Zamislite da, svaki put kada želite do apoteke, morate preći ukupno četiri granice. Tako izgleda prosečan dan stanovnika sela Sastavci, srpskog sela na teritoriji BiH. Ovo mesto je obišla novinarka DW
Granica na tromeđi Srbije, Crne Gore i Srbije u blizini Priboja svrstala je selo Sastavci u jedinstvene na svetu.
Reka Uvac deli ovo selo na dva dela, tako da ono administrativno pripada opštini Priboj i Srbiji, a teritorijalno uglavnom Bosni i Hercegovini, tačnije opštini Rudo.
Zbog ove administrativne zavrzlame, koja se godinama ne rešava, stanovnici Sastavaca, kako bi obavljali svakodnevne aktivnosti, moraju da prelaze granicu. Nekada i više puta u toku dana.
Novinarka portala Dojče vele na srpskom obišla je ovo neobično mesto.
Prelaženje granice- deo rutine
Hajro Gibanica živi u bosanskom delu sela Sastavci. S obzirom da glavni magistralni put iz sela vodi kroz obe države, prelazi dve granice u jednom pravcu svaki put kada ide u Priboj. U taj grad mora da ide, jer se tamo nalaze sve neophodne institicije.
„Moram kod lekara ili po lekove u Priboj. Žena mi tamo prima penziju. Ja u Sastavcima maltene samo prespavam”, kaže Hajro za DW.
Hajro ima dvojno državljanstvo,kao i ostalih 700 meštana ovog sela.
Selo pripada dvema državama još od vremena Turaka.
Administrativni problemi meštana Sastavaka počeli su 1990-ih raspadom bivše države u ratu, kada su iscrtane nove granice, piše BBC na srpskom.
Svaka od šest jugoslovenskih republika, postala je zasebna država.
Stanovnici ovih brdovitih sela nedaleko od Drine postali su u narednim godinama žrtve neuspešnih dogovora Srbije i BiH.
Komisije za granična pitanja dve države poslednji put su se sastale 2010. godine, ali geografski čvor nije raspleten.
Granica je u ovom selu podelila dva kraja iste ulice, ali i most. Na dve države, dele se kuće i porodice, pa čak i seosko groblje.
Brdo papira i za kantu sira
Predsednik Mesne zajednice Sastavci Sveto Vilptić kaže za DW da granice otežavaju život meštanima, uz mnogo nepotrebne administracije.
„Kad bismo na svakoj potrebnoj lokaciji ovde postavili po jedan granični prelaz, bilo bi ih 15. U selu žive dva brata. Jednom je kuća u Srbiji, a drugom u Bosni”, priča Vilotić za DW.
Objašnjava da se stanovništvo uglavnom bavi stočarstvom. Ipak, da bi svoje proizvode prodavali na pijacama, potrebno je da prvo, zbog granica, reše brdo papirologije.
„Ja nekada napišem potvrdu u ime mesne zajednice za jednu kantu sira, pa prodavac ode i proda to na pijaci u Priboju”.
Izvor: DW, BBC na srpskom
Surčinci su dobili plave i zelene kante u koje će odlagati opranu ambalažu i kućni otpad, sve po pravilima iz brošufre. Određenog dana će ih izneti ispred kapije, da Gradska čistoća dođe po njih
Moramo da stvaramo ekonomiju u kojoj ljudi neće biti prinuđeni da rade za minimalac, kaže Salih Saitović, a Centar YUROM traži da afirmativni upis bude zakonski utemeljen
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naveo je da postoje sumnje da su neki požari u Srbiji podmetnuti, ali da tužilaštvo, ukoliko dođe do pokretanja postupka, takvo delo kvalifikuje kao nemar
Mada su često neophodni, klima uređaji ne smeju biti jedino rešenje za letnje vrućine. Moramo promeniti način na koji gradimo i renoviramo naše zgrade
Nenad Milanović javno kritikuje N1 i istovremeno nudi novinarima te televizije da pređu na njegov portal koji je volšebno oživeo. Uređuje ga Ana Mihajlovski
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
