Učestali požari u Beogradu: U Srbiji osigurana svaka deseta nekretnina

Na Adi Ciganliji je u sredu negde oko jedan čas posle ponoći izbio požar na splavu u rečnom rukavcu. Prema prvim informacijama, vatra je blagovremeno lokalizovana i ugašena, a u požaru nije bilo povređenih.

Međutim, ovo je samo jedan u nizu požara koji se u poslednje vreme dešavaju u glavnom gradu Srbije. Tri dana pre požara na Adi, izbio je požar u jednoj fabrici u Dobanovcima, a više od 30 vatrogasaca je učestvovalo u gašenju.

Iste noći je izgoreo kafić Prajm na Novom Beogradu. Vatra se raširila toliko da je oštetila i stanove u zgradi iznad kafića, ali i okolne automobile. Niko od stanara nije povređen, ali materijalna šteta načinjena njihovim domovima je velika.

Gorelo je 18 stanova. Uglavnom su izgorele spoljne jedinice klime, prozori, dok su dva stana koja su se nalazila odmah iznad lokala „najgore prošla“, jer se požar proširio i unutra.

Kako piše RTS, jednoj od stanarki zgrade vatrogasci su zbog procedure tokom gašenja požara obili vrata, a popravku su stanari platili sami.

„Nismo sigurni od koga ćemo i da li ćemo moći da naplatimo štetu, zato što nismo osigurani od tih stvari”, rekla je stanarka ruinirane zgrade.

Navodi da je većina ljudi u zgradi starija, prema njenim rečima, teško da neko od starijih stanara ima osiguranje.

Svaki deseti građanin osiguran

Nisu samo stanari ove osmospratnice oni kojima stambeno osiguranje nije prioritet. Osiguranje kuće ili stana u svetu je jedna od najprodavanijih polisa. U Srbiji je tek svaki deseti građanin osigurao imovinu.

„Mislim na nekretnine, pre svega stanove, kuće, okućnice, vikendice, osigurava se od požara, od grada od oluje“, kaže Zoran Ćirić iz Unije osiguravača Srbije.

Što se poljoprivrede tiče, Ćirić navodi da se 15 odsto ratara odlučuje da svoje zasade osigura polisom osiguranja od imovine.

Ističe da ukoliko građani nemaju polisu osiguranja te vrste, onda ne postoji niko ko će štetu nadoknaditi.

Šta može da izazove požar

Kako je „Vreme“ ranije pisalo, devedeset odsto požara se dešava u stambenim objektima. Mogući uzroci požara u domaćinstvu su brojni.

Postoje interni i eksterni faktori. Interni faktori su neispravne električne instalacije i uređaji, neopreznost pri kuvanju, grejna tela i peći, ljudske greške, skladištenje zapaljivih materijala i namerno izazivanje požara.

Eksterni faktori su prirodni požari, munje, blizina drugih zapaljenih objekata i vandalski činovi.

Kao vidove prevencije požara, stručnjaci preporučuju različite mere i aktivnosti.

Kao prva linija odbrane, savetuje se instalacija detektora dima i postavljanje protivpožarnih aparata.

Kao nešto skuplja investicija, savetuje se instalacija kompletnog sistema za ranu dojavu i gašenje požara.

Osim tehničkih preporuka, postoje i brojni drugi saveti koji se tiču ponašanja ukućana. Savetuje se oprez sa električnim uređajima – ne preopterećivati utičnice i produžne kablove, isključivati aparate kada nisu u upotrebi i redovno proveravati kablove zbog mogućih oštećenja. Pre izlaska iz kuće ili stana obavezno proveriti da li su isključene sve ringle, veš mašina, bojler, punjači iz utičnica i drugi uređaji. Takođe, za one sa malom decom, savetuje se zatvaranje svih štekera namenskim poklopcima.

Važno je i voditi računa prilikom kuvanja. Nikada ne bi trebalo ostavljati uključen šporet bez nadzora, a trebalo bi i držati tkanine, papirne ubruse i druge zapaljive materijale dalje od izvora toplote.

Mirišljave sveće uvek treba postaviti na stabilne površine, podalje od zavesa, papira i drugih zapaljivih predmeta. Ni njih nikada ne bi trebalo ostavljati bez nadzora, na ivici stola ili drugih površina, pored otvorenog prozora i slično.

Redovno čisćenje dimnjaka, peći i drugih uređaja koji proizvode toplotu smanjuje rizik od požara. Benzin, sredstva za čišćenje i druge zapaljive materijale treba držati podalje od izvora toplote i van dohvata dece.

Kada se govori o deci, važno je i naučiti najmlađe opasnostima od požara i osnovama bezbednosti i zaštite. To znači da decu treba upoznati sa opasnostima i naučiti tehnikama u slučaju da njihova odeća bude zahvaćena vatrom. U tim slučajevima, rešenje je kotrljanje po podu i bacanje tkanina na osobu zahvaćenu plamenom kako bi se „ugušio požar“. Takođe, deca bi trebalo da znaju da pozovu 193 – vatrogasnu službu ili 194 – hitnu pomoć ako je došlo do povreda.

Šta kaže zakon

Prema Zakonu o zaštiti od požara, sve poslovne i stambene zgrade moraju imati vatrogasna creva, hidrantsku mrežu, vatrogasne aparate na svakom spratu, odnosno svakom drugom spratu prema odgovarajućim kriterijumima i normativima. Svi evakuacioni putevi, izlazi i stepeništa moraju biti prohodni za hitno i bezbedno napuštanje objekta.

Glavnu ulogu u sprovođenju ovih aktivnosti imaju svi stanari na čelu sa upravnikom koji prvi treba biti upoznat sa svim zahtevima i postupkom gašenja, kako bi i ostali stanari zgrade reagovali adekvatno i pravovremeno.

Prema članu 28 Zakona o zaštiti od požara – Stambene zgrade su dužne da donesu Pravila zaštite od požara koja moraju da sadrže tačku 1 i tačku 3 ovog člana. Prva tačka podrazumeva organizaciju tehnoloških procesa na način da rizik od izbijanja i širenja požara bude otklonjen, a da u slučaju njegovog izbijanja bude obezbeđena bezbedna evakuacija ljudi i imovine i sprečeno njegovo širenje. Treća tačka propisuje da plan evakuacije i uputstva za postupanje u slučaju požara moraju biti istaknuta na vidljivom mestu.

Šta (ne) raditi u slučaju požara

Magazin za bezbednost „Security See“ pisao je i o pet ključnih grešaka koje ljudi rade u slučaju da u njihovoj neposrednoj blizini izbije požar.

Statistički podaci pokazuju da je većina smrtnih slučajeva u slučaju požara zapravo uzrokovana udisanjem dima, a ne toplotom same vatre. Ljudi, znajući ovo, često pohitaju da otvore ili razbiju prozor kako bi dim iskuljao iz zgrade koja gori i kako bi u nju ušao svež vazduh. Međutim, stručnjaci savetuju da se to nikako ne radi – iz prostog razloga što otvaranjem prozora u zgradu ulazi više kiseonika koji je vatri neophodan da gori. Umesto otvaranja prozora, savetuje se da stavite mokru tkaninu preko lica kako biste smanjili udisanje otrova.

Druga greška je otvaranje vrata bez razmišljanja šta bi se moglo nalaziti sa druge strane. Ukoliko su vrata veoma vruća na dodir ili imaju dim koji kulja kroz pukotine, to znači da su sa druge strane zahvaćena požarom. U tom slučaju, vrata zadržavaju vatru i otvaranje bi samo omogućilo njeno širenje. Ovakva vrata nikako ne bi trebalo otvarati. Savet je da se pre otvaranja vrata uvek prvo obrati pažnja na temperaturu kvake.

Kao treća najčešća greška, navodi se vraćanje po lične stvari ili trošenje vremena na pakovanje. Oni upozoravaju da se neretko dešavaju smrtni slučajevi upravo zbog trošenja vremena na pakovanje stvari ili zbog vraćanja po njih. Stvari se mogu zameniti, ali život ne – zato stručnjaci naglašavaju da bi prioritet uvek trebalo da bude što brži izlazak iz zgrade.

Četvrta greška je skrivanje od vatre. Zbog privida sigurnosti, ljudi u panici i strahu često pomisle da bi najbolje bilo da se sakriju od vatre. Ovo najčešće čine deca, skrivajući se ispod kreveta, u ormaru, ispod stola i slično. Ovo ne samo da nema efekta, već je izuzetno opasno, jer što više vremena provedete u objektu punog dima, teže ćete disati, videti i kretati se, a vatrogascima će biti teže da vas pronađu.

Kao poslednji savet, stručnjaci navode da u slučaju požara nikako ne bi trebalo koristiti lift. Oštećenja od požara mogu dovesti do kratkog spoja lifta u bilo kom trenutku, što znači da se vrata mogu otvoriti, ili, ako se izgubi struja, možete završiti zaglavljeni i izloženi dimu i visokoj temperaturi. Šaht lifta deluje kao prirodni dimnjak, što znači da se i sam lift može vrlo brzo napuniti dimom. Umesto toga, stepenice su uvek bolja i sigurnija opcija.