Da li će velika vatra gutati i srpske šume

Stotine hiljada ljudi evakuisano je u Francuskoj i Španiji, a u pojedinim mestima nadležni šumske požare nazivaju požarima veka. Prema podacima evropskog programa za posmatranje Zemlje Kopernikus, Španija je zemlja Evropske unije koju su ovogodišnji požari najteže pogodili, sa najvećim udelom izgorelog zemljišta u odnosu na svoju površinu. Do sada je u Španiji izgorelo više od 200.000 hektara, što čini oko 0,4 odsto njene teritorije.

Ni susedni Portugal ne prolazi mnogo bolje, beleži drugi najveći udeo izgorelog zemljišta u Evropskoj uniji – oko 0,3 odsto teritorije.

Područja oko Sredozemnog mora imaju suvu i toplu klimu koja pogoduje vatri, a dugotrajne suše i visoki toplotni talasi isušuju biljke i tlo. Zbog toga su česti veliki šumski požari u Hrvatskoj, Crnoj Gori ili Grčkoj.

I Srbija poslednje dve godine beleži povećanje broja šumskih požara, a njihov glavni uzročnik je čovek i njegova nepažnja. U mnogome na to utiču i klimatske promene.

„Mi pokušavamo iz svake godine da izvučemo i pouku i korist, kako bismo za sledeću godinu bili spremniji. Mi se uvek nadamo da će sledeća godina biti bolja i blaža“, rekao je šef odseka u Upravi za Vatrogasno-spasilačke jedinice SVS Aleksandar Krstić 

Dodao je da velike materijalne štete od požara uglavnom nastaju zbog kasne dojave nadležnima. Krstić je uputio apel poljoprivrednicima da ne spaljuju biljne ostatke na svojim njivama, jer na taj način mogu da naprave izuzetno veliku štetu.

Koji predeli su najugroženiji

Odgovarajući na pitanje da li požari nekada mogu da nastanu samo od jedne varnice, Krstić je rekao da mogu i da u blizini pruga požari često nastaju od varničenja između šina i vozova. Osim varnica u prirodi požare može da izazove i staklo.

„Građani treba da znaju da se staklo nikad ne raspada u prirodi, prosto ostaje tu, i prevashodno bi trebalo da povedemo računa da to ne bacamo u prirodu, ne bacamo nigde osim tamo gde je predviđeno. Kada staklo bude u prirodi, ono može da napravi pod određenim uglom požar“, rekao je Krstić.

Česti uzročnici požara su i udari groma.

„Požari su česti i na visokim planinama, brdima i u napuštenim selima gde nema ko da nam dojavi da je požar“, rekao je Krstić, „predeligde ima najviše šuma, što su zapad, istok i jug Srbije“.

Klimatske promene

Profesor Šumarskog fakulteta Slobodan Milanović rekao je za CINS 2022. godine da će se zbog klimatskih promena skratiti period između dve ekstremne godine.

„Ekstremni požari neće biti na svakih pet godina, nego otprilike na svake tri godine i tako će se taj period skraćivati, a požarna sezona će da se prolongira. Mislim da nemamo razvijenu svest o opasnosti koja nam preti“, rekao Milanović.

Srbija ima deset odsto manje šume od evropskog proseka. U čak 95 odsto slučajeva šumski požar izaziva čovek, dodaje on, ali na učestalost utiče i klima

„Broj šumskih požara raste zato što imamo globalno otopljavanje. Balkan je područje koje će najviše da pati ako posmatramo Evropu, jer će temperatura tu najviše da poraste, a količine padavina će se najviše smanjiti i imaćemo veliki broj ekstremnih događaja. Kada su požari u pitanju za nas je bitna suša, koja će biti sve više izražena, u dužim periodima, samim tim leti to drastično povećava opasnost od pojave šumskih požara“, kaže Milanović za CINS.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!