladan Stojanović.
Filozofskom fakultetu u Nišu oduzeta su tri departmana da bi se prebacila na novi „Fakultet srpskih studija“. Koji je cilj ovog rasparčavanja zbog koga studenti i profesori protestuju
Dok su članovi ekološkog društva Ekomorf sadili borove po Milićevom brdu, vlasnici okolnih parcela su pokušali da ih od toga odvrate
Ministar odbrane Bratislav Gašić uručio komandantu „Kobri“ predsednički ukaz o unapređenju u čin brigadnog generala, saopšteno je iz Ministarstva odbrane
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
