Ne tako davno su se tri do četiri kandidata borila za jedno mesto na Matematičkom fakultetu, ali ovog leta je u drugom upisnom roku bilo svega dvadeset kandidata za tri smera ovog fakulteta. Fakultet jeste težak, ali iznad svega, deluje da mladi nikako ne žele da budu nastavnici matematike za male pare
Na Matematičkom fakultetu se pre tri godine 708 kandidata borilo za 435 mesta, a ovog leta su ostali nepopunjeni i smer koji obrazuje nastavnike matematike, kao i astronomija i astrofizika.
Iako je diploma informatičkog smera na Matematičkom fakultetu „karta za dobru budućnost“, brucoši vuku drugačije karijerne poteze.
Foto: PMFProdekan Matematičkog fakulteta dr Miljan Knežević
Prodekan Matematičkog fakulteta u Beogradu dr Miljan Knežević kaže za „Vreme“ da pad interesovanja za studije informatike u Srbiji, uključujući i studije matematike i računarstva na Matematičkom fakultetu, može biti povezan i sa smanjenim interesom budućih studenata za nastavničke profesije.
„Nastavnička profesija u Srbiji, koja zahteva veliku posvećenost i odgovornost, često se doživljava kao manje atraktivna zbog nešto nižih plata, slabijih uslova rada i neodgovarajućeg društvenog položaja nastavnika“, kaže Knežević.
Niko neće u nastavnike
U septembarskom, drugom upisnom roku ove godine, za sva tri smera matematičkog fakulteta bilo je svega dvadeset kandidata.
Nije popunjeno ni svih 156 budžetskih, a kamoli 214 ukupno predviđenh mesta.
U školama u Srbiji je najveći deficit nastavnika matematike, fizike, hemije, informatike i nemačkog jezika. Oni uglavnom pronalaze dobro plaćene poslove u firmama.
Na sajtovima za zapošljavanje se vidi da se informatičarima nudi početna plata od 150.000 dinara, o čemu bi nastavnici mogli samo da sanjaju.
Sagovornik „Vremena“ kaže da je neophodno doći do pozitivne povratne sprege u sistemu obrazovanja, koje je od presudnog značaja za opstanak svake države.
„Bolja plata i uslovi rada bi povećali privlačnost nastavničke profesije i podigli njen ugled. Podsećam da se u drevnom Japanu car klanjao jedino nastavniku“, kaže Knežević.
„Takođe, neophodno je organizovati redovne i kvalitetne programe za obuku i usavršavanje nastavnika, što će im omogućiti da budu u toku sa najnovijim metodama i tehnologijama u obrazovanju i izvođenju nastave“, kaže Kneževć.
Linija manjeg otpora
Prodekan Knežević kaže i da slobodna mesta na njegovom fakultetu mogu biti posledica pada popularnosti „teških“ fakulteta – deca i njihovi roditelju biraju nešto lakše studije.
„Trenutno je u Srbiji prisutan trend da mnogi studenti biraju jednostavniji put kojim će koračati tokom svojih osnovnih akademskih studija“, kaže on. „Međutim, ranije suočavanje sa izazovima može biti korisno, te pripremiti na izvanredan način sve naše potencijalne kandidate za buduće uspehe.“
Matematički fakultet poznat je po pojedinim „zahtevnim predmetima“, ali kako kaže Knežević, oni su osmišljeni tako da utiču na razvoj specifičnih veština kritičkog mišljenja, kao i analitičkih sposobnosti u cilju rešavanja kompleksnih problema.
„Sve su to izuzetno cenjene činjenice na tržištu rada u Srbiji i inostranstvu – treba pogledati samo naš alumni, na primer. Sa druge strane, najčešće izbor lakšeg puta može rezultirati dugoročnim posledicama po karijerne mogućnosti svršenih studenata.“
Prilagođavanje kao pobednička strategija
Na društvenoj mreži Reddit, popularnoj među mladima za diskusije na razne teme, može se videti da neki studentu ističu stroge fakultetske kriterijume, dok drugi tvrde da ih Matematički fakultet sprema da budu najpoželjniji kandidati u struci.
„Iskreno, Matematički fakultet je prilično težak i zahtevan. Možda jedan od najzahtevnijih na Beogradskom univerzitetu. Nas bolonjski sistem nije mnogo promenio. Moguće je da je nekim studentima teže nego li ranije što je bilo“, kaže Knežević.
Dodaje da je Matematički fakultet spreman da planove i aktivnosti usmeri ka postizanju boljih uslova studiranja.
„Naši studenti i naši zaposleni su trenutno naš najveći brend“, dodaje on.
Matematički fakultet je zahvaljujući uspesima svojih studenata, kako kažu, „rame uz rame“ sa prestižnim fakultetima zapadnog sveta, Rusije, Kine.
Univerzitet u Beogradu nalazi se na 388. mestu na listi najboljih svetskih univerziteta, na 166. mestu među evropskim univerzitetima, a na 87. mestu kada je matematika u pitanju, navodi se na zvaničnom sajtu Matematičkog fakulteta.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
