Zamislite da, svaki put kada želite do apoteke, morate preći ukupno četiri granice. Tako izgleda prosečan dan stanovnika sela Sastavci, srpskog sela na teritoriji BiH. Ovo mesto je obišla novinarka DW
Granica na tromeđi Srbije, Crne Gore i Srbije u blizini Priboja svrstala je selo Sastavci u jedinstvene na svetu.
Reka Uvac deli ovo selo na dva dela, tako da ono administrativno pripada opštini Priboj i Srbiji, a teritorijalno uglavnom Bosni i Hercegovini, tačnije opštini Rudo.
Zbog ove administrativne zavrzlame, koja se godinama ne rešava, stanovnici Sastavaca, kako bi obavljali svakodnevne aktivnosti, moraju da prelaze granicu. Nekada i više puta u toku dana.
Novinarka portala Dojče vele na srpskom obišla je ovo neobično mesto.
Prelaženje granice- deo rutine
Hajro Gibanica živi u bosanskom delu sela Sastavci. S obzirom da glavni magistralni put iz sela vodi kroz obe države, prelazi dve granice u jednom pravcu svaki put kada ide u Priboj. U taj grad mora da ide, jer se tamo nalaze sve neophodne institicije.
„Moram kod lekara ili po lekove u Priboj. Žena mi tamo prima penziju. Ja u Sastavcima maltene samo prespavam”, kaže Hajro za DW.
Hajro ima dvojno državljanstvo,kao i ostalih 700 meštana ovog sela.
Selo pripada dvema državama još od vremena Turaka.
Administrativni problemi meštana Sastavaka počeli su 1990-ih raspadom bivše države u ratu, kada su iscrtane nove granice, piše BBC na srpskom.
Svaka od šest jugoslovenskih republika, postala je zasebna država.
Stanovnici ovih brdovitih sela nedaleko od Drine postali su u narednim godinama žrtve neuspešnih dogovora Srbije i BiH.
Komisije za granična pitanja dve države poslednji put su se sastale 2010. godine, ali geografski čvor nije raspleten.
Granica je u ovom selu podelila dva kraja iste ulice, ali i most. Na dve države, dele se kuće i porodice, pa čak i seosko groblje.
Brdo papira i za kantu sira
Predsednik Mesne zajednice Sastavci Sveto Vilptić kaže za DW da granice otežavaju život meštanima, uz mnogo nepotrebne administracije.
„Kad bismo na svakoj potrebnoj lokaciji ovde postavili po jedan granični prelaz, bilo bi ih 15. U selu žive dva brata. Jednom je kuća u Srbiji, a drugom u Bosni”, priča Vilotić za DW.
Objašnjava da se stanovništvo uglavnom bavi stočarstvom. Ipak, da bi svoje proizvode prodavali na pijacama, potrebno je da prvo, zbog granica, reše brdo papirologije.
„Ja nekada napišem potvrdu u ime mesne zajednice za jednu kantu sira, pa prodavac ode i proda to na pijaci u Priboju”.
Izvor: DW, BBC na srpskom
Izveštavanje kompanije "Informer" o smrtnom slučaju na Filozofskom fakultetu pomera granice zdravog razuma i pakosti, a kamo li Kodeksa novinarstva. Država na mesto nesreće šalje ozloglašenog Marka Krička i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji slovi za Vučićevog lojalistu
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Eutanazija je dozvoljena samo u nekoliko evropskih zemalja. Srbija nije među njima. Koji su argumenti za, a koji protiv prava na dobrovoljnu smrt
Dejan Dragijević i Srđan Janković osumnjičeni su da su ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić
Telo kontroverznog biznismena Milomira Joksimovića zvanog Miša Omega pronađeno je sinoć u stanu u kome je živeo u beogradskoj opštini Palilula
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
