Sve će to narod platiti: Tužiš režimski tabloid, oni pare uzmu iz budžeta

Medijske kampanje protiv kritičara vlasti odavno su specijalnost režimskih tabloida. Ukoliko ih oštećeni tuži, postupci mogu da traju godinama, a tabloidni urednici i novinari ne snose nikakve posledice.

Advokat Ivan Ninić ima pune ruke posla jer, kako kaže za „Vreme“, za pet meseci ima 120 tužbi protiv tabloida.

„To su tužbe različitih ličnosti. Studenata koji su protestovali, glumaca Amera Mešića, Stevana Pijale, predsednika Vojnog sindikata Novice Antića…“, nabraja Ninić.

Objašnjava da se obično napravi tekst u jednom tabloidnom centru i onda se širi svim režimskim glasilima.

„To su Informer, 24/7, Alo, Republika, Srbija danas, neretko B92 i Politika. Potom, nekada imaju obavezu da to preuzmu i lokalni mediji koji se finansiraju iz budžeta kao što su E-Pančevo, E-Vršac. E-Podunavlje, Vojvodina uživo…“, nabraja dalje naš sagovonrik.

„Njih praktično uređuje nevidljiva ruka, jer zašto bi lokalni mediji prenosili dešavanja iz Beograda?“, pita se Ninić.

Štetu plaćaju građani

Dodaje da su to su tematski tekstovi, sračunati protiv svakoga ko se drzne da uđe u zonu interesa vlasti.

„Za samo pet meseci 120 tužbi, to je ogroman broj. Samo od Novice Antića ima 48 tužbi, jer to bila baš surova kampanja“, kaže on.

Sagovornik „Vremena“ objašnjava da je ukupan trošak tih tužbi čak 36 miliona dinara. Tu su uračunate moguća odšteta, troškovi dva advokata i takse.

„E sad, kada vidite oglašivače u tabloidima, to su Dunav osiguranje, Telekom i Poštanska štedionica. Oni su dominanti finansijeri, a tu je i projektno finansiranje iz budžeta. Tako da praktično građani finansiraju te tužbe“, kaže Ninić.

Devalvacija ugleda i časti

Ali, izgleda da je i čast u Srbiji pojeftinila pod ovom vlašću, dodaje Ninić.

„Ne postoje više odštete od 250.000 dinara. Za najgore neistine koje mogu da pišu o vama, ne možete da dobijete više od 100.000 dinara, a najveći trošak su advokatski troškovi“, kaže.

Postupci mogu da traju prosečno i tri do četiri godine. „Sistem nije stimulativan za onog ko tuži. Mnogi ne žele da uđu u konfrontaciju sa tabloidima znajući koja je njihova snaga“, kaže dalje Ninić.

„Ali tamo gde su kampanje, laži o vama se prepisuju, tu sadržaji postaju viralni i ne mogu da se uklone sa interneta. Ljudima je jedini vid zaštite da se donose sudska odluka da se takvi sadržaji uklone“, kaže Ninić.

Hiperprodukcija laži

„To su sračunate kampanje da ljudima trajno unize ugled i čast. Da stvore odijum javnosti, u komšiluku, u radnom okruženju, kod porodice i kod prijatelja“, objašnjava Ninić i dodaje da to nije nimalo bezazleno.

„Ljudi se pouzdaju, ako je pet portala prenelo vest, misle, ne bi valjda pet portala lagalo“, kaže Ninić.

Kaže da političari imaju najjači „prirodni imunitet“ kad čitaju laži o sebi. Ali mnogi ljudi se teško nose sa tim.

„Bez obzira iz koje sfere dolaze, posledice po lični i profesionalni život su ozbiljne. Za lekare, glumce, profesore, pa ljude koji iz drugih profesija koji vode privatne živote, ovo je jak udarac i upropaštava im živote“, dodaje Ninić.