Totalno rasulo u školama: Otkaze daju i najposvećeniji nastavnici

Nisu solidna plata i siguran posao u državnoj službi bili razlog što su nastavnici godinama unazad, uprkos svemu, ostajali u osnovnim i srednjim školama u Srbiji. Pogotovo ne oni, poput nastavnika informatike, koji bi za čas mogli da nađu bolje plaćeni posao na drugom mestu. Držalo ih je uverenje da rade pravu stvar, da su tu za decu i obrazovni sistem zemlje.

Ali, usledio je novi udarac države. Ana Brnabić im je još 2023. godine obećala i stavila potpis na uredbu o tome, da će dobiti povećanje plata i dodatna prava. Ipak, ni dve godine kasnije, to se nije dogodilo. Kada su prosvetari počekom 2025. godine zapretili štrajkom, u borbi za sopstvena prava, ali i studentske zahteve, država je reagovala – ispunjenjem samo dela od onoga na šta se obavezala. Ostatak je – zaboravila.

Tako je u zemlji došlo do masovnog štrajka u osnovnim i srednjim školama, nastavnika koji nisu hteli da pognu glavu. Država je opet odgovorila – brutalnom silom i bezosećajnom, ali još bitnije nezakonitom, krađom plata onima koji su odbijali da rade.

Nakon svega toga, prosvetari ovu školsku godinu završavaju sa padom morala većim nego ikada.

„Za mesec dana je otkaz dalo troje nastavnika“, govori jedna nastavnica za „Vreme“. „To nisu ljudi koji su u prosveti radili jer nisu imali gde, već deceniju ili dve najposvećeniji kadar, koji bi lako mogao na drugom mestu da se zaposli. Ali su ostajali jer su verovali da rade dobro za sve nas i za sistem.“

I ona sama je duboko razočarana odnosom prema njima, jer je jedna od nastavnika koji su ostali bez plate zato što su štrajkovali tokom zime – za bolje sutra.

„Ne znam kako ćemo nastaviti dalje. Ni ja ne znam gde da tražim motivaciju, a slična preispitivanja vidim i kod kolega“, dodaje.

Pretili, vređali, kršili zakon

I predstavnici sindikalnih organizacija potvrđuju da je situacija među prosvetnim kadrom slična.

„Mislim da sada, nakon svega, imamo još manje poverenja u resorno ministarstvo i ovu vlast. Pretili su, vređali, prekršili zakon više puta“, kaže za „Vreme” predsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević. „Pokazuju da im je ona stara – batina je iz raja izašla – zapravo ono čime se rukovode. Bojim se da će od septembra dobiti samo još veći otpor i više nepoverenja.“

Dimitrijević dodaje da se za državu „uvek sve svodilo na platu, koja je za prosvetare važna, ali nije jedini njihov zahtev“.

„Nikada nisu dobacili do naših zahteva. Način na koji sada tretiraju naše kolege sa Univerziteta, je dokaz da im je obrazovanje na poslednjem mestu i da im više odgovara neuk narod, da im je kritičko mišljenje najveći neprijatelj“, misli ona.

I osnivač Asocijacije škola u štrajku Aleksandar Vinić kaže za „Vreme” da su nastavnici klonuli duhom jer imaju osećaj da ih je država potpuno napustila i ostala gluva na svaki njihov zahtev.

„Došlo je do talasa nezadovoljstva, nastavnici se drže, ali ne znaju šta da rade. Razmišljaju da dignu ruke i nađu neki lakši posao, a možete da zamislite šta bi se dogodilo da to masovno urade“, kaže Vinić.

Kako su deca završila školu

Petak, 20. jun, je poslednji dan za pojedine školarce u Srbiji, u školama koje su nadoknađivale časove zbog štrajka tokom zime. Ipak, izvori „Vremena“ govore da je i tu nastao potpuni haos, jer je država nastavnicima dala pet dana da nadoknade mesece tokom kojih deca nisu išla u školu.

Ipak, oni su se mahom snašli, pojedini nisu ni iskoristili ponuđenih pet dana, a neki su završili školu sa dva ili tri dodatna dana nastave, objašnjava Vinić.

U srednjim školama je situacija malo drugačija.

„Školska godina je produžena tako da se nadoknadama, koje su zapravo postavljanje materijala u onlajn učionice, pokrije 2/3 nastavnih dana, kako bi se godina priznala“, objašnjava Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija. „Zakon nigde ne kaže da se mora pokriti taj deo školske godine da bi ona bila priznata, ali nismo hteli da se natežemo sa Ministarstvom, kako deca, pre svega maturanti, ne bi došli u nepriliku.“

Mala žrtva

Pokrili su, dodaje, još neki deo gradiva koji je učenicima bitan.

„Kod mlađih razreda se to gradivo može nadoknaditi i sledeće godine. Maturanti su se svakako i tokom blokada spremali za prijemni, a gradivo koje su izgubili neće mnogo uticati na ishod prijemnih ispita. Drugo polugodište poslednje godine je ionako predviđeno za neka obnavljanja, a učenici su usredsređeni na prijemni i one predmete koji su im važni za nastavak školovanja“, dodaje Dimitrijević i kaže da maturanti nisu presrećni što će prijemni možda biti u julu, ali ako bude tako, spremni su.

I zaključuje: „To je mala žrtva u odnosu na to za šta su se borili tokom blokada. Svi imamo na umu da ova školska godina nije bila regularna i trudimo se da učenike što manje opteretimo stvarima koje nisu neophodne“.