Skoro trećina Srba gojazna, ali se o porezu na slatka pića ne razmišlja

Razne vrste gaziranih i negaziranih sokova, kao i energetskih pića, namirnice su koje krase potrošačku korpu velikog dela srpskog stanovništva, od kojih mnogi vremenom razviju zavisnost.

I ta navika davno je prešla na najmlađe, pa se deca na velikom odmoru uz užinu neretko osvežavaju Koka-Kolom ili nekim drugim, ništa manje štetnim sokom.

O mogićim posledicama po zdravlje, gotovo da se i ne priča, a spisak je dugačak. Rafinisani šećer je glavna namirnica koja može izazvati pometnju u organizmu.

Iako uvek ima mesta za čašu ili dve nekog slatkog napitka nakon oblinog obroka, na taj način unosimo odatne kalorije koje i ne primetimo. Šećer koji se nalazi u gaziranim napicima je otprilike 50% glukoza i 50% fruktoza.

Ipak, mozak može da ne detektuje fruktozu, što prouzrokuje neregulisanu potrošnju kalorija i dovodi do toga da se nećete osećati sito nakon ušećerenog napitka.

Pića sa visokim procentom šećera znatno povećavaju rizik od nastanka dijabetesa tipa dva, insulinske rezistencije i srčanih bolesti. Pored toga, znatno utiču na nadutost i nije retko da oni koji ih redovno konzumiraju primete da im se obim struka naglo povećava.

Ukoliko ste fan Koka Kole, Pepsija, Kokte, Sprajta i sličnih napitaka, čitajte pažljivo. Supstanca koja stvara prepoznatljivu karamel boju kod ovih vrsta napitaka sadrži dva zagađivača koja izazivaju rak kod životinja – 2-metilimidazol i 4-metilimidazol.

Rizici postoje i kada je u pitanju nastanak ozbiljnijih moždanih poremećaja, pa i Alchajmerove bolesti.

Porezom protiv oboljenja i gojaznosti

Zato su mnoge države zbog zdravlja stanovništva uvele posebne namete na šećer, od Španije i Francuske pa do Čilea i Saudijske Arabije. Devet od 16 nemačkih saveznih pokrajina se založilo kod nemačkog ministra za poljoprivredu i ishranu Džema Ozdemira da takav porez bude uveden u Nemačkoj.

Ovom merom su obuhvaćeni svi napici kojima se dodaje šećer i veća cena jeste smanjila potrošnju, ali ne postoji mera koja bi proizvođače navela da smanje udeo šećera – što bi možda imalo još veći učinak, piše DW.

Pizitivni efekti vide se u Velikoj Britaniji, gde je 2018. godine uveden stepenasti namet. Tamo je preko pet grama šećera na 100 mililitara namet iznosi 18 penija (21 cent) po litru, ako je i preko osam grama, to su 24 penija (28 centi).

Zato proizvođači smanjuju udeo šećera, što je i bio cilj. U prve tri godine je u Velikoj Britaniji smanjen udeo šećera u napicima u proseku za 29 odsto.

Velika Britanija tvrdi da je zaista smanjen broj gojaznih i da pada broj oboljenja od šećerne bolesti, a računice se prihvatio i Tehnički univerzitet u Minhenu.

Ako bi se uveo porez na šećer i u Nemačkoj, njihov računar predviđa da bi u sledećih 20 godina moglo biti i do 240 hiljada slučajeva dijabetesa tipa 2 manje.

To bi isto tako moglo značiti između 17 i 30 hiljada smrtnih slučajeva manje ili bi do smrti došlo bitno kasnije. Sve u svemu, procena statističara jeste kako bi – osim prihoda od poreza, ušteda bila i do 16 milijardi evra, od toga četiri milijarde samo u zdravstvenoj zaštiti jer bi bilo manje oboljenja.

Zašto Srbija ćuti?

Srbija je još uvek daleko od ostalih evropskih zemalja i o ovim merama se nikad nije govorilo, niti su je vlasti ikad razmatrale. S druge strane, kada je u pitanju statistika koja pokazuje procenat gojaznih osoba u zemlji- maltene smo na vrhu u Evropi.

Podaci objavljeni u Svetskom atlasu gojaznosti, koji priprema Međunarodna federacija za gojaznost, predviđaju da će skoro dva miliona stanovnika Srbije (28 odsto ukupne populacije) bitigojazno do 2030. godine, dok će još preko 215,000 dece uzrasta od pet do 19 godina, odnosno njih 18 odsto, imati problem sa gojaznošću, što je jedan od najvećih procenata u Evropi.

Da bi izračunali posledice gojaznosti, autori su koristili parametar koji predstavlja kombinaciju broja godina koje osoba provede narušenog zdravlja i broja godina koje su izgubljene zbog prerane smrti usled gojaznosti (DALYs).

Sa 5,587 izgubljenih godina na 100,000 stanovnika Srbija je u evropskom vrhu, iza Bugarske, Ukrajine, Severne Makedonije i Gruzije.

Srbija je takođe ocenjena kao najgore pripremljena da se izbori sa problemom gojaznosti u Evropi.