„Beli štrajk“ trenutno sprovodi više od 10.000 nastavnika osnovnih i srednjih škola, što „premašuje početna očekivanja Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS)„, saopštili su u ponedeljak, 21. oktobra, iz ovog sindikata.
„Zaposleni u školama uviđaju da protestne akcije u organizaciji takozvanih reprezentativnih sindikata ne dovode do željenih rezultata i zbog toga pokazuju sve veće interesovanje da se do kraja polugodišta pridruže ‘belom štrajku’ kao novom načinu borbe za bolje uslove rada“, zaključio je Glavni odbor NSPRS.
Predsednik NSPRS Dušan Kokot za „Vreme“ kaže da su informaciju o tome koliko nastavnika štrajkuje dobili sa terena od kolega iz drugih škola, a da su se štrajku pridružili i nastavnici koji nisu članovi sindikata. A da članova u njihovom sindikatu ima oko 5.500 do 6.000.
„To je jedna jednostavna akcija koja ima svoju jasnu svrhu i to nije nešto što štiti samo članove našeg sindikata već sve zaposlene u prosveti“, ukazuje Kokot.
Na pitanje da li je bilo neke rekacije vlasti, Kokot navodi, da nije bilo nikakve reakcije.
„Pre nekoliko dana smo imali situaciju u Subotici, pa smo imali i napad na nekog direktora škole. Kada bi država htela da kaže ’ajde da pokušamo da promenimo neke propise, da vidimo kako bi se stvari odvijale na terenu’, mi bismo svakako bili spremni da razgovaramo o tome, ali takvog poziva nema“, objašnjava naš sagovornik.
Ogroman broj petica
Članovi NSPRS ranije su najavili da će od 14. oktobra svim učenicima upisivati samo ocene „odličan 5″, a na takozvani „beli štrajk“ odlučili su se zato što Vlada i Skupština Srbije nisu do zadatog roka, 13. oktobra, odgovarajućim izmenama zakona i pratećih propisa unapredili bezbednost u školama, odnosno garantovali nastavnicima efikasniju pravnu zaštitu od napada omogućili da učenike koji se izrazito neprimereno ponašaju bez odlaganja suspenduju sa časa i nastave.
„Doći će do toga da će ogroman broj učenika imati ogroman broj petica iz svih predmeta na polugodištu, a ako ni to nije dovoljno upozorenje to znači da država i podržava beli štrajk. Onda je to očigledno da nemaju nikakav problem sa tim, to im ne smeta, šta više možda će da se hvale dobrim rezultatima. Na javnosti je da proceni da li je to baš tako ili nije“, naglašava Kokot.
Dalje objašnjava da su i pre štrajka nastavnici na neki način bili u štrajku jer su u procesu samoodbrane poklanjali ocene – „ako vam niko ne garantuje bezbednost da radite u skladu sa zakonom već zapravo svakog dana gledate da ljudi koji poštuju zakon bivaju sankcionisanji, kažnjavani, napadani, udarani prijavljivani, šta bi vi radili na mestu nekog nastavnika?“.
„Mi ovim štrajkom zapravo hoćemo da kažemo da mi i želimo da radimo u skladu sa zakonom. Da bi se to desilo neko mora da nam garantuje bezbednost, a ne da zbog neke trojke dođe sa ’znaš ti ko sam ja’ i olupa glavu o beton. Svaki prosvetni radnik je to razumeo kao poruku sebi jer to nije izolovan slučaj“, zaključuje Kokot.
