Advokat Ivan Ninić je u ime svojih klijenata za nekoliko meseci podneo neverovatnih 120 tužbi protiv medija. Za „Vreme“ kaže da je crna propaganda osnovna alatka režima, a ogromne sudske troškove plaćaju građani
Medijske kampanje protiv kritičara vlasti odavno su specijalnost režimskih tabloida. Ukoliko ih oštećeni tuži, postupci mogu da traju godinama, a tabloidni urednici i novinari ne snose nikakve posledice.
Advokat Ivan Ninić ima pune ruke posla jer, kako kaže za „Vreme“, za pet meseci ima 120 tužbi protiv tabloida.
„To su tužbe različitih ličnosti. Studenata koji su protestovali, glumaca Amera Mešića, Stevana Pijale, predsednika Vojnog sindikata Novice Antića…“, nabraja Ninić.
Objašnjava da se obično napravi tekst u jednom tabloidnom centru i onda se širi svim režimskim glasilima.
„To su Informer, 24/7, Alo, Republika, Srbija danas, neretko B92 i Politika. Potom, nekada imaju obavezu da to preuzmu i lokalni mediji koji se finansiraju iz budžeta kao što su E-Pančevo, E-Vršac. E-Podunavlje, Vojvodina uživo…“, nabraja dalje naš sagovonrik.
„Njih praktično uređuje nevidljiva ruka, jer zašto bi lokalni mediji prenosili dešavanja iz Beograda?“, pita se Ninić.
Štetu plaćaju građani
Dodaje da su to su tematski tekstovi, sračunati protiv svakoga ko se drzne da uđe u zonu interesa vlasti.
„Za samo pet meseci 120 tužbi, to je ogroman broj. Samo od Novice Antića ima 48 tužbi, jer to bila baš surova kampanja“, kaže on.
Sagovornik „Vremena“ objašnjava da je ukupan trošak tih tužbi čak 36 miliona dinara. Tu su uračunate moguća odšteta, troškovi dva advokata i takse.
„E sad, kada vidite oglašivače u tabloidima, to su Dunav osiguranje, Telekom i Poštanska štedionica. Oni su dominanti finansijeri, a tu je i projektno finansiranje iz budžeta. Tako da praktično građani finansiraju te tužbe“, kaže Ninić.
Devalvacija ugleda i časti
Ali, izgleda da je i čast u Srbiji pojeftinila pod ovom vlašću, dodaje Ninić.
„Ne postoje više odštete od 250.000 dinara. Za najgore neistine koje mogu da pišu o vama, ne možete da dobijete više od 100.000 dinara, a najveći trošak su advokatski troškovi“, kaže.
Postupci mogu da traju prosečno i tri do četiri godine. „Sistem nije stimulativan za onog ko tuži. Mnogi ne žele da uđu u konfrontaciju sa tabloidima znajući koja je njihova snaga“, kaže dalje Ninić.
„Ali tamo gde su kampanje, laži o vama se prepisuju, tu sadržaji postaju viralni i ne mogu da se uklone sa interneta. Ljudima je jedini vid zaštite da se donose sudska odluka da se takvi sadržaji uklone“, kaže Ninić.
Hiperprodukcija laži
„To su sračunate kampanje da ljudima trajno unize ugled i čast. Da stvore odijum javnosti, u komšiluku, u radnom okruženju, kod porodice i kod prijatelja“, objašnjava Ninić i dodaje da to nije nimalo bezazleno.
„Ljudi se pouzdaju, ako je pet portala prenelo vest, misle, ne bi valjda pet portala lagalo“, kaže Ninić.
Kaže da političari imaju najjači „prirodni imunitet“ kad čitaju laži o sebi. Ali mnogi ljudi se teško nose sa tim.
„Bez obzira iz koje sfere dolaze, posledice po lični i profesionalni život su ozbiljne. Za lekare, glumce, profesore, pa ljude koji iz drugih profesija koji vode privatne živote, ovo je jak udarac i upropaštava im živote“, dodaje Ninić.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
