Foto: Tanjug/Rade Prelić
Ideja je bila odlična i pozdravljena sa svih strana - više časova fizičkog vaspitanja za decu u Srbiji. Ali, od toga izgleda nema ništa jer se školska godina bliži, a niko nije obezbedio dodatan nastavni kadar
Tokom trajanja pilot projekta „Svako dete ima pravo da odrasta zdravo“ prethodne školske godine u 73 osnovne i 22 srednje škole u Srbiji đaci su imali povećan broj časova fizičkog vaspitanja. U tim osnovnim školama đaci su imali časove fizičkog vaspitanja svakog dana, a u srednjim školama četiri časa nedeljno, a tamo gde su postojali uslovi i pet časova nedeljno.
Iako je ideja bila da projekat od ove školske godine zaživi u svim školama, očigledno je da od toga neće biti ništa jer je do početka školske godine ostalo nešto više od dve nedelje, a za više časova fizičkog potreban je dodatni nastavni kadar.
Savez profesora fizičkog vaspitanja očekuje da će projekat biti nastavljen u školama u kojima je pilotiran prethodne školske godine, a možda čak i proširen na sve škole sa jednosmenskim radom.
Konačnu odluku doneće resorna ministarstva, a od njih još nema zvaničnog stava, piše Euronews.
„Čeka se obrada podataka Instituta za javno zdravskle Srbije ‘Dr Milan Jovanović Batut’ i Medicinskog fakulteta. Nakon dobijenih rezultata, tri nadležna ministarstva, odnosno Vlada Srbije će doneti odluku kako dalje. Teško da će projekat biti uveden sve škole, jer nema kadra za to, ali možda će prvo ući u sve škole sa jednosmenskim radom ili bar da ostane u školama gde je sproveden pilot projekat“, kaže potpredsednik Saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta Miroslav Marković.
On dodaje i da su otvorene sve opcije, da se može razgovarati i o tome da se realizuju tri časa fizičkog nedeljno i dve sekcije nekog sporta. Inače u Srbiji 398 škola radi jednosmenski- 346 osnovnih i 52 srednje škole.
Projekat je dobar
Nutricionistkinja Slađana Radović rekla je ranije za „Vreme“ da njene kolege i ona misle da je projekat dobar. Važno je, kaže, da deca pored fizičke aktivnosti imaju i pravilnu ishranu, ali škole retko sarađuju sa nutricionistima na tom planu.
„Dete koje je naučilo kao malo kako treba da se hrani, tako se hrani ceo život“, rekla je Radović.
Prema jednoj studiji Instituta za javno zdravlje „Batut“, u Srbiji je svako osmo dete gojazno, a taj udeo neprestano raste. Procenjuje se da četiri petine te dece ostaju gojazni i kad odrastu.
Radović je rekla da viđa takve pacijente, mlade koji su gojazni od malih nogu i istakla da treba edukovati i roditelje, „jer onako kako se roditelji ponašaju, tako se i dete razvija, ono u porodici razvija svoje navike.“
Kako reaguju deca
Profesorka fizičkog Ivana Lazić je učestvovala u projektu i ocenila da se on pokazao kao odličan, da su se deca pokrenula, i da je vraćen značaj kretanja i fizičke vežbe.
„Pored boljeg raspoloženja kod učenika, primetili smo i bolju koncentraciju, a naravno i napredak u motoričkim radnjama“, rekla je ona ranije za „Vreme“.
Lazić je navela da se nastavnici fizičkog trude da deci ukažu na eventualne greške u navikama i da tokom časova razgovaraju o značaju raznovrsne i zdrave ishrane.
„Posebno nas raduje to što primećujemo bolju komunikaciju među učenicima, saradnju na časovima, jačanje sportskog duha i osećaja za fer-plej“, navela je Lazić.
Od neproduženih ugovora i umanjenih plata, preko policije na fakultetima i inspekcija u školama, do nagrada za najlojalnije, vlast u Srbiji već više od godinu dana sistematski kažnjava nastavnike i univerzitetske profesore koji su stali uz studente i pobunjene građane
Gradnja na Divčibarama ne staje. Zgrade niču kao pečurke posle kiše. Samo što se ništa ne radi na infrastrukturi, pa turisti koji hrle na planinu nemaju vodu
Ustavni sud Crne Gore ukinuo je odredbu kojoj je uvedena neradna nedelja u toj državi. Ko sve radi nedeljom u Evropi i može li Srbija da odluči da se nedeljom ne radi
Arhitekta Bojan Kovačević za „Vreme“ govori o Generalštabu i Beogradu na vodi, i ostalim „projektima“ koji guše grad
Blokade teretnih terminala širom regiona nastavljene su i treći dan, dok prevoznici upozoravaju da ih nova pravila Evropske unije u zemljama Šengena praktično izjednačavaju sa migrantima i ograničavaju njihov boravak.
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
