Zamislite da, svaki put kada želite do apoteke, morate preći ukupno četiri granice. Tako izgleda prosečan dan stanovnika sela Sastavci, srpskog sela na teritoriji BiH. Ovo mesto je obišla novinarka DW
Granica na tromeđi Srbije, Crne Gore i Srbije u blizini Priboja svrstala je selo Sastavci u jedinstvene na svetu.
Reka Uvac deli ovo selo na dva dela, tako da ono administrativno pripada opštini Priboj i Srbiji, a teritorijalno uglavnom Bosni i Hercegovini, tačnije opštini Rudo.
Zbog ove administrativne zavrzlame, koja se godinama ne rešava, stanovnici Sastavaca, kako bi obavljali svakodnevne aktivnosti, moraju da prelaze granicu. Nekada i više puta u toku dana.
Novinarka portala Dojče vele na srpskom obišla je ovo neobično mesto.
Prelaženje granice- deo rutine
Hajro Gibanica živi u bosanskom delu sela Sastavci. S obzirom da glavni magistralni put iz sela vodi kroz obe države, prelazi dve granice u jednom pravcu svaki put kada ide u Priboj. U taj grad mora da ide, jer se tamo nalaze sve neophodne institicije.
„Moram kod lekara ili po lekove u Priboj. Žena mi tamo prima penziju. Ja u Sastavcima maltene samo prespavam”, kaže Hajro za DW.
Hajro ima dvojno državljanstvo,kao i ostalih 700 meštana ovog sela.
Selo pripada dvema državama još od vremena Turaka.
Administrativni problemi meštana Sastavaka počeli su 1990-ih raspadom bivše države u ratu, kada su iscrtane nove granice, piše BBC na srpskom.
Svaka od šest jugoslovenskih republika, postala je zasebna država.
Stanovnici ovih brdovitih sela nedaleko od Drine postali su u narednim godinama žrtve neuspešnih dogovora Srbije i BiH.
Komisije za granična pitanja dve države poslednji put su se sastale 2010. godine, ali geografski čvor nije raspleten.
Granica je u ovom selu podelila dva kraja iste ulice, ali i most. Na dve države, dele se kuće i porodice, pa čak i seosko groblje.
Brdo papira i za kantu sira
Predsednik Mesne zajednice Sastavci Sveto Vilptić kaže za DW da granice otežavaju život meštanima, uz mnogo nepotrebne administracije.
„Kad bismo na svakoj potrebnoj lokaciji ovde postavili po jedan granični prelaz, bilo bi ih 15. U selu žive dva brata. Jednom je kuća u Srbiji, a drugom u Bosni”, priča Vilotić za DW.
Objašnjava da se stanovništvo uglavnom bavi stočarstvom. Ipak, da bi svoje proizvode prodavali na pijacama, potrebno je da prvo, zbog granica, reše brdo papirologije.
„Ja nekada napišem potvrdu u ime mesne zajednice za jednu kantu sira, pa prodavac ode i proda to na pijaci u Priboju”.
Izvor: DW, BBC na srpskom
Da li možete da zamislite da više nikada na daljinskom upravljaču ne menjate baterije? Međunarodni tim naučnika predvođen Univerzitetskim koledžom u Londonu tvrdi da je za to našao rešenje
Neke liste čekanja u srpskim bolnicama jesu nestale. Ali se na veštački kuk ili koleno čeka i po četiri godine, a na srčani bajpas u Kliničkom centru Srbije po devet meseci. Zašto je to tako
Princ Filip odbio je da položi venac svom čukun dedi kralju Petru I Karađorđeviću na Oplencu nakon ministarke Milice Đurđević Stamenkovski i ostalih. U saopštenju je podržao promene
Izjave ministra zdravlja Zlatibora Lončara u kojoj više medija optužuje da šire lažne vesti, izazivaju uznemirenost i paniku „mogu da budu i povod za nasilje prema medijima“
Uvođenje nuklerne energije u energetski miks Srbije ne bi značilo odustajanje od obnovljivih izvora, već njihovo dopunjavanje pouzdanim izvorom bazne energije, smatra direktor Instituta „Vinča“ Slavko Dimović
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Mnoge od onih koje su do juče hapsili, policajci danas štite. Tako su postali privatno batinaško obezbeđenje MUP Srbije d.o.o. Zato je za novinare mnogo važnije da znaju ko je ko u podzemlju, nego u policiji ili strankama na vlasti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
