Odluka o vraćanju vojnog roka u Srbiji uskoro će biti saopštena, a predsednik Srbije je u četvrtak izneo detalje o kojima se pregovara. Stručnjaci su ovo ocenili kao iznuđen potez, ili pak, priznanje kolapsa profesionalne vojske u naprednjačkoj eri
Dugo se čekala najava predsednika Srbije koji je u četvrtak rekao da je sa predstavnicima Vojske Srbije razgovarao o vraćanju obaveznog vojnog roka. Za muškarce bi trajao 75 dana, dok bi za žene vojni rok bio dobrovoljan.
On je novinarima rekao da bi vojni rok mogao da bude uveden za oko godinu dana. Dodao je da tu ima nekoliko drugih problema, ali da mora da se pokuša i da se sačuvaju ljudi u zemlji.
Prema dostupnim anketama, preko dve trećine ljudi u Srbiji podržava služenje vojnog roka. To podržava čak i većina mladih. Tako je pre nekoliko godina kružilo istraživanje agencije Haus of vin prema kojem se 72,5 odsto mladih (17 do 30 godina) izjasnilo za obaveznu vojsku.
Mladi podržavaju?
Srbija, Hrvatska i brojne druge države Evrope koketiraju sa ponovnim uvođenjem vojnog roka. Podrška je u narodu uglavnom velika jer to zvuči dobro.
Vojni analitičar Vlade Radulović rekao je ranije da se medijska matrica u Srbiji ponavlja: stalno se govori da, eto, i mladi podržavaju obavezni rok.
„Ali, pitajte njih konkretno da li bi oni išli? Ili, kad neko ima 27 godina, pitajte ga zašto nije već služio dobrovoljno, a mogao je?“, objasnio je Radulović.
On je rekao da postoji realna bojazan da bi deo mladih mogao da izbegne obavezno služenje vojnog roka. Ili pribavljanjem alibija od lekara, što se i ranije radilo, ili čak iseljenjem iz zemlje.
Zato je Radulović istakao ranije da valja biti oprezan i postepeno popularizovati vojsku, privoleti sve više mladih da služe dobrovoljno, pre nego što se uvede neka obaveza.
Kasarne u lošem stanju
Da su kasarne u lošem stanju i da ih je neophodno obnoviti, a da ta infrastruktura košta rekla je ranije za „Vreme” vojna analitičarka Katarina Đokić.
Ona je rekla da je tokom reforme sistema odbrane u prvoj deceniji ovog veka broj jedinica smanjen, te je veliki broj vojnih objekata stavljen van upotrebe.
„Iako većina kasarni nije prodata ili razmenjena, one stoje zapuštene već 20 godina i potrebno je uložiti mnogo u njihovu obnovu.“
Ministarstvo odbrane budžetira poslednjih godina projekat obnove vojnih objekata, ali tu je reč o relativno malim sredstvima.
Veći problem je, ukazala je Đokić, raspoloživost podoficirskog kadra koji bi, u slučaju vraćanja vojnog roka, trebalo da obučavaju toliki broj vojnika.
Kolaps vojske u naprednjačkoj eri
Za stručnjake je ideja o vraćanju vojnog roka priznanje kolapsa profesionalne vojske u naprednjačkoj eri.
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio ranije da bi bilo dobro da zaživi inicijativa za obavezno služenje vojnog roka u Srbiji, ali da ljudi koji to treba da sprovedu nisu dorasli zadatku.
On je tada rekao da su četiri meseca kratak rok za obuku i da je iskustvo u drugim zemljama pokazalo da je potrebno da vojni rok traje barem šest meseci.
„Predlog da vojni rok traje do četiri meseca deluje mi kao kompromis između prepoznavanja potrebe Vojske Srbije i želje da se napravi što manja negativna reakcija u javnom mnjenju“, objasnio je vojni analitičar.
Za penzionisanog brigadnog generala avijacije Sretu Malinovića najava vraćanja obaveznog vojnog roka je na neki način gašenje požara.
„Ovo nije pitanje dnevne politike, hoćemo li ili nećemo. Ovo je pre svega iznuđen potez zbog stanja popunjenosti sastava Vojske Srbije“, rekao je ranije za Malinović za „Vreme”.
Ukupno 16 zemalja u Evropi ima obavezu služenja vojnog roka, ali samo manji broj ima pravu obavezu sa potencijalnim krivičnim sankcijama za one koji se ne odazovu na poziv. Vojske uglavnom imaju dovoljan broj dobrovoljaca. Najstroži sistem ima Grčka, a najliberalniji Švedska i Danska.
Srbiji manjka kvalitetnih profesora, saopštio je Akademijski odbor za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti i apelovao na direktore škola da preispitaju ranije donete odluke o neprodužavanju ugovora o radu i suspenzijama nastavnog kadra
U Crnoj Gori izriču se prve presude za sticanje lažnih diploma. Među optuženima nalaze se i „diplomci” fakulteta iz Srbije
Najavljujući „Beogradsku zimu“, prestoničku manifestaciju kojoj se ne zna cena, Nikola Nikodijević je rekao da će deo programa biti i u Pionirskom parku
Srbija je usled klimatskih ekstrema od 2001. do 2024. godine pretrpela štete u iznosu od preko 10 milijardi evra. Ako se tome doda suša u 2025. godini, iznos štete tokom poslednjih 25 godina je najmanje 12 milijardi evra
„Čudno je da se tužilac uopšte ne bavi pitanjem ko je pustio ljude da koriste stanicu, iako ona u tom trenutku nije imala upotrebnu dozvolu, jer da nisu pušteni, niko ne bi ni poginuo“, kaže urednik portala Forbs Ivan Radak
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
