Šta morate da znate o štitastoj žlezdi: Kako na vreme otkriti bolest i kako se leči?

Bila je sad već davna 2016. godina. Imala sam 25 godina i mesecima pre toga ubrzan rad srca, sa prosekom iznad 120 otkucaja u minutu. Ruke su mi se tresle, očni kapci bivali su natečeni, a od sedam noći u toku nedelje, jedva da sam jedne mogla da spavam duže od tri sata.

Bio je to za mene stresan period, pa na simptome nisam obraćala pažnju, sve dok oko novogodišnjih praznika nisam otišla kod roditelja, gde je majka primetila da kad ležim pokrivena ćebetom, ono „odskače” u predelu mog grudnog koša. Ne preterujem. Bilo je tako.

Na njenu inicijativu, otišla sam lekaru i ubrzo se ispostavilo da imam hipertireozu i Grejsovu bolest.

Hipertireoza je uz hipotireozu jedan od poremećaja u radu štitaste žlezde. Prva znači da je rad ubrzan i da tiroidna, odnosno štitasta žlezda, proizvodi više hormona od normalnog nivoa neophodnog za zdravo funkcionisanje metabolizma. Kod hipotireoze stvari su suprotne.

Dok su hormoni T3 i T4 – dva osnovna koje stvara štitasta žlezda u mom slučaju bili povećani, nivo TSH bio je gotovo nemerljiv. Kod ljudi sa hipotireozom, nivo ova tri hormona je suprotan – T3 i  T4 su sniženi, a TSH je povišen.

Simptomi koji mogu da ukazuju na bolest

Različiti su i simptomi, pa se kod ubrzanog rada štitaste žlezde mršavi neplanirano čak i uz normalan apetit, oseća se umor, slabost u mišićima. Pojačano je znojenje, kao i osetljivost na toplotu, rad srca je ubrzan, aritmije su neizostavne, koža i kosa su suve, nesanica, anksioznosti, razdražljivost je povećana, a često je i vrat uvećan. Kod žena dolazi do poremećaja menstrualnog ciklusa.

Kod usporenog rada, ljudi se goje, umorni su i pospani, stalno im je hladno, srce radi usporeno, promene raspoloženja su uobičajene, lice i telo otiču, a kod žena, menstrualni ciklus je takođe poremećen.

I ne znači da ako imate sve ove simptome ili neke od njih imate sigurno poremećaj rada štitaste žlezde, ali izabrani lekar mogao bi da posumnja na to i pošalje vas endokrinologu.

Redovne kontrole, važne su u prevenciji i praćenju toka bolesti, kako ne bi došlo do komplikacija.

„Vrlo je značajno TSH proveravati jednom godišnje kod pacijenata koji imaju dijabetes, kardioloških pacijenata koji su na terapiji, autoimunih bolesti, sa pozitivnom porodičnom anamnezom tiroidnih bolesti, izložene su jonizujućem zračenju i kod žena koje planiraju trudnoću ili su trudne treba proveriti TSH u skladu sa preporukama lekara“, izjavio je nedavno povodom obeležavanja Međunarodne nedelje štitaste žlezde prof. dr Miloš Žarković, sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

Bolest modernog doba

Procenjuje se da 350 miliona ljudi širom sveta živi sa poremećajem štitaste žlezde, dok čak 60 odsto njih ostaje nedijagnostikovano. Poremećaju rada ovog organa izloženije su žene.

Ovi poremećaji mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje, ali njihovi simptomi često mogu biti zbunjujući i lako se mogu pomešati sa simptomima drugih oboljenja.

„Simptomi  kao što su umor, zaboravnost, opstipacija, suva koža, gde čovek po njima teško shvati da zapravo i ima oboljenje, zamaskirani su i nespicifični“, izjavila je prof. dr Biljana Nedeljković Beleslin, sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije na konferenciji povodom Međunarodne nedelje štitaste žlezde.

Najčešći endokrini poremećaj

Štitasta žlezda proizvodi hormone koji su neophodni za normalan rast i energetski metabolizam. Disfunkcija štitne žlezde je česta, lako se prepoznaje i lako leči, ali ako se ne dijagnostikuje ili ne leči, može imati ozbiljne neželjene efekte, navode svetska udruženja koja se bave ovom problematikom.

Bolesti štitaste žlezde su među najčešćim endokrinim poremećajima širom sveta, odmah posle dijabetesa, podaci su Evropskog društva endokrinologa.

Dva najčešća tipa poremećaja štitne žlezde su hipotireoza (smanjena funkcija štitaste žlezde) i hipertireoza (prekomerna funkcija štiaste žlezde).

Osim u poremećaju rada, epidemiološke studije pokazuju da jedan odsto muškaraca i pet odsto žena ima klinički detektabilne čvoriće na ovom organu i da prevalencija raste sa godinama i u zajednicama sa nedostatkom joda, ukazuju stručnjaci.

„Više od 60 odsto populacije ima neku vrstu nodusa (čvorića) koja je najčešće beznačajna. Neki nodusi mogu da prouzrokuju nepravilan rad štitaste žlezde, zatim veliki nodusi mogu da pritiskaju strukture vrata, i treća stvar je maligni potencijal promena nodusa“, izjavila je na konferenciji povodom Međunarodne nedelje štitaste žlezde doc. dr Mirjana Stojković, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

Foto: D. V.

Jod i štitasta žlezda

Cink, selen i jod su važni minerali za optimalnu funkciju ovog organa leptirastog ili štitastog oblika smeštenog u vratu.

Jod je mineral koji je potreban za proizvodnju svih hormona štitaste žlezde. On je neophodan i nezamenljiv za rad ovog organa, a nalazimo ga u kuhinjskoj soli, morskim plodovima i algama.

Procenjuje se da je 40 odsto svetske populacije – oko 2,8 milijardi ljudi – u riziku od nedostatka joda, hranljive materije koja je neophodna za proizvodnju hormona štitne žlezde, piše naučni časopis „Lanset“.

Nedostatak joda ostaje glavni uzrok morbiditeta širom sveta, navodi se. Iako su postignuta značajna poboljšanja u zemljama u razvoju, uglavnom kroz obezbeđivanje jodirane soli, nedostatak joda i dalje raste u nekim razvijenim zemljama – među kojima su Australija i Velika Britanija.

U populacijama sa nedostatkom joda, disfunkcija tiroidne žlezde je najčešće posledica autoimuniteta ovog organa – koji obuhvata Grejvsovu bolest, Hašimotov tireoiditis i postporođajni tireoiditis sa karakterističnim autoreaktivnim antitelima specifičnim za štitastu žlezdu.

U slučaju Grejvsove bolesti i Hašimoto tireoditisa, telo napada sopstveno tkivo, u ovom slučaju tiroidnu žlezdu.

Grejvsova bolest uzrokuje njenu preaktivnost, dok Hašimotova bolest uzrokuje njenu smanjenu aktivnost.

I nedostatak i višak joda mogu dovesti do hipotireoze, kao i hipertireoze.

Stres i štitasta žlezda

Osim joda, na normalan rad ovog organa utiče i stres. Stres, pojašnjavaju stručnjaci, neće izazvati sam poremećaj rada ove žlezde, ali može pogoršati stanje, piše naučni časopis o zdravlju „Heltlajn“.

Štitatsta žlezda radi u tandemu sa nadbubrežnim žlezdama. Nadbubrežne žlezde, koje se nalaze iznad bubrega, mogu dobro da podnesu male količine stresa. Kada se suočite sa stresom, one oslobađaju kortizol, koji poboljšava razne telesne funkcije.

Sam stres neće izazvati poremećaj štitaste žlezde, ali može pogoršati stanje.

Uticaj stresa na ovaj endokrini organ nastaje usporavanjem metabolizma tela. Ovo je još jedan način na koji su stres i povećanje telesne težine povezani. Kada se funkcija štitaste žlezde uspori tokom stresa, nivoi hormona trijodotironina (T3) i tiroksina (T4) padaju. Takođe, konverzija hormona T4 u T3 možda se neće dogoditi, što dovodi do višeg nivoa reverznog T3, pojašnjavaju stručnjaci.

Za pravilno funkcionisanje tiroidnne žlezde mora postojati delikatna ravnoteža između hormona stresa i kortizola, navode stručnjaci. Ako se ova delikatna ravnoteža promeni, simptomi se mogu se pogoršati.

Karcinom štitaste žlezde – najčešći endokrini malignitet

Posle više godina lečenja, terapija koju sam uzimala nije pomogla u lečenju moje hipertireoze. Vrat mi je bivao sve širi, pa je operacija bila jedino rešenje.

Radovala sam joj se – jer sam samo želela da bukvalno problem skinem s vrata.

U međuvremenu sam išla različitim endokrinolozima za savete, uzimala redovno terapiju, ali hipertireoza bila je uporna.

Usred pandemije virusa korona 2020. godine, simptomi su mi se pogoršali, pa sam čudnim putevima završila na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Tamo sam operisana, a mesec i po dana kasnije saznala sam da je odlazak na ovu kliniku bio pun pogodak, pošto se ispostavilo da je moja žlezda nosila malignitet.

Učestalost karcinoma štitaste žlezde poslednjih godina je u porastu.

Rak štitne žlezde najčešći je endokrinološki malignitet u svetu, sa zabrinjavajuće rastućom stopom incidencije poslednjih godina, navode stručnjaci MDPI-a, švajcarskog izdavača naučnih publikacija poznatog po širokom spektru časopisa i knjiga.

Razlog za povećan broj zabeleženih slučajeva nije samo veća svest o ovom malignitetu i detaljna dijagnoza koja dovodi do ranog otkrivanja manje tipičnih kliničkih simptoma, već i njegova sve češća pojava zbog sveta koji se stalno menja i pretnji po životnu sredinu povezanih sa njim, navode stručnjaci za ovaj švajcarski naučni list.

Prema njihovim podacima, rak tiroidne žlezde je rangiran kao sedmi najčešći karcinom u svetu, sa stopom smrtnosti koja je 24. najviša među svim vrstama raka.

Tokom 2022. godine, što su poslednji podaci Međunarodne agencije za rak, dijagnostikovano je više od 820.000 slučajeva ovog maligniteta. Iste godine, u svetu je zabeleženo oko 20 miliona novoobolelih od svih karcinoma.

U Srbiji je 2022. godine, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr. Milan Jovanović Batutu“, zabeleženo oko 41.500 novoobolelih od raka, a 420 ljudi je te godine saznalo da ima rak štitaste žlezde.

Ovaj malignitet tri puta se češće javlja kod žena nego kod muškaraca, a često se dijagnostikuje u mlađem dobu u poređenju sa bilo kojim drugim rakom kod odraslih.

Prosečna starost pacijenata globalno sa ovim problemom je 51 godina.

Nekoliko je tipova karcinoma štitaste žlezde, a najčešće se dele prema stepenu agresivnosti.

Lečenje raka štitaste žlezde zavisi od proširenosti – stadijuma bolesti i faktora rizika koji se procenjuju tokom dijagnostičkih pregleda.

Metodi za lečenje su hirurgija, terapija hormonima štitaste žlezde, terapija radioaktivnim jodom, spoljašnje zračenje, hemioterapija, a u nekim slučajevima koriste se i posebni lekovi.

Najbolji pristup je da se primene dve ili više ovih metoda, navodi se u priručniku Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Foto: Vreme / Katarina Stevanović

Veštačka inteligencija i štitasta žlezda

Kako bi se skrenula pažnja na bolesti štitaste žlezde širom sveta, poslednja nedelja maja posvećena je ovom organu.

Svetski dan tiroidne žlezde prvi put je ustanovljen 2010. i obeležava se 25. maja, a čitava nedelje posvećena je zajedno s tim danom nedelji ovog organa.

Ovogodišnja tema je primena veštačke inteligencije u dijagnostici bolesti.

Veštačka inteligencija primenjuje se i u Srbiji.

„Ono što imamo i što koristimo je veštačka inteligencija za stratifikaciju nodusa štitaste žlezde – softver koji prepoznaje i klasifikuje noduse štitaste žlezde. To imamo na ultrazvučnoj mašini i koristi se poslednje dve godine”, pojašnjava za „Vreme” prof. dr Miloš Žarković.

Osim toga, primenjuje se i multigenumski klasifikator za karcinome štitaste žlezde.

„Ubacimo u mašinu uzorak tkiva i za dva i po sata dobijemo rezultat da li je maligno ili benigno. Prvo se uradi citologija, pa u slučajevima kada je ona nejasna, onda se radi genetika”, zaključuje Žarković.