Računica je jasna: Zašto niko neće da studira matematiku?

Na Matematičkom fakultetu se pre tri godine 708 kandidata borilo za 435 mesta, a ovog leta su ostali nepopunjeni i smer koji obrazuje nastavnike matematike, kao i astronomija i astrofizika.

Iako je diploma informatičkog smera na Matematičkom fakultetu „karta za dobru budućnost“, brucoši vuku drugačije karijerne poteze.

Foto: PMF

Prodekan Matematičkog fakulteta u Beogradu dr Miljan Knežević kaže za „Vreme“ da pad interesovanja za studije informatike u Srbiji, uključujući i studije matematike i računarstva na Matematičkom fakultetu, može biti povezan i sa smanjenim interesom budućih studenata za nastavničke profesije.

„Nastavnička profesija u Srbiji, koja zahteva veliku posvećenost i odgovornost, često se doživljava kao manje atraktivna zbog nešto nižih plata, slabijih uslova rada i neodgovarajućeg društvenog položaja nastavnika“, kaže Knežević.

Niko neće u nastavnike

U septembarskom, drugom upisnom roku ove godine, za sva tri smera matematičkog fakulteta bilo je svega dvadeset kandidata.

Nije popunjeno ni svih 156 budžetskih, a kamoli 214 ukupno predviđenh mesta.

U školama u Srbiji je najveći deficit nastavnika matematike, fizike, hemije, informatike i nemačkog jezika. Oni uglavnom pronalaze dobro plaćene poslove u firmama.

Na sajtovima za zapošljavanje se vidi da se informatičarima nudi početna plata od 150.000 dinara, o čemu bi nastavnici mogli samo da sanjaju.

Sagovornik „Vremena“ kaže da je neophodno doći do pozitivne povratne sprege u sistemu obrazovanja, koje je od presudnog značaja za opstanak svake države.

„Bolja plata i uslovi rada bi povećali privlačnost nastavničke profesije i podigli njen ugled. Podsećam da se u drevnom Japanu car klanjao jedino nastavniku“, kaže Knežević.

„Takođe, neophodno je organizovati redovne i kvalitetne programe za obuku i usavršavanje nastavnika, što će im omogućiti da budu u toku sa najnovijim metodama i tehnologijama u obrazovanju i izvođenju nastave“, kaže Kneževć.

Linija manjeg otpora

Prodekan Knežević kaže i da slobodna mesta na njegovom fakultetu mogu biti posledica pada popularnosti „teških“ fakulteta – deca i njihovi roditelju biraju nešto lakše studije.

„Trenutno je u Srbiji prisutan trend da mnogi studenti biraju jednostavniji put kojim će koračati tokom svojih osnovnih akademskih studija“, kaže on. „Međutim, ranije suočavanje sa izazovima može biti korisno, te pripremiti na izvanredan način sve naše potencijalne kandidate za buduće uspehe.“

Matematički fakultet poznat je po pojedinim „zahtevnim predmetima“, ali kako kaže Knežević, oni su osmišljeni tako da utiču na razvoj specifičnih veština kritičkog mišljenja, kao i analitičkih sposobnosti u cilju rešavanja kompleksnih problema.

„Sve su to izuzetno cenjene činjenice na tržištu rada u Srbiji i inostranstvu – treba pogledati samo naš alumni, na primer. Sa druge strane, najčešće izbor lakšeg puta može rezultirati dugoročnim posledicama po karijerne mogućnosti svršenih studenata.“

Prilagođavanje kao pobednička strategija

Na društvenoj mreži Reddit, popularnoj među mladima za diskusije na razne teme, može se videti da neki studentu ističu stroge fakultetske kriterijume, dok drugi tvrde da ih Matematički fakultet sprema da budu najpoželjniji kandidati u struci.

„Iskreno, Matematički fakultet je prilično težak i zahtevan. Možda jedan od najzahtevnijih na Beogradskom univerzitetu. Nas bolonjski sistem nije mnogo promenio. Moguće je da je nekim studentima teže nego li ranije što je bilo“, kaže Knežević.

Dodaje da je Matematički fakultet spreman da planove i aktivnosti usmeri ka postizanju boljih uslova studiranja.

„Naši studenti i naši zaposleni su trenutno naš najveći brend“, dodaje on.

Matematički fakultet je zahvaljujući uspesima svojih studenata, kako kažu, „rame uz rame“ sa prestižnim fakultetima zapadnog sveta, Rusije, Kine.

Univerzitet u Beogradu nalazi se na 388. mestu na listi najboljih svetskih univerziteta, na 166. mestu među evropskim univerzitetima, a na 87. mestu kada je matematika u pitanju, navodi se na zvaničnom sajtu Matematičkog fakulteta.