Trasa polumaratona u Beogradu: Trči što dalje od Ćacilenda

Maglovito, hladno jutro nad Novim Beogradom nije ličilo na uobičajenu maratonsku euforiju iz centra grada. Umesto gužve oko Skupštine, rastrčanih trkača po Trgu Nikole Pašića i prolaznika koji pokušavaju da nađu put kroz zatvorene ulice, početak ovogodišnjeg novembarskog polumaratona izgledao je tiše, kao da je izmešten sa svoje prirodne pozornice.

Startna linija pomerena je daleko od starog ceremonijala. Na mestu gde je prethodnih godina odzvanjao naboj pred početak trke, danas stoje šatori, ograde i ljudi sa partijskim obeležjima. Prostor koji bi u ovo doba godine obično pripadao sportistima, sada je pretvoren u „Ćacilend“, termin koji su građani prihvatili za ograđeno jezgro lojalista Srpske napredne stranke.

U nedelju, 23. novembra, u Beogradu je održan šesti novembarski polumaraton, ali manifestacija nije prošla bez kontroverzi. Nekoliko nedelja pred start trasa je iznenada promenjena.

Umesto uobičajenog početka na Bulevaru kralja Aleksandra i priprema na Trgu Nikole Pašića, na mestu današnjeg Ćacilenda, i cilja na Terazijama, trčalo se isključivo novobeogradskim i zemunskim ulicama.

Organizatori su naveli da na staroj lokaciji nije bilo uslova za takmičenje u očekivanom kapacitetu, ali i da je trasa izmenjena kako bi se testirala staza za Evropsko prvenstvo u trčanju.

„Neću na ‘Ćaci trku’“

Ispred Beogradske arene okupili su se trkači, ali neki više iz dužnosti nego iz pravog entuzijazma. Nije bilo fotografisanja ispred Skupštine, ritualnog istezanja uz muziku s bine pred Skupštinom, niti uobičajene gužve u centru grada pred start. Umesto toga, dominirao je osećaj improvizacije, pošto je trasa promenjena u poslednji čas, dve i po nedelje pred trku.

Vest o novoj ruti izazvala je revolt među nekim učesnicima koji su se mesecima pripremali za novembarsko „osvajanje Beograda“. Kako bi „ugasili vatru“, organizatori su promenu obrazložili „organizaciono-tehničkim i sportskim razlozima“ i ponudili promenu startnine za aprilsku trku.

„Uvidom u sve organizacione okolnosti i ograničenja u predstartnoj, startnoj i ciljnoj zoni, procenili smo da bi realizacija događaja na prvobitnoj lokaciji mogla da remeti kvalitet i protočnost planiranih programa“, navedeno je u saopštenju.

Trkačima je ponuđeno prebacivanje startnine na aprilski polumaraton ili trku na 10 kilometara, ali ne i refundacija novca, niti mogućnost prelaska na maratonsku distancu.

Marija, tridesetčetvorogodišnja rekreativka, ovog jutra nije obula patike.

„Nisam želela da trčim ‘Ćaci trku’“, kaže. „Ovaj grad nam stalno uzima prostor. Ulice, trgove, događaje. Nisam htela da pristanem na to.“

Bez mogućnosti povraćaja novca, startninu je, nevoljno, prebacila za april.

Šta se testira, a šta gubi

Direktor Beogradskog maratona Darko Habuš rekao je za N1 da je trasa promenjena zbog tehničkih razloga, ali i u sklopu priprema za Evropsko prvenstvo u trčanju 2027. godine.

Naveo je da „prolaze kroz procedure sa evropskom i svetskom atletikom“.

„Beograd nije ravna staza, kažu da je teška. I Čikago i Njujork menjali su delove grada shodno dešavanjima, da li su to radovi na ulicama ili neke druge okolnosti“, objasnio je Habuš.

Dodao je i da testiraju nove delove grada i „bude“ Novi Beograd i Zemun pred prolećnu manifestaciju.

Nekadašnji direktor Beogradskog maratona Dejan Nikolić ocenio je za „Vreme“ da je logično da je došlo do izmene originalne trase zbog Ćacilenda u centru Beograda, ali da je  objašnjenje organizatora i navođenje Evropskog prvenstva „potpuno neuspeo pokušaj pravdanja promene dve i po nedelje pred trku“.

Kako je dodao, promeniti stazu na dve i po nedelje je noćna mora za organizatore.

„Staza se koncipira godinu dana pre. Mi smo originalnu rutu Beogradskog polumaratona koncipirali skoro dve godine. Namera je bila da trkači obiđu delovi grada na Dorćolu, ispod Kalemegdana da pokaže lepotu Beogradu. To je jedna od karakteristika organizacije svakog trkačkog događaja – da pokaže trkačima kakav je grad.“

Zbog toga se staze ne menjaju.

„Osnovna karakteristika Atinskog maratona jeste trasa od Maratonskog polja do same Atine, zato je to autentični Atinski maraton, od mesta na kome je održana Maratonska bitka. Da nije tako, to više ne bi bio autentični Atinski maraton.“

Nikolić je dodao i da pomeranje trase može da bude uslovljeno vremenskim nepogodama, pa se, kako je pojasnio, u Njujorku 2012. zbog uragana razmišljalo o promeni trase, ili u Valensiji prošle godine zbog poplava.

„Na dve i po nedelje je potpuno neopravdano izmeniti trasu. Neopravdano je da to traži i Evropska asocijacija u tako kratkom roku.“

Kako je dodao Nikolić, trke postoje zbog trkača, a učesnicima Beogradskog polumaratona izmenom trase nije omogućeno da trče trku koju su platili.

Podsetio je da trasa Beogradskog maratona nije menjana od 1989. godine, te da su mnogi učesnici, posebno inostrani, bili razočarani izmenama.

Ćacilend, ograda i prostor koji je nestao

Na starom startu, sada je drugačiji prizor. Umesto trkačkih kapija – bele ograde, šatori, policija, ljudi koji ulaze i izlaze kroz kontrolne tačke. Prostor je pretvoren u poluzatvoreni mikro-grad, nedostupan onima koji pamte njegov sportski život.

Na trgu gde su se godinama zagrevali profesionalci i rekreativci, sada stoji red šatora pod nadzorom policije. Mesto okupljanja trkača pretvoreno je u simbol zauzetog javnog prostora.

Beograd je izdržao još jednu trku, ali pitanje nije koliko je ko pretrčao i kojim tempom, već da li će i aprilska trka doživeti sličnu sudbinu.