Radnici Apoteke Beograd kažu da platu nisu dobili platu pet meseci. Zbog toga su protestovali u četvrtak (4. septembar). Ni Grad Beograd ni Apoteka Beograd nisu odgovorili na naš upit – zašto uplate kasne, kao i ko je u obavezi da obezbedi zarade zaposlenima.
Predsednica sindikata „Opstanak” Jelena Šikuljak za „Vreme“ objašnjava zašto je došlo do ovakve situacije.
„Ni osnivač Grad Beograd, ni ministarstvo, niti bilo ko nama ne obezbeđuje plate iz gradskog ili republičkog budžeta. Sami moramo da od onoga što izdamo na recept i prodamo od lekova skupimo za robu, plate i ostalo”, kaže Šikuljak.
„Mi ne možemo to da postignemo jer imamo i stare dugove, pa zbog toga nastaju i novi. Tako da je to jedno kolo iz kog ne može da se izađe samostalno”, ukazuje naša sagovornica.
Dalje kaže da Grad Beograd ne daje dovoljno novca za lekove i medicinska sredstva.
„Oni daju otprilike šestinu potrebnih sredstava, ali samo kad imaju novca. Bude to nekada i tri do četiri meseca zaredom. Mi ne možemo više da postignemo da zaradimo za sve to. Opet kažem, platu niko nije obavezan da nam daje, iako smo državna firma, što mislim da nije u redu”, objašnjava Šikuljak.
Osnivač preduzeća je Grad Beograd, a apoteke bi trebalo da zarađuju od prodaje lekova. Zaposleni u Apotekama Beograd nisu na platnom spisku Republičkog zavoda za zdravtsveno osiguranje, piše RTS.
Reprogram duga nije bio dovoljan
Na sednici Gradskog veća Beograda početkom marta doneta je odluka da Sekretarijat za zdravstvo preuzme isplatu reprograma duga Apoteke Beograd od 1,37 milijardi dinara, preneli su mediji.
Koliki je stvarni dug, kao i koji je plan otplate nisu odgovorili ni iz Apoteke Beograd, ni iz Grada Beograd.
„Imali smo sastanak sa Gradom prošle godine u septembru i izneli smo sa kojim problemima se suočavamo. U tom momemntu kasnila je jedna i po plata. Mi smo im rekli da bi najbolje bilo da Grad pronađe neko rešenje. Odnosno da država, neka javna institucija, preuzme obavezu isplata naših plata. Rekli smo im tada da bismo u tom slučaju mogli sami da platimo i zaradimo za ove druge dugove”, naglašava naša sagovornica.
Dalje kaže da su u decembru dobili informaciju da će se odraditi reprogram dugova. „Mi smo reprogram dobili tek negde krajem marta. To je nekoliko meseci kasnije, kad su dugovi još više porasli. Nama su tada kasnile tri plate.”
A to je, prema rečima naše sagovornice, opet bilo nedovoljno jer je to otprilike oko 60 odsto duga.
„Naš menadžment je odlučio da od tog reprograma plati dug za šest najvećih dobavljača. Za plate i za male dobavljače nije ostalo ništa”, naglašava Šikuljak.
Posledice toga je da su veliki dobavljači dali nešto robe jer sada više nemaju poverenje kao ranije, a mali su krenuli sa utuženjima. Dok su zaposleni „izvisili“ jer za njih na kraju nije ostalo ništa.
Radnici odlaze, apoteke se zatvaraju, rafovi prazni
Više od 30 objekata državne apotekarske ustanove Apoteke Beograd je zatvoreno za proteklih godinu dana, piše RTS.
„Najviše su stradale apoteke na periferiji, po selima, a zatvoreno je i oko pet do šest apoteka u centru grada. To je posledica svega ovoga. Mi smo sada došli do toga da nemamo više ni dovoljno novca da bi imali celu paletu određenih lekova”, priča Šikuljak.
Naša sagovornica kaže da radnike najviše opterećuje „psihološki momenat” – „nemate sigirnost da ćete moći da platite ratu kredita, račune. Sa druge strane mi svakog dana moramo da crvenimo pred pacijentima i da govorimo ovaj lek imamo, ovaj nemamo. To je iscrpljujuće kada to ponavljate ‘sto puta’ u smeni od oko sedam sati”.
Trenutno, na primer, nema dovoljno sirupa za decu, a počela je sezona alergija i kašlja. „Nemamo najfrekventnije lekove i žao nam je da decu da vraćamo, ali šta da radimo. Nemamo ni sve antibiotike”, ukazuje Šikuljak.
„Mi ne znamo šta će nam dobavljači dati. Da li će nam dati sve što tražimo ili će dati samo nešto od toga što smo tražili. Prosto, veoma je frustrirajuće da funkcionišete tako svaki dan”, objašnjava.
Pošto problem sa zaradama traje već godinu dana, a toliko postoji i sindikat „Opstanak“, Šikuljak kaže da je do sada dosta radnika dalo otkaz. „Ljudi su radili po 20 ili 30 godina u ovoj firmi i onda bez dinara idu dalje jer se njima ne daje nikakav program za godine staža. Oni koji su otišli u penziju nisu dobili otpremninu od tri plate.”
Iz Apoteke Beograd nisu odgovorili na pitanje koliko je zaposlenih do sada dalo otkaz.
Zašto se radnici protive privatizaciji?
Radnici koji su protestovali u četvrtak protive se privatizaciji apoteke. Zašto?
Šikuljak podseća da su za vreme bombardovanja državne apoteke imale 24-časovno dežurstvo i tada su pravili celu paletu Galenikinih masti, kapi i drugo. To je bila, kaže, njihova radna obaveza.
„Za vreme bilo kog vanrednog stanja, privatnici mogu da zatvore, ali mi radimo. Tada nemate dostupno ništa od lekova osim ako nemate državne apoteke koje su u radnoj obavezi da budu otvorene”, objašnjava ona.
Navodi i primer poplava u Obernovcu i priča da su tada njene kolege išle na teren da daju insulinsku terapiju pacijentima koji nisu mogli da se kreću.
„Za vreme pandemije virusa korona prvu nedelju-dve, svi su bili zatvoreni, a mi smo radili. Pravili smo alkohol, prodavali maske, rukavice, sve bez marži. Nismo imali zaradu na tome, već je bilo po ceni koju su dobavljači davali”, priča Šikuljak.
Zaključuje da oni ne mogu više od dva meseca da izdrže.
„Neće imati ko da radi. Svi će otići. Možete vi da imate apoteke, ali neće imati ko da radi u njima zato što više ne možemo da se mučimo. Evo, godina i tri meseca je prošla, trpe naše porodice, tripimo i mi. Ne preneosimo to na pacijente, ali ne možemo beskrajno ovako.”
