Ekološka katastrofa u Užicu preti da poprimi veće razmere. Inicijativa Pravo na vodu i užički Libergraf saopštili su danas da je ocedna voda iz deponije koja već danima gori devastirala Turski potok, a da zagađenje teče dalje do reka Lužnica i Skrapež, važnih vodotokova sliva Zapadne Morave. Ovo ne bi bio prvi put da se Užičani susreću sa problemom sa vodom
Zapadna Srbija se guši u oblaku toksičnog dima sa deponije „Duboko“, ali i u neodgovornosti lokalnih funkcionera, nacionalnih institucija i rukovodstva JKP Duboko, kao operatera deponije, a na površinu je isplivao i problem zagađenja ocednom vodom iz te deponije, saopšteno je danas iz inicijative Pravo na vodu i užičkog Libergrafa.
Ukoliko se ocedne vode sa deponija ne sakupljaju i prečišćavaju zagađuju podzemne i površinske vode, upozorile su te inicijative. Prema navodima, sanitarna deponija „Duboko“ ima ugrađenu nepropusnu podlogu kojom se sprečava prodiranje ocednih voda u zemlju. Takođe, postoji sabirna laguna za te vode, kao i isplaniran sistem za prečišćavanje.
I pored toga što deponija „Duboko“ ima nepropusnu podlogu, zbog zanemarivanja, a onda i zatrpavanja sanitarnih kaseta, sistem prikupljanja ocednih voda je van funkcije, a prečišćavanje nikada nije ni uspostavljeno, tvrde iz Pravo na vodu i Libergrafa.
Prema njihovim ocenama, ocedne vode deponije su potpuno devastirale obližnji Turski potok kojim zagađenje dalje teče do reka Lužnica i Skrapež, važnih vodotokova sliva Zapadne Morave.
Aktivisti te dve inicijative su se i sami uverili kakvo je stanje okolnih vodotokova, a pokušaće i da urade nezavisnu analizu uzorka.
Otpadne vode iz deponija sadrže različite toksične i kancerogene materije, poput teških metala, nitrita, amonijaka i drugih organskih jedinjenja, tvrde Pravo na vodu i Libergraf dodajući da se negativan uticaj ocednih voda na površinske vode održava kroz narušavanje prirodne ravnoteže u vodotoku, nedostatak kiseonika u delovima vodotoka, promene u flori i fauni.
Upravo tim vodama se služe poljoprivrednici i stočari ovog kraja, čime zagađenje ulazi u sistem proizvodnje hrane, naglašavaju iz Pravo na vodu i Libergrafa. Oni zahtevaju da se u planiranju sanacije i daljeg razvoja deponije obavezno isplanira i odgovorno prikupljanje i prerada ocednih voda deponije „Duboko“, bez čega se ne može govoriti o bezbednoj životnoj sredini tog kraja.
Ekološka katastrofa Užičane na šest godina ostavila bez glavnog izvora pijaće vode
Nije ovo prvi put da Užičani strahuju od zagađenja njihove vode i životne sredine. Požar u deponiji „Duboko“ buknuo je nešto više od deset godina nakon namnožavanja algi u obližnjem jezeru Vrutci, sa kojeg su se Užičani snabdevali pijaćom vodom.
Tada je u Užicu proglašeno vanredno stanje nakon što je sanitarna sanitarna inspekcija zabranila korišćenje vode sa užičkog vodovoda za piće i kuvanje hrane zbog pojave cijanobakterija, specifične vrste algi, nematoda ili valjkastih crva, kao i toksina koje ovi organizmi oslobađaju.
Narednih šest godina, do početka 2019, kada je modernizovana fabrika vode, grad je pio vodu sa alternativnog izvorišta Sušička vrela na teritoriji Čajetine.
U međuvremenu, „cvetanje“ vode jezera Vrutci postalo je, maltene, redovna pojava. Isto se, između ostalog, desilo i 2017, 2021. i 2023. godine. Ovaj ekološki incident se naročito dešava zimi, kao posledica niskog vodostaja i tople jeseni.
Tokom više od šest meseci koliko traju blokade fakulteta u Srbiji, više puta su pominjani različiti datumi kao poslednje za nastavak godine, a sada se pojavio 9. jun
U Beogradu u poslednjih 10 godina nije sagrađen nijedan stan za socijalno najugroženije, podaci su organizacije A11
Prema navodima naučnika, švajcarski glečeri su između 2022. i 2023. izgubili leda koliko od 1960. do 1990. godine. Glečeri i ledeni štitovi čuvaju oko 70 odsto svetskih zaliha slatke vode, a prema podacima naučnika, dve milijarde ljudi širom sveta zavise od vode iz glečera za svoje osnovne svakodnevne potrebe
Izbor za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) upao je u novu fazu. Skupštinski Odbor za kulturu i medije o njima raspravlja u petak (30. maj), a Građanske inicijative među predlagačima i kandidatima našle su brojne neregularnosti
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
