Foto: Tanjug
Puna primena izmena Zakona o zapošljavanju stranaca je počela 1. februara. Srbija će u narednih godinu do dve dobiti prvu preciznu listu deficitarnih zanimanja. Stručnjaci kažu da je fokus države pogrešan i da je politika niskih zarada dovela do toga da smo ostali bez kvalifikovane radne snage
U našoj zemlji je velika potražnja za radnicima te su tako već pristigli građevinci iz Turske, vozači iz Šri Lanke, dostavljači sa Kube i drugi stranci različitih zanimanja.
Angažovano je i dosta Nepalaca, Indijaca, Pakistanaca, a od skoro i državljana Šri Lanke. Oni iz Kine i Rusije su mahom IT inženjeri.
Prema podacima Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, od početka primene Zakona o zapošljavanju stranaca u novembru 2014. godine, broj izdatih dozvola za rad kretao se oko 6-12 hiljada, sve do 2020. godine kada se udvostručio na 23.000.
Intenzivan rast je nastavljen tako da je prošle godine, prema podacima Ministarstva za rad i zapošljavanje, do 8. decembra stranim licima izdato 48.846 dozvola za rad.
Strani dolaze, domaći odlaze
Trend zapošljavanja starnih radnika ide pod ruku sa odlaskom domaćih.
Prošlog avgusta načinjene su izmene i dopune Zakona o zapoljšavanju stranaca, kojim je umnogome pojednostavljena i olakšana procedura zapošljavanja stranaca. Ključna novina tog zakona čije je puna primena počela 1. februara je uvođenje jedinstvene radno-boravišne dozvole i potpuna digitalizacija tog postupka, piše na sajtu sindikata Nezavisnost.
Stručnjaci su tada upozorili da se Srbija očigledno strateški opredeljuje za uvoz jeftine radne snage, umesto za poboljšanje radnih prava svojih građana.
“Ovo samo pokazuje koliko je država nezainteresovana da ulaže u domaću radnu snagu kako ne bi postojao konstantni i veliki odliv radne snage u Evropsku Uniju i druge države”, rekao je tada Mario Reljanović, iz Instituta za uporedno pravo.
Traženi i inženjeri i zanatlije
Srbija će u narednih godinu do dve dobiti prvu preciznu listu deficitarnih zanimanja. Sajt Forbes Srbija ocenio je da će namena tog spiska biti “gašenje požara” i podseća da Zakon o zapošljavanju stranaca predviđa “potrebu za otkrivanjem poslova koje nema više ko da obavlja.”
Tim zakonom predviđeno je da strani državljani koji poseduju tražene kvalifikacije neće morati da prolaze test tržišta rada i čekaju odobrenje Nacionalne službe za zapošljavanje.
Na listi poslova koji će i u 2024. biti najtraženiji su stručnjaci iz IT sektora, mašinski i elektroinženjeri, kao i zanatlije, vozači i prodavci.
Prisutan je izražen deficit zanatlija svih profila, počev od oblasti građevinarstva do ugostiteljstva.
Nedostaju tesari, automehaničari, kuvari, konobari i frizeri.
IT sektoru sada nedostaju programeri koji će se baviti razvojem veštačke inteligencije koja postaje globalni interes svetske ekonomije i kapitalna investicija.
Zbog defecita radne snage, ekonomisti najavljuju rast plata, jer su, kako kažu poslodavci su primorani da se bore za sav preostali kadar na tržištu Srbije.
Gašenje požara
Na pitanje da li se identifikovanjem deficitarnih zanimanja može uspešno „gasiti požar“ zbog manjka radnika, predsednica UGS “Nezavisnost” Čedanka Andrić za sajt Nezavisnost je rekla:
„Čim imate požare znači da neke stvari kao država niste dobro uradili. Znate da godinama unazad govorimo da će politika niskih zarada oterati naše ljude iz Srbije i to se i desilo, tako da pomalo i vređa inteligenciju čuđenje poslodavaca i izvršne vlasti kako smo ostali bez kvalifikovane radne snage. Pa šta su mislili da će se desiti?“.
Andrić dodaje i da se mora „posebno pratiti angažovanje radnika iz inostranstva na sezonskim poslovima i zloupotrebe različitih agencija koje ih dovode kako ne bismo imali trgovinu ljudima u svrhu radne eksploatacije, za nas potpuno neprihvatljive pojave“.
Kako se navodi u tekstu, prema demografskim prognozama populacija u Srbiji će se do 2060. godine smanjiti za najmanje 850.000 stanovnika.
Pa ipak, demografski gubici postoje i zbog odlaska radnika u inostranstvo na rad, pretežno zbog boljih zarada i uslova rada.
„Migracija radne snage je globalna i nije novost da će poslodavci angažovati strane radnike tamo gde imaju deficit domaće radne snage ali ono šta se takođe dešava je da poslodavci u svojoj pohlepi za profitom otpuštaju domaće radnike i angažaju strane kako bi smanjili troškove poslovanja. Ti ljudi onda rade za mizerne zarade i žive u nehumanim uslovima.
Kao šta želimo da naši radnici u inostranstvu rade u dostojanstvenim uslovima prirodno je za sindikat da se zalaže da radnici iz inostranstva koji rade kod nas imaju dostojanstvene uslove i zaradu“, naglasila je Čedanka Andrić za sajt Nezavisnost.
„Istorija je pokazala da nijedna vlast kao ova sadašnja nije postupala prema članovima akademske zajednice ovako osiono, osvetnički i zlobno zbog toga što akademska zajednica nije pristala na ćutanje“, rekao je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić
O setu pravosudnih zakona koje je podneo poslanik Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića Skupština Srbije glasa 28. januara
Početak ponovljenog suđenja nekadašnjoj državnoj sekretarki u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović odložen je zbog zahteva za izuzeće postupajućeg tužioca Milenka Mandića
U utorak, 27. januara, studenti su najavili bojkot nastave kako bi skrenuli pažnju na narušavanje akademske autonomije i slobode mišljenja. Okupljanje je najavljeno na raskrsnici ispred fakulteta u 11.52 i uveče ispred Rektorata
Zbog problema sa novim sistemom ulaska i izlaska iz Evropsku uniju kamiondžije iz Srbije, Crne Gore i BiH počeli su u podne blokadu teretnih terminala graničnih prelaza prema zemljama Šengena
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
