TikTok je od prvog januara 2025. pa do kraja godine zabranjen u Albaniji. Mogao bi biti zabranjen i u Americi već 19. januara, dan pre inauguracije novog predsednika, osim ako Vrhovni sud ne uvaži zahtev Donalda Trampa i ne obustavi zakon koji omogućuje zabranu, piše RTS.
U Albaniji svađa na TikTok-u je otišla predaleko kada je jedan dečak preminuo. Kao odgovor na vršnjačko nasilje, vlasti u Tirani zabranile su tu društvenu mrežu na godinu dana.
Albanski premijer Edi Rama rekao je da zabrana ove društvene mreže nije ishitrena odluka, te da se od novembra kada se dogodio ovaj incident održalo 1.300 sastanaka sa nastavnicima i roditeljima.
Zabrana nije prošla bez kontroverzi.
„Reakcije su bile i pozitivne i negativne. Negativne su najviše dolazile od opozicije, Demokratske stranke u Albaniji, koja smatra da je imala veliki rast na TikToku i da su tamo njihovi pratioci. I premijer (Edi) Rama koristi TikTok, a ta odluka se vidi kao obračun sa opozicijom i slobodom govora, s obzirom na to da će za nekoliko meseci biti održani izbori“, kaže novinar Idro Seferi.
Zloupotrebe i izbori
Ne isključuju zloupotrebu ni politikolozi, koji podsećaju na slučaj u Rumuniji kada je poništen prvi krug predsedničkih izbora, zbog pretpostavke da je velika razlika u rezultatu u korist jednog kandidata bila ostvarena zahvaljujući TikToku.
„Iz marketinške perspektive, očekivati da će se napraviti velika margina u rezultatu je preterano. Moguće je zamisliti da je ovo možda jedan od poteza albanskih vlasti, koji imaju veze sa strahom da TikTok može ugroziti vladajuću garnituru u Albaniji“, ističe stručnjak za strateške komunikacije Đorđe Trikoš.
Najavljena zabrana u SAD-u
TikTok je sada bliži zabrani u Sjedinjenim Državama pošto je početkom decembra odbačena žalba kompanije na zakon kojim se od popularne aplikacije traži da se odvoji od svoje matične kineske kompanije do 19. januara.
Potencijalna zabrana bi mogla da naruši američko-kineske odnose dok se novoizabrani predsednik Donald Tramp sprema da stupi na dužnost 20. januara.
Sudeći po novoj odluci Donalda Trampa, TikTok ne ugrožava, pa on traži od Vrhovnog suda da odloži sprovođenje zakona koji bi ga zabranio ili primorao na prodaju.
„Promenilo se da je jedan od većih donatora Republikanske partije, Džef Jas, veliki investitor u TikTok. Istina je da Komunistička partija ima ozbiljan udeo u poslovanju TikToka, jer ima predstavnike u bordu direktora matične kompanije TikToka, Bajt Densa. Politički uticaj nije moguće isključiti“, smatra Trikoš.
Prema njegovim rečima, nije nemoguće da je politički uticaj Komunističke partije ozbiljan, pa se potez Trampa može tumačiti kao vrsta implicitnih pregovora sa Kinom.
Gde je sve zabranjena ova mreža
Prema ranijim pisanjima Radija Slobodna Evropa (RSE) TikTok je zabranjen u nekolicini zemalja, dok je u drugim zabranjen na uređajima koje je vlada dala službenicima na korišćenje, zbog zabrinutosti da aplikacija predstavlja rizik za privatnost i sajber bezbednost.
Na primer, zabranjen je potpuno u Avganistanu, a u Australiji nije dozvoljen na uređajima koje je izdala australijska federalna vlada i u Kanadi takođe.
Zanimljivo je da ova društvena mreža nikada nije bila dostupna u kontinentalnom delu Kine, što je i njegov izvršni direktor Šou Ču spomenuo u svedočenju u Kongresu SAD. Na primer prestao je sa radom u Hongkongu pošto je na snagu stupio strogi kineski zakon o nacionalnoj bezbednosti.
Takođe, Evropski parlament, Evropska komisija i Savet Evropske unije zabranile su TikTok na uređajima osoblja, a poslanicima i osoblju EP savetovano je da ga uklone i sa svojih ličnih uređaja.
TikTok je zabranjen i u mnogim drugim zemljama.
Zašto?
Pozivi na zabranu TikTok-a na vladinim uređajima dobili su zamah nakon što je direktor FBI-a Kristofer Vrej u novembru rekao da predstavlja rizik za nacionalnu sigurnost, pisala je Al Džazira.
Vrej je u martu rekao Senatskom odboru za obavještajna pitanja da bi kineska vlada mogla da koristi TikTok za kontrolu softvera na milionima uređaja i podstakne narative kako bi podelili Amerikance oko Tajvana ili drugih pitanja.
Aplikacija se prvi put našla na udaru 2020. godine, tokom administracije Donalda Trampa, koja je pokušala da zabrani aplikaciju za kratke videozapise u prodavnicama aplikacija u SAD-u i isključi je iz vitalnih tehničkih usluga.
Izvor: RTS/RSE/Al Jazeera
