Studentska bujica i posledice

Zapravo, nije tačno kazati da su se građani Srbije „ponovo probudili“ sad, kad su studenti iznova krenuli putevima Srbije. Nisu probuđeni građani ni oka sklopili u poslednjih godinu dana, e da bi se sada budili, ali jesu bili racionalni: nije bilo moguće po paklenim letnjim vrućinama održavati intenzitet pobune. Izlazili su na ulice rano pre podne, ili uveče. Dakle, stanke nije bilo. Spavanja nije bilo. Jesen je, kao što se očekivalo, donela intenziviranje otpora, a grupa onih pametnih i lepih mladih ljudi iz Novog Pazara („islamski teroristi“ po mišljenju režima), a onda iz čitave Srbije, cementirala je volju građana da se bore za slobodu. Ali postoji tu još nešto, jednako važno.

Nije, dakle, studentsko buđenje došlo niotkuda, nije se dogodilo ni iz čega. Prvog novembra 2024. godine režim je otvorio živu ranu iz koje su pokuljali krv, gnoj, žuč, bes, sve ono što se već nalazilo u teško obolelom organizmu ove zemlje. Ali godinama pre smrti šesnaestoro ljudi u Novom Sadu, građani pružaju otpor režimu. Ogromna okupljanja u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Valjevu, Čačku… – protiv rudarenja, reakcija posle ubistava u „Ribnikaru“ i Duboni, protiv krađa izbora, posle korone, „Jedan od pet miliona“ – govore o kontinuitetu otpora režimu Aleksandra Vučića.

Ti ogromni skupovi nisu urodili plodom odmah, vidljivih učinaka nije bilo, ali trag izlazaka građana na ulice, naprosto, nije se mogao izbrisati. A onda je režim napravio ključnu grešku: opijen krvlju, nedodirljivošću i svemoći, s kandžama duboko zarivenim u tkivo ove zemlje, u meso građana, nasrnuo je, ispred Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, na studente.

Ako je neko bio uspavan, bili su to studenti. A onda su se, s energijom svojstvenom mladošću, s voljom da uče ono što su prespavali, trgli. I pokrenuli bujicu koja sada nosi sve pred sobom: i ono što dolazi s leve strane političke scene i ono što se nalazi s desne strane i apolitične građane i zbunjene i dezorijentisane, odlomili su ogroman deo glasačkog tela SNS-a, a nosi ova bujica i stabla iščupana iz korena, i mulj i blato i proizvode što kuljaju oz kanalizacije, ali pre svega i iznad svega nosi volju za slobodom.I to se ne da zaustaviti.