Zamislite da, svaki put kada želite do apoteke, morate preći ukupno četiri granice. Tako izgleda prosečan dan stanovnika sela Sastavci, srpskog sela na teritoriji BiH. Ovo mesto je obišla novinarka DW
Granica na tromeđi Srbije, Crne Gore i Srbije u blizini Priboja svrstala je selo Sastavci u jedinstvene na svetu.
Reka Uvac deli ovo selo na dva dela, tako da ono administrativno pripada opštini Priboj i Srbiji, a teritorijalno uglavnom Bosni i Hercegovini, tačnije opštini Rudo.
Zbog ove administrativne zavrzlame, koja se godinama ne rešava, stanovnici Sastavaca, kako bi obavljali svakodnevne aktivnosti, moraju da prelaze granicu. Nekada i više puta u toku dana.
Novinarka portala Dojče vele na srpskom obišla je ovo neobično mesto.
Prelaženje granice- deo rutine
Hajro Gibanica živi u bosanskom delu sela Sastavci. S obzirom da glavni magistralni put iz sela vodi kroz obe države, prelazi dve granice u jednom pravcu svaki put kada ide u Priboj. U taj grad mora da ide, jer se tamo nalaze sve neophodne institicije.
„Moram kod lekara ili po lekove u Priboj. Žena mi tamo prima penziju. Ja u Sastavcima maltene samo prespavam”, kaže Hajro za DW.
Hajro ima dvojno državljanstvo,kao i ostalih 700 meštana ovog sela.
Selo pripada dvema državama još od vremena Turaka.
Administrativni problemi meštana Sastavaka počeli su 1990-ih raspadom bivše države u ratu, kada su iscrtane nove granice, piše BBC na srpskom.
Svaka od šest jugoslovenskih republika, postala je zasebna država.
Stanovnici ovih brdovitih sela nedaleko od Drine postali su u narednim godinama žrtve neuspešnih dogovora Srbije i BiH.
Komisije za granična pitanja dve države poslednji put su se sastale 2010. godine, ali geografski čvor nije raspleten.
Granica je u ovom selu podelila dva kraja iste ulice, ali i most. Na dve države, dele se kuće i porodice, pa čak i seosko groblje.
Brdo papira i za kantu sira
Predsednik Mesne zajednice Sastavci Sveto Vilptić kaže za DW da granice otežavaju život meštanima, uz mnogo nepotrebne administracije.
„Kad bismo na svakoj potrebnoj lokaciji ovde postavili po jedan granični prelaz, bilo bi ih 15. U selu žive dva brata. Jednom je kuća u Srbiji, a drugom u Bosni”, priča Vilotić za DW.
Objašnjava da se stanovništvo uglavnom bavi stočarstvom. Ipak, da bi svoje proizvode prodavali na pijacama, potrebno je da prvo, zbog granica, reše brdo papirologije.
„Ja nekada napišem potvrdu u ime mesne zajednice za jednu kantu sira, pa prodavac ode i proda to na pijaci u Priboju”.
Izvor: DW, BBC na srpskom
Visoki savet tužilaštva (VST) pozvao je Skupštinu Srbije, na osnovu mišljenja većine svojih članova, da povuče iz procedure predloge izmena i dopuna sistemskih zakona kojima se uređuje rad javnog tužilaštva
„Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu će biti ili studenti i profesori, ili policija, ali fakultet raditi neće“, rekao je u četvrtak uveče na protestu student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Boris Kojčinović.
Studenti i građani okupili su se večeras ispred Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dan nakon upada policije na taj fakultet i nasilnog izbacivanja učesnika protesta iz zgrade.
U Ministarstvu kulture rade ljudi koji znaju svoj posao, ali su skrajnuti i njihov glas se ne čuje, naveli su konzervatori u stručnim odeljenjima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture
Jutjuber kog prate kontroverze, Baka Prase, najavio je kandidaturu za beogradske izbore. Ozbiljan ili ne, kaže da nije ni za vlast ni za studente
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
