Zamislite da, svaki put kada želite do apoteke, morate preći ukupno četiri granice. Tako izgleda prosečan dan stanovnika sela Sastavci, srpskog sela na teritoriji BiH. Ovo mesto je obišla novinarka DW
Granica na tromeđi Srbije, Crne Gore i Srbije u blizini Priboja svrstala je selo Sastavci u jedinstvene na svetu.
Reka Uvac deli ovo selo na dva dela, tako da ono administrativno pripada opštini Priboj i Srbiji, a teritorijalno uglavnom Bosni i Hercegovini, tačnije opštini Rudo.
Zbog ove administrativne zavrzlame, koja se godinama ne rešava, stanovnici Sastavaca, kako bi obavljali svakodnevne aktivnosti, moraju da prelaze granicu. Nekada i više puta u toku dana.
Novinarka portala Dojče vele na srpskom obišla je ovo neobično mesto.
Prelaženje granice- deo rutine
Hajro Gibanica živi u bosanskom delu sela Sastavci. S obzirom da glavni magistralni put iz sela vodi kroz obe države, prelazi dve granice u jednom pravcu svaki put kada ide u Priboj. U taj grad mora da ide, jer se tamo nalaze sve neophodne institicije.
„Moram kod lekara ili po lekove u Priboj. Žena mi tamo prima penziju. Ja u Sastavcima maltene samo prespavam”, kaže Hajro za DW.
Hajro ima dvojno državljanstvo,kao i ostalih 700 meštana ovog sela.
Selo pripada dvema državama još od vremena Turaka.
Administrativni problemi meštana Sastavaka počeli su 1990-ih raspadom bivše države u ratu, kada su iscrtane nove granice, piše BBC na srpskom.
Svaka od šest jugoslovenskih republika, postala je zasebna država.
Stanovnici ovih brdovitih sela nedaleko od Drine postali su u narednim godinama žrtve neuspešnih dogovora Srbije i BiH.
Komisije za granična pitanja dve države poslednji put su se sastale 2010. godine, ali geografski čvor nije raspleten.
Granica je u ovom selu podelila dva kraja iste ulice, ali i most. Na dve države, dele se kuće i porodice, pa čak i seosko groblje.
Brdo papira i za kantu sira
Predsednik Mesne zajednice Sastavci Sveto Vilptić kaže za DW da granice otežavaju život meštanima, uz mnogo nepotrebne administracije.
„Kad bismo na svakoj potrebnoj lokaciji ovde postavili po jedan granični prelaz, bilo bi ih 15. U selu žive dva brata. Jednom je kuća u Srbiji, a drugom u Bosni”, priča Vilotić za DW.
Objašnjava da se stanovništvo uglavnom bavi stočarstvom. Ipak, da bi svoje proizvode prodavali na pijacama, potrebno je da prvo, zbog granica, reše brdo papirologije.
„Ja nekada napišem potvrdu u ime mesne zajednice za jednu kantu sira, pa prodavac ode i proda to na pijaci u Priboju”.
Izvor: DW, BBC na srpskom
Zbog izbora nekih tužilaca u Visoki savet tužilaštva opoziciona javnost smatra da je režim preuzeo potpunu kontrolu nad tim telom. Da li je zaista tako objašnjava predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić
Provala nasilja u Beogradu tokom poslednjih meseci, uključujući eksplozivne naprave i paljevine, sve više podseća na kriminalni talas devedesetih
U Evropskoj uniji jedan pedijatar dolazi na 600 do 1000 dece, dok je u Srbiji taj odnos 1700 dece na jednog pedijatra. Problem i što su doktori za decu neravnomerno raspređeni, kaže za „Vreme“ prof. dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije
Na skupštini u Kragujevcu izabran je novi Upravni i Nadzorni odbor Asocijacije onlajn medija (AOM), a za njegovog predsednika novinar „Vremena“ Nedim Sejdinović. Najavljena je jača podrška nezavisnim medijima i digitalnoj bezbednosti
Zbog provale nasilja i kriminala u Čačku mnogi prave porođenja sa devedestim godinama. Policija i tužilaštvo se uglavnom ne izjašnjavaju, a građani strepe za svoju bezbednost
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
