Zbog problema s bubrezima, četrdesetak dece redovno mora da radi dijalizu. Zbog toga često izostaju sa nastave, a oni koji su na hemodijalizi, školu mogu da pohađaju u bolnici. Kako to izgleda i sa kojim se sve problemima deca na dijalizi suočavaju
Pričam sa dvadesetogodišnjom Beograđankom čiji bubreg nekada nije bio njen. Pre dve godine joj je presađen. Bio je to kraj godina naporne dijalize zbog koje je osnovnu školu pohađala u bolnici.
U srednjoj školi je potom imala problema sa pojedinim nastavnicima koji nisu mogli da shvate njeno odsustvo, slabiju koncentraciju i sve što su joj tegobe donosile.
Nije, kaže, imala ni društvo u školi. Često su joj se rugali i odbacivali je. Sa 18 godina dobila je novi bubreg, a iste godine završila je i školovanje.
„Društvo iz škole nemam. Moji prijatelji su deca sa kojima sam delila bolnički krevet i aparat za dijalizu“, kaže ona. I danas joj je teško da stekne nove prijatelje.
Svi za Beograd na dijalizu
Zbog problema u radu bubrega, četrdesetak dece u Srbiji redovno obavlja dijalizu.
Petnaestoro njih je na hemodijalizi, što znači da moraju da je obavljaju u bolničkim uslovima, vezani za mašinu koja im pročišćava krv. Ostali dijalizu obavljaju svakog dana u kućnim uslovima.
Bilo da su iz Subotice, Kragujevca ili Tutina – deca koja zavise od bolničke mašine na dijalizu svakog drugog dana odlaze u Univerzitetsku dečiju kliniku u čuvenoj Tiršovoj ulici u Beogradu. To je jedina bolnica gde se vrši dijaliza za maloletne.
Zbog toga, često izostaju sa nastave. Ali, neka deca zato nastavu pohađaju na samoj klinici.
Bolnička škola
U Tiršovoj postoji bolnička škola za osnovce. Nastavu drže učitelji i nastavnici iz Osnovne škole „Dr Dragan Hercog“, koja nastavom obuhvata decu na lečenju u Beogradu.
Škola počinje popodne, od 14 časova, u bolničkim sobama i bolničkoj učionici. Za decu na dijalizi, časovi su individualni. Iako bi deca, samim ulaskom u bolnicu, trebalo da postanu učenici ove škole, mogući su izuzeci.
Sin Dejane Ogarević iz udruženja „Sve za osmeh“, koje se bavi problemima dece bubrežnih bolesnika, bio je osmi razred kada je morao na dijalizu. U dogovoru sa bolnicom, nastavio je obrazovanje u školi u Smederevu.
„U to vreme je krenula i pandemija, pa je organizovana onlajn nastava, te su sva deca tako završila razred. Tako možda nismo imali hendikep koliko druga deca, jer su svakako svi bili na onlajn nastavi“, govori Ogarević za Međuvreme.
U klinici se ne organizuje nastava za srednju školu, pa je Dejanin sin do transplantacije išao u srednju školu – ali uvek uz pauze u danima dijalize.
„Nekako se deca posle završetka osnovne škole, te u Tiršovoj, ili posle transplantacije, jako teško resocijalizuju sa vršnjacima u mestima stanovanja“, priča Ogarević.
„S druge strane, za srednjoškolce nema organizovane nastave, mnogo odsustvuju sa nastave zbog dijalize. Umorni su, ne mogu da prate nastavu ni onda kad odlaze, tako da to dodatno opterećuje“, kaže ona.
Deca koja su pak na kućnoj dijalizi na nju troše 14 do 16 sati dnevno. „Osim dijalize, oni imaju vremena još samo za odlazak u školu i bukvalno im se život svodi samo na to.“
A opet, i te se bitke redovno dobijaju.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Učenici više novosadskih srednjih škola bojkotovaće u sredu nastavu kao znak podrške Dijani Hrki, Milomiru Jaćimoviću i njegovom sinu, a njihovom vršnjaku, Milanu Jaćimoviću
Zaposleni na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu pozivaju akademsku javnost svih visokoškolskih ustanova da svojim potpisom podrže peticiju za ukidanje odluke o osnivanju Fakulteta srpskih studija
Cilj kampanje „Dok nas smrt ne rastavi“ Autonomnog ženskog centra je da upozori da femicid nije iznenadna tragedija, već poslednji čin dugotrajnog nasilja koje je okolina mogla da prepozna
U Službenom glasniku je pre četiri dana objavljena Odluka Vlade Srbije o osnivanju Fakulteta srpskih studija pri Univerzitetu u Nišu. Šta to znači? Koliko profesora podržava ovakvu odluku? Konačno, čemu sve to?
U šatoru ispred Banovine, iza metalne ograde sa katancem, Milomir i Milan Jaćimović nastavljaju štrajk glađu tražeći pravdu zbog zaplene autobusa. „Mogu nas pobiti, ali ne i skloniti“, poručuje Milomir dok im prolaznici sviraju u znak podrške
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
