Odluka o vraćanju vojnog roka u Srbiji uskoro će biti saopštena, a predsednik Srbije je u četvrtak izneo detalje o kojima se pregovara. Stručnjaci su ovo ocenili kao iznuđen potez, ili pak, priznanje kolapsa profesionalne vojske u naprednjačkoj eri
Dugo se čekala najava predsednika Srbije koji je u četvrtak rekao da je sa predstavnicima Vojske Srbije razgovarao o vraćanju obaveznog vojnog roka. Za muškarce bi trajao 75 dana, dok bi za žene vojni rok bio dobrovoljan.
On je novinarima rekao da bi vojni rok mogao da bude uveden za oko godinu dana. Dodao je da tu ima nekoliko drugih problema, ali da mora da se pokuša i da se sačuvaju ljudi u zemlji.
Prema dostupnim anketama, preko dve trećine ljudi u Srbiji podržava služenje vojnog roka. To podržava čak i većina mladih. Tako je pre nekoliko godina kružilo istraživanje agencije Haus of vin prema kojem se 72,5 odsto mladih (17 do 30 godina) izjasnilo za obaveznu vojsku.
Mladi podržavaju?
Srbija, Hrvatska i brojne druge države Evrope koketiraju sa ponovnim uvođenjem vojnog roka. Podrška je u narodu uglavnom velika jer to zvuči dobro.
Vojni analitičar Vlade Radulović rekao je ranije da se medijska matrica u Srbiji ponavlja: stalno se govori da, eto, i mladi podržavaju obavezni rok.
„Ali, pitajte njih konkretno da li bi oni išli? Ili, kad neko ima 27 godina, pitajte ga zašto nije već služio dobrovoljno, a mogao je?“, objasnio je Radulović.
On je rekao da postoji realna bojazan da bi deo mladih mogao da izbegne obavezno služenje vojnog roka. Ili pribavljanjem alibija od lekara, što se i ranije radilo, ili čak iseljenjem iz zemlje.
Zato je Radulović istakao ranije da valja biti oprezan i postepeno popularizovati vojsku, privoleti sve više mladih da služe dobrovoljno, pre nego što se uvede neka obaveza.
Kasarne u lošem stanju
Da su kasarne u lošem stanju i da ih je neophodno obnoviti, a da ta infrastruktura košta rekla je ranije za „Vreme” vojna analitičarka Katarina Đokić.
Ona je rekla da je tokom reforme sistema odbrane u prvoj deceniji ovog veka broj jedinica smanjen, te je veliki broj vojnih objekata stavljen van upotrebe.
„Iako većina kasarni nije prodata ili razmenjena, one stoje zapuštene već 20 godina i potrebno je uložiti mnogo u njihovu obnovu.“
Ministarstvo odbrane budžetira poslednjih godina projekat obnove vojnih objekata, ali tu je reč o relativno malim sredstvima.
Veći problem je, ukazala je Đokić, raspoloživost podoficirskog kadra koji bi, u slučaju vraćanja vojnog roka, trebalo da obučavaju toliki broj vojnika.
Kolaps vojske u naprednjačkoj eri
Za stručnjake je ideja o vraćanju vojnog roka priznanje kolapsa profesionalne vojske u naprednjačkoj eri.
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio ranije da bi bilo dobro da zaživi inicijativa za obavezno služenje vojnog roka u Srbiji, ali da ljudi koji to treba da sprovedu nisu dorasli zadatku.
On je tada rekao da su četiri meseca kratak rok za obuku i da je iskustvo u drugim zemljama pokazalo da je potrebno da vojni rok traje barem šest meseci.
„Predlog da vojni rok traje do četiri meseca deluje mi kao kompromis između prepoznavanja potrebe Vojske Srbije i želje da se napravi što manja negativna reakcija u javnom mnjenju“, objasnio je vojni analitičar.
Za penzionisanog brigadnog generala avijacije Sretu Malinovića najava vraćanja obaveznog vojnog roka je na neki način gašenje požara.
„Ovo nije pitanje dnevne politike, hoćemo li ili nećemo. Ovo je pre svega iznuđen potez zbog stanja popunjenosti sastava Vojske Srbije“, rekao je ranije za Malinović za „Vreme”.
Ukupno 16 zemalja u Evropi ima obavezu služenja vojnog roka, ali samo manji broj ima pravu obavezu sa potencijalnim krivičnim sankcijama za one koji se ne odazovu na poziv. Vojske uglavnom imaju dovoljan broj dobrovoljaca. Najstroži sistem ima Grčka, a najliberalniji Švedska i Danska.
Novinar Predrag Ćurčija bio je deo spora protiv biznismena Vladimir Vrbaški koji je trajao osam godina. Iako je Apelacioni sud presudio u njegovu korist, troškovi i dalje nisu pokriveni
Milan Knežević reagovao je na izjavu crnogorskog premijera Milojka Spajića o zalihama naftnih derivata, ističući da u Crnoj Gori ima više droge nego goriva
Sud u Novom Sadu smanjio je odštetu dosuđenu članovima porodice jednog od nastradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Umesto pet miliona dinara, sud je presudio da se isplati 3,5 miliona dinara, uz zakonsku kamatu
Kako se novosadski Spens našao na listi mesta zatočenja hrvatskih zarobljenika tokom rata devesetih, objašnjavaju za „Vreme“ stručnjaci koji se decenijama bave ratnim zločinima. I zašto su ova mesta i danas polje takmičenja u raspirivanju mržnje
Rekonstrukcija Opšte bolnice u Smederevskoj Palanci počela je 2020. uz obećanje da će za tri godine nastati jedna od najmodernijih bolnica u ovom delu zemlje. Šest godina kasnije, predsednik Srbije poredi je s javnim toaletom
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
