Grupa roditelja dece u osnovnoj školi u Ripnju žalila se direktoru da je u jednom odeljenju „previše” dece romske nacionalnosti. Njihovi roditelji kažu da se radi o rasizmu i da su više puta skretali pažnju da su im deca u školi omalovažavana na nacionalnoj osnovi
Početak nove školske godine za pojedine prvake u osnovoj školi „Vuk Karadžić” u Ripnju nije bio veseo. Naprotiv, nekoliko roditelja dece prvaka se pobunilo jer je „previše“ dece romske nacionalnosti smešteno u jedno odeljenje.
U školi ima dva odeljenja prvog razreda, a u drugom je raspoređeno samo jedno romsko dete.
Danijel Ramanović, jedan od roditelja čije dete pohađa ovu školu ispričao je za „Vreme” da ovo nije prvi put da se romska deca u ovoj školi susreću sa diskriminacijom.
„Pojedini roditelji su pretili direktoru da će mu nalupaju šamare zato što ima ‘previše’ romske dece u odlejenju. Oni su rekli da ne žele da njihova deca idu sa toliko romske dece u školu iz razloga što će ta deca njih da ometaju u raznim situacijama”, priča Ramadanović.
Dodaje, da se čak i među nekim Romima, koji se predstavljaju kao Srbi, romska deca označavaju kao „vašljiva i prljava”.
Nekima nisu smetala romska deca
Prema rečima našeg sagovornika pojedini roditelji rekli su, ako neka romska deca ne budu premeštena u drugo odeljenje, oni će svoju decu da ispišu iz te škole.
„Direktor se nije složio sa tim, a onda je obavešteno Ministartsvo prosvete, nakon čega je u školu došao neki gospodin iz Ministarstva. Neki Srbi su se bunili jer nisu želeli da se deca premeštaju, njima nisu smetala romska deca.
Međutim, njima je taj gospodin rekao da je odluka donešena, da će biti saopštena u petak i da ne može da bude opovrgnuta. Tako je i bilo”, kaže Ramanović.
On je potom objavio snimak na društevnim mrežama u kome tvrdi da postoji diskriminacija u školi, što je naišlo na veoma veliki odziv, sa čak 10.000 deljenja i skoro milion pregleda.
Direktor škole Predrag Dimić je kazao za N1 da je prema savetu Školske uprave Beograd napravljena nova raspodela đaka i da prema pravilniku, „ali i zbog integracije pripadnici jedne etničke manjine treba da budu ravnomerno raspoređeni“.
Ramanović kaže da su potom roditelji koji su zahtevali premeštaj te dece rekli da su oni samo hteli da pomognu romskoj deci.
„Jer je navodno njih petoro nepravedno stavljeno u jedno odeljenje”, kaže Ramanović.
On ukazuje da mu je krivo što u školi vlada takva atmosfera.
„Ja sam tri puta obavestio direktora da moje dete omalovažavaju u školi na nacionalnoj osnovi. Deca se osećaju odbačeno. Ali ništa povodom toga nije preduzeto”, kaže Ramanović.
Nije izlovan slučaj
Stevica Nikolić iz Fondacije Romi za demokratiju rekao je da institucije ovim potezom šalju „jasnu poruku“ da su Romi nepoželjni.
Nikolić navodi da ovo nije izolovan slučaj i dodaje da se njihovoj organizaciji svake školske godine obraća „stotine roditelja zbog sličnih situacija“.
On je ukazao da put obrazovanja za romsku decu često nosi traume i da se po tom pitanju ništa ne menja već 30 godina.
„Zamislimo kakav će biti životni put ove dece, koja su već u najranijem uzrastu obeležena zbog boje svoje kože. Da li nevino dete zaslužuje da bude targetirano, posramljeno i izopšteno, dok njihovi vršnjaci sanjaju o velikim životnim postignućima? Da li naša deca imaju pravo na te ‘velike’ snove, ili su njihovi snovi svedeni na to da što pre prestanu da osećaju stid i strah?“, pita se Nikolić.
Iz ove fondacije su ocenili da je ova odluka opravdana „najboljim interesom dece“ i da institucije tvrde kako se u suprotnom vrši segregacija ako je više od 25 odsto dece u jednom razredu romske nacionalnosti.
„Ali zašto to ranije nisu primetili? Sada, kada su deca već krenula u školu, oni suočeni sa pritiskom roditelja treba da donosu iznuđenu odluku koja samo potvrđuje spremnost institucija da popuste pred rasizmom”, rekao je Nikolić.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
