Tajna društva, javni šop: Prva srpska prodavnica za masone i one koji se tako osećaju

Sedam majstora masona je potrebno da bi jedna masonska loža funkcionisala. Devet vitezova templara je, prema legendi, osnovalo templarski red.

Ovi podaci inspirisali su Gorana Benića da osnuje onlajn-prodavnicu pod imenom Code79. Namenjena je poštovaocima slobodnog zidarstva i viteških Redova.

„Možda je bilo mnogo boljih rešenja za naziv, ali onog momenta kada mi se to uvuklo u podsvest, više nisam mogao da izbacim iz glave. Nekom može da deluje rogobatno, ali svima koji su upućeni u temu je savršeno jasno“, kaže Benić za „Vreme“.

Goran Benić bio je deset godina templarskom redu.

Priča da je malo kvalitetnog štiva bilo dostupno kada je imao potrebu da saznaje neke stvari o ovim diskretnim organizacijama.

„Bili su dostupni senzacionalistički internet članci, sa poluinformacijama. Onda sam shvatio da ima mnogo ljudi koje to zanima, ne samo da bi bili članovi, nego jer ih prosto interesuje ta tema.“

Benić dodaje da se ne prodaje ništa što je u vezi sa unutrašnjim prepoznavanjem organizacija. Već uopštene stvari koje mogu da se nađu svuda u svetu u slobodnoj prodaji.

Proizvodi su podelejni u tri kategorije: mudrost, snaga i lepota.

U „mudrosti“ mogu da se nađu knjige u vrednosti od nekoliko stotina do nekololiko hiljada dinara.

U kategoriji snaga su proizvodi poput rama za slike sa masonskim simbolom (2.000 dinara)  ili torba za masonske regalije (12.900).

U „lepoti“ su pak, umetnička dela.

„Imamo slike, kolaže, šolje, značke za rever, dugmad za manžetne… Namerno ne radim regalije u smislu lenti, kecelja, plašteva i slično jer su to unutrašnja obeležja organizacija.“

Razbijanje predrasuda

„Postoji mnogo predrasuda za društva templara i masona. U mojoj radnji može da se nađe štivo proverenog sadržaja. Kako kao podrška tim organizacijama, tako i štivo protivnika tih organizacija. Obe perspektive su veoma važne za nekoga ko želi da se informiše da sagleda argumente obe strane“, kaže Benić.

Objašnjava da je na osnovu razgovora sa ljudima u proteklih desetak godina, shvatio da i templarske i masonske organizacije deluju u korist društva.

„Masoni i vitezovi su najviđeniji ljudi iz pređašnjih vremena i sada, ostvareni ljudi, koji su se dokazali u profanom životu na raznim poljima. Porodičnom, poslovnom, političkom, sportskom… I nakon svih svojih životnih ostvarenja su tek onda zatražili prijem u te organizacije“, kaže Benić.

Jedna od najvećih zabluda je, dodaje, da se neko uključuje u organizaciju da bi profitirao. „Nije tako. Da bi bio mogul, on mora da bude već ostvaren“, navodi.

„Masoni i templari sarađuju među sobom, druže se, postaju kumovi jedni drugima, ali pre svega toga, neko mora da bude dobar čovek na dobrom glasu. Za društvo, za porodicu, zajednicu…“, kaže sagovornik „Vremena“.

Članstvo više nije tajna

Dugo je postojanje ovih organizacija bilo prekriveno velom tajni. Najveći umovi i kontroverzni vlastodršci iz senke, samo su neki od opisa masonerije.

„Obzirom da smo debelo zagazili u 21. vek, više nije tajna kako se postaje član. Mnogo je dostupnih informacija na internetu, štaviše i u knjigama koje ja prodajem se mogu naći informacije o tome“, kaže Benić.

Kao što odete u biblioteku kada želite da se učlanite, kaže, ovde takođe tražite prijem u tu organizaciju i onda neka komisija, koja se bavi prijemom, odluči na osnovu vašeg rezimea.

„Naravno da postoje zloupotrebe, ljudi su kvarljiva roba, ali u 99 odsto te organizacije služe u korist lokalnih zajednica“ smatra Benić.

On podseća da su eminentni ljudi posle Prvog svetskog rata, pa čak i ranije bili masoni i članovi viteških organizacija.

„Jedan od njih je bio Đorđe Vajfert, Ivo Andrić, Živojin Mišić i mnogo drugih ljudi koji su pokušali da svojim delovanjem nešto menjaju. Pa možemo videti kako ta logika i način ponašanja mogu da utiču na celokupno društvo. Mislim da je to stvar karaktera, a ne organizacije, ali kada se okupe svi u organizaciji onda ona ima prosperitet koji se preliva na našu okolinu“, kaže Benić.

Razlika u veri

Organizacije vitezova nezavisne su od masonskih organizacija, u svemu. Jedina razlika između templarske i masonske organizacije, objašnjava naš sagovornik, je što se templari bave hrišćanstvom.

Članovi templarskih organizacija, ukoliko nisu hrišćanske vere, mogu da budu samo simpatizeri.

Za razliku od masonskih organizacija koje kažu „brat je mio, ma koje vere bio“.

„Oni su multinacionalna organizacija, bitno je da članovi imaju iste poglede na svet, a nije važno to da li je neko crn, žut, Indus, katolik ili protestant“, kaže Benić.

Masoni u Srbiji od 18. veka

Dok u svetu postoji oko šest miliona masona, u Srbiji njihovo bratstvo broji oko 1.500 „posvećenih ljudi na dobrom glasu“, navode na zvaničnom sajtu RVLS.

U Srbiji žene ne mogu biti deo masonskih loža.

Ujedinjena velika loža Engleske je 2018. godine dozvolila transrodnim ženama da ostanu u masonskoj loži, ako su joj pristupili kao muškarci.

Slobodno zidarstvo se pojavljuje među Srbima u poslednjim decenijama 18. veka i veruje se da je prva masonska loža u Beogradu osnovana u tom periodu i da je delovala u Beogradskoj tvrđavi.

Templarski red u Srbiji postoji duže od dve decenije

Pod nazivom Veliki priorat Srbije – vitezovi templari Srbije, oni funkcionišu kao autonomni sastavni član templarskog reda, međunarodne templarske organizacije – Ordo Supremus Militaris Templi Hierosolymitani (OSMTH).

U Srbiji već dve decenije u samom centru prestonice postoji templarski red.

Njihovi članovi dolaze iz raznih sfera, ali su osnivači bili biznismeni, diplomate i uticajni akademici.

Templari su posvećeni doprinosu hrišćanskoj zajednici u kojoj deluju kroz humani rad baziran na projektima. Bave se humanitarnim radom, promocijom viteških vrednosti, očuvanjem istorijskog bogatstva i izdavaštvom.

Žene mogu da postanu deo templarskih redova, i kao i muškarci, prolaze istu proceduru prijema.

Suprotno rasprostranjenom uverenju, Red nije masonska organizacija, ali se ne ograđuje od kontakata sa masonima.