Razvod u Srbiji: Zašto 85 odsto dece neredovno dobija alimentaciju?

Sara Stanojković je imala 10 godina kada je upoznala oca. Na sudu.

„Do 2011. godine nisam bila u kontaktu s ocem. Niti smo se poznavali. Moji roditelji su se razišli pre nego što sam se rodila. Bila sam peti razred kada sam želela da upoznam oca. Jedini način na koji je to moglo da se ostvari, bio je putem pravosudnog sistema”, govori Sara za „Vreme”.

„On je tada tražio utvrđivanje očinstva DNK analizom“, nastvlja. „Nakon toga, nakon dokazivanja očinstva, nadali smo se da će se stvari time rešiti”, priča Sara.

Međutim, stvari su tada tek krenule da se komplikuju. Ono čemu se nadala, da će viđati oca, nije se dogodilo, pošto je on to zakonsko pravo odbio.

U međvremenu, tokom 14 proteklih godina, Sara i njena majka pokrenule su brojne sudske postupke protiv oca, a za neke i dalje čekaju konačne odluke.

U jednom od postupaka, određeno je da je Sarin otac u obavez da plaća alimentaciju. Međutim, te uplate nisu bile redovne.

Njen otac bi na suđenja dolazio sa raznim uplatnicama, a pošto je bilo različitih taksi za različite postupke, angažovan je i veštak kako bi se utvrdilo šta je plaćano.

Sara nije jedinstven slučaj deteta kome roditelj koji posle razvoda ne dobije starateljstvo ne uplaćuje redovno alimentaciju.

Gotovo polovina očeva (44,5 odsto) kojima posle razvoda sud odredi da su u obavezi da plaćaju alimentaciju, taj iznos ne plaća, pokazuje istraživanje Centra za mame „Finansijska nezavisnost mama u Srbiji: Pravo na svoj dinar”.

Od onih koji je plaćaju, veliki broj njih (46,2 odsto) to ne radi redovno ili je čak i umanjivalo svoje prihode kako bi sudski određena alimentacija bila manja. Tako gotovo 85 odsto dece posle razvoda roditelja od očeva ne dobija redovnu alimentaciju.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ŽUKO (@zensko_udruzenje)

Kad inflacija pojede alimentaciju

I kada alimentacija stigne, ona u polovini slučajeva ne pokriva ni polovinu troškova deteta.

Kada se pre pet godina razvela, tada 23-ogodišnja sagovornica „Vremena” koja želi da ostane anonimna, ali je njeno ime poznato redakciji, mesečno je za izdržavanje deteta od bivšeg supruga počela da dobija 10.000 dinara alimentacije.

Pošto su se razveli sporazumno na prvom ročištu, njen advokat je čak predložio iznos nekoliko hiljada manji.

„Ja sam bila dosta mlada, nisam mnogo bila upućena i verovala sam advokatu. Prosto, nisam se ni informisala, mislila sam, plaćam advokata, on poznaje zakon i kako to funkcioniše. Složila sam se za 10.000 dinara. Nisam imala pojma da imam pravo na tačno određeni iznos njegove zarade”, govori ova sada 29-ogodišnja majka đaka prvaka.

U međuvremenu, inflacija je porasla, troškovi života su viši, ali ona i njeno dete od oca dobijaju isti dogovoren iznos.

Dobijaju ga, doduše, redovno, ali je razmišljala da ponovo tuži bivšeg supruga po tom pitanju. Uvek je odustajala jer joj je bilo važno da ima sopstveni mir.

Iznos koji dobija pokriva polovinu troška za vrtić, a ostalih 5.000 dinara mesečno ostaje joj za izdržavanje deteta.

„On je prosto smatrao, s obzirom na to da sam ja tražila razvod, da snosim posledice. Sada kad detetu kupi nešto od garderebe, ne dozvoljava da tu garderobu donese kući, već ostaje kod njega”, govori sagovornica „Vremena”.

Kako se utvrđuje alimentacija?

Kada je reč o utvrđivanju iznosa alimentacije za dete, prilikom razvoda braka postoje dva osnovna načina određivanja njene visine. Prvi je sporazumni – kada se roditelji sporazumeju o iznosu izdržavanja, što sud mora da odobri. Drugi način je da sud samostalno odluči o iznosu alimentacije, uzimajući u obzir sve okolnosti, što je obično slučaj kod razvoda braka po tužbi.

Iznos alimentacije koji će jedan roditelj plaćati određuje se na osnovu njegovih primanja, a na iznos utiču i troškovi deteta. U obzir se uzimaju dodatni troškovi roditelja – davaoca alimentacije, poput izdržavanja drugog lica, troškova lečenja.

Minimalni iznos alimentacije za dete jednak je iznosu naknade predviđene za maloletne hranjenike (odnosno polovini ovog iznosa kada alimentaciju plaća jedan roditelj). Iznos naknade za hranjenike redovno utvrđuje ministarstvo nadležno za socijalna pitanja.

Propisani iznos naknade za maloletne hranjenike se redovno usklađuje, a u aprilu 2025. godine iznosio je 50.974 dinara. Kada se ovaj iznos podeli na dvoje roditelja, dobija se preporučeni iznos minimalne alimentacije za april 2025. od oko 25.000 dinara.

Iako Republika Srbija ima određen iznos minimalnog iznosa alimentacije, koji usklađuje sa rastom naknade za maloletne hranjenike, čak 91,3 odsto očeva u Srbij to ne poštuje, pokazuje istraživanje Centra za mame.

Odnos očeva prema alimentaciji statistički je povezan sa vremenom koje provode sa svojom decom.

Očevi koji ne ispunjavaju svoje novčane odgovornosti, a ako ih ispunjavaju ne čine to redovno i ne prate stopu inflacije, provode manje vremena sa decom, te tako svoju decu ne viđa 25,8 osto tata u Srbiji, a manje od četvrtine samostalnog vremena sa decom provodi više od trećine očeva, pokazuje istraživanje.

Ni tužba nekad nije dovoljna

Sa stomakom „do zuba”, u sedmom mesecu trudnoće, Milica se 2009. godine razvela.

Iz kuće u kojoj je do tada živela, izašla je sa šestogodišnjim sinom.

Šest meseci kasnije, na ročištu, sud je ocu njihovo dvoje dece naredio da plaća alimentaciju od ukupno 16.000 dinara.

Milica kaže da je njen bivši suprug tada pred sudom izjavio da je spreman da daje i više od toga i pristao je na veći iznos.

Međutim, platio je samo prvi iznos. U međuvremenu je davao razne izgovore zašto ne može da plati alimentaciju, a nekoliko godina kasnije Milica ga je tužila.

Prema zakonima u Srbiji, mogla je da ga tuži samo za novac koji joj je dugovao u poslednje tri godine.

Njen bivši muž trebalo je naredne tri godine da joj isplaćuje po dve alimentacije mesečno, kako bi isplatio dug od 720.000 dinara, odlučio je sud.

Na sudu Milica je ponudila da sam odredi tempo isplaćivanja duga.

Posle suđenja, bivši suprug joj je uplatio tri alimentacije. Onda je sa uplatama stao. Bilo je to pre osam godina.

„Obećavao je da će platiti svaki put kada bih pozvala, ali taj novac nikada ne bi legao na račun”, kaže ona za „Vreme”.

Razgovarala je sa advokatima, koji su joj predlagali brojne mogućnosti kako bi mogla da naplati ovaj novac, ali nije pokretala nikakav dalji postupak, jer nije želela da ulazi u dalje konflikte.

Šesnaest godina kasnije, kada sretne decu, otac im da po hiljadu, dve dinara, ali alimentaciju i dalje ne uplaćuje, govori Milica. Stariji sin je punoletan, pa na nju više nema ni pravo, ali mlađi je sada u prvom razredu srednje škole.

Nova nada – alimentacioni fond

Pred poslanicima u Skupštini Srbije je Predlog zakona o osnivanju prava iz Alimentacionog fonda koji bi trebalo da reši problem i natera nesavesne roditelje da izmiruju obaveze.

Alimentacioni fond je mehanizam zaštite koji obezbeđuje izdržavanje deteta kada roditelj koji je na to obavezan ne plaća alimentaciju, navodi se u predloženom zakonu.

Alimentacioni fond predstavljao bi fond iz koga bi deca čiji roditelj – iako je na to obavezan izvršnom ispravom, odnosno pravnosnažnom i izvršnom sudskom presudom – ne plaća izdržavanje detetu najmanje dva meseca uzastopno.

Pravo na privremeno izdržavanje trajalo bi do 18. godine života, odnosno sve dok roditelj ne počne u celosti da izvršava obavezu izdržavanja.

Inače, postojanje ovakvog fonda već je uvedeno u hrvatsko i crnogorsko zakonodavstvo, dok bi za domaći pravni sistem uvođenje alimentacionog fonda predstavljalo novinu.

Izbegavanje plaćanja alimentacije

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji se godišnje razvede više od 9.000 brakova, od čega više od 5.000 sa decom.

Prema nekim procenama, samo trećina razvedenih očeva, odnosno tri četvrtine majki, redovno plaća mesečne naknade.

Neplaćanje izdržavanja je krivično delo za koje je kazna ili novčana ili do tri godine zatvora. Međutim, praksa pokazuje da takvi postupci često traju dugo, a dužnici izdržavanja koriste razne načine kako bi izbegli obavezu – sakrivaju imovinu, nekretnine, daju otkaze, kako izvršitelji ne bi mogli da sprovedu plenidbu. Dugovanja su i do milion dinara, pisao je ranije RTS.

Zatvorska kazna se najređe primenjuje. Na primer, u 2021. godini je zbog neplaćanja alimentacije podneto 1.795 krivičnih prijava, a u zatvoru su završile 123 osobe.

Ipak, zatvorska kazna ne može da obezbedi finansijsku podršku detetu u trenutku kada je ona potrebna. Tako je i nastala ideja o Alimentacionom fondu, odakle bi se deci plaćalo izdržavanje umesto onog roditelja koji ne poštuje svoju zakonsku i sudsku obavezu, a ovaj fond potom bi se refundirao od roditelja koji je bio dužan da izvršava obavezu davanja izdržavanja, a to nije činio.