Foto: Tanjug
Puna primena izmena Zakona o zapošljavanju stranaca je počela 1. februara. Srbija će u narednih godinu do dve dobiti prvu preciznu listu deficitarnih zanimanja. Stručnjaci kažu da je fokus države pogrešan i da je politika niskih zarada dovela do toga da smo ostali bez kvalifikovane radne snage
U našoj zemlji je velika potražnja za radnicima te su tako već pristigli građevinci iz Turske, vozači iz Šri Lanke, dostavljači sa Kube i drugi stranci različitih zanimanja.
Angažovano je i dosta Nepalaca, Indijaca, Pakistanaca, a od skoro i državljana Šri Lanke. Oni iz Kine i Rusije su mahom IT inženjeri.
Prema podacima Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, od početka primene Zakona o zapošljavanju stranaca u novembru 2014. godine, broj izdatih dozvola za rad kretao se oko 6-12 hiljada, sve do 2020. godine kada se udvostručio na 23.000.
Intenzivan rast je nastavljen tako da je prošle godine, prema podacima Ministarstva za rad i zapošljavanje, do 8. decembra stranim licima izdato 48.846 dozvola za rad.
Strani dolaze, domaći odlaze
Trend zapošljavanja starnih radnika ide pod ruku sa odlaskom domaćih.
Prošlog avgusta načinjene su izmene i dopune Zakona o zapoljšavanju stranaca, kojim je umnogome pojednostavljena i olakšana procedura zapošljavanja stranaca. Ključna novina tog zakona čije je puna primena počela 1. februara je uvođenje jedinstvene radno-boravišne dozvole i potpuna digitalizacija tog postupka, piše na sajtu sindikata Nezavisnost.
Stručnjaci su tada upozorili da se Srbija očigledno strateški opredeljuje za uvoz jeftine radne snage, umesto za poboljšanje radnih prava svojih građana.
“Ovo samo pokazuje koliko je država nezainteresovana da ulaže u domaću radnu snagu kako ne bi postojao konstantni i veliki odliv radne snage u Evropsku Uniju i druge države”, rekao je tada Mario Reljanović, iz Instituta za uporedno pravo.
Traženi i inženjeri i zanatlije
Srbija će u narednih godinu do dve dobiti prvu preciznu listu deficitarnih zanimanja. Sajt Forbes Srbija ocenio je da će namena tog spiska biti “gašenje požara” i podseća da Zakon o zapošljavanju stranaca predviđa “potrebu za otkrivanjem poslova koje nema više ko da obavlja.”
Tim zakonom predviđeno je da strani državljani koji poseduju tražene kvalifikacije neće morati da prolaze test tržišta rada i čekaju odobrenje Nacionalne službe za zapošljavanje.
Na listi poslova koji će i u 2024. biti najtraženiji su stručnjaci iz IT sektora, mašinski i elektroinženjeri, kao i zanatlije, vozači i prodavci.
Prisutan je izražen deficit zanatlija svih profila, počev od oblasti građevinarstva do ugostiteljstva.
Nedostaju tesari, automehaničari, kuvari, konobari i frizeri.
IT sektoru sada nedostaju programeri koji će se baviti razvojem veštačke inteligencije koja postaje globalni interes svetske ekonomije i kapitalna investicija.
Zbog defecita radne snage, ekonomisti najavljuju rast plata, jer su, kako kažu poslodavci su primorani da se bore za sav preostali kadar na tržištu Srbije.
Gašenje požara
Na pitanje da li se identifikovanjem deficitarnih zanimanja može uspešno „gasiti požar“ zbog manjka radnika, predsednica UGS “Nezavisnost” Čedanka Andrić za sajt Nezavisnost je rekla:
„Čim imate požare znači da neke stvari kao država niste dobro uradili. Znate da godinama unazad govorimo da će politika niskih zarada oterati naše ljude iz Srbije i to se i desilo, tako da pomalo i vređa inteligenciju čuđenje poslodavaca i izvršne vlasti kako smo ostali bez kvalifikovane radne snage. Pa šta su mislili da će se desiti?“.
Andrić dodaje i da se mora „posebno pratiti angažovanje radnika iz inostranstva na sezonskim poslovima i zloupotrebe različitih agencija koje ih dovode kako ne bismo imali trgovinu ljudima u svrhu radne eksploatacije, za nas potpuno neprihvatljive pojave“.
Kako se navodi u tekstu, prema demografskim prognozama populacija u Srbiji će se do 2060. godine smanjiti za najmanje 850.000 stanovnika.
Pa ipak, demografski gubici postoje i zbog odlaska radnika u inostranstvo na rad, pretežno zbog boljih zarada i uslova rada.
„Migracija radne snage je globalna i nije novost da će poslodavci angažovati strane radnike tamo gde imaju deficit domaće radne snage ali ono šta se takođe dešava je da poslodavci u svojoj pohlepi za profitom otpuštaju domaće radnike i angažaju strane kako bi smanjili troškove poslovanja. Ti ljudi onda rade za mizerne zarade i žive u nehumanim uslovima.
Kao šta želimo da naši radnici u inostranstvu rade u dostojanstvenim uslovima prirodno je za sindikat da se zalaže da radnici iz inostranstva koji rade kod nas imaju dostojanstvene uslove i zaradu“, naglasila je Čedanka Andrić za sajt Nezavisnost.
Nakon pobune univerzitetskih profesora protiv zakonskih izmena koje bi omogućile da ministar obrazovanja po sopstvenom nahođenju stranim fakultima dodeljuje dozvolu za rad, Vlada je povukla svoj predlog. Vučić je zbog toga bio baš ljut. Šta je sve bilo sporno u Predlogu zakona
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
