Postoji sumnja da su pojedini školski psiholozi sprovodili postupke koji uključuju razgovore sa učenicima koji nisu imali karakter psihološke podrške već „isleđivanja“. Takvi postupci mogu naneti direktnu štetu učenicima i trajnu štetu poverenju javnosti u psihološku struku, saopštilo je Društvo psihologa Srbije
Društvo psihologa Srbije (DPS) – povodom navodnog postupanja nekih školskih psihologa u kojima se opisuje praksa da se, zbog javnog izražavanja mišljenja, učenici pozivaju na razgovore koji su, prema svedočenjima, imali obeležja ispitivanja, pritiska i zastrašivanja – istaklo je da je njihova profesionalna i društvena obaveza da jasno ukažu da postupanje ne predstavlja psihološku struku, već njenu zloupotrebu.
„Psiholog u školi radi u interesu učenika, nastavnika i roditelja poštujući moralna i strukovna načela. Imajući u vidu učenike, osnovna dužnost školskog psihologa je da bude njihov oslonac tako što će osigurati bezbednu sredinu i izgraditi odnos poverenja, razumevanja i psihološku podršku umesto pritisaka i pretnji, da štiti njihovo dostojanstvo, emocionalnu sigurnost i prava umesto da ih ugrožava. Ukratko da deluje u najboljem interesu učenika, i onda kada je to u suprotnosti sa zahtevima drugih autoriteta“, navodi se u saopštenju DPS.
Etički kodeks DPS-a je u tom pogledu veoma jasan i njime se jasno i nedvosmisleno propisuje okvir profesionalnog postupanja.
Norme propisane Etičkim kodeksom nisu stvar ličnog tumačenja i izbora, već predstavljaju obavezujući minimum profesionalne odgovornosti.
„Prema medijskim izveštajima i izjavama učenika i roditelja, postoji sumnja da su pojedini školski psiholozi sprovodili postupke koji uključuju razgovore sa učenicima koji nisu imali karakter psihološke podrške već ‘isleđivanja’, postavljanje pitanja koja mogu proizvesti strah, osećaj krivice ili ugroženosti, kao i korišćenje svoje pozicije psihologa u kontekstu disciplinskog postupka i mogućeg političkog pritiska na učenike. Takvi postupci su u potpunoj suprotnosti sa navedenim članovima Kodeksa i mogu naneti direktnu štetu učenicima, ali i trajnu štetu poverenju javnosti u psihološku struku“, navdeeno je u saopštenju DPS.
Iz tog razloga, DPS se ograđuje od takvih postupaka i želi da istakne da oni ne predstavlja psihološku profesiju, niti vrednosti većine psihologa koji svoj posao obavljaju savesno, stručno i u službi učenika i njihovog razvoja.
„Pored toga, želimo da poručimo učenicima, roditeljima i nastavnicima da imaju našu podršku i da ih ohrabrujemo da se obrate nadležnim organima i Društvu psihologa Srbije za zaštitu od svake vrste štetne psihološke prakse“, zaključuje se u saopštenju.
Ispred Pete beogradske gimnazije u sredu (4. februar) uveče održan je skup podrške učeniku te škole Lazaru Zgonjaninu koji je, kako navodi njegov advokat, „neprikladno“ saslušavan u školi jer je davao izjave za televiziju N1.
Ispred škole su se okupili đaci i roditelji te škole, a održana je i tribina.
Prethodno je Lazar Zgonjanin kritički govorio tome što je v.d. direktorka njegove škole Danka Nešović dobila Svetosavsku nagradu i naveo sve načine kojima je ona, kako je „uzrokovala urušavanje obrazovanja“ u toj školi.
Advokat Saveta roditelja Pete beogradske gimnazije Goran Cvetković objašnio je da bi Lazar Zgonjanin mogao bi bude suočen sa disciplinskom kaznom udaljavanja iz škole.
Cvetković je za N1 naveo da pitanja školskog psihologa nisu bila prikladna i u okviru onoga što bi psiholog trebalo da pita učenika.
„Ono što nam je Lazar rekao to je da se radilo o nekim ne metodama koje jedan psiholog ne bi trebalo da primenjuje prema učenicima jer bi trebalo da postoji odnos poverenja između psihologa i učenika, ovo je bio više policijsko ispitivanje“, naveo je Cvetković.
Rekao je da su neka od pitanja bila i „ko ti je omogućio kontakt i da li te neko plaća”.
Situacija za profesore i studente na Kosovu je katastrofalna i tragična, a ako se kosovski Zakon o strancima dosledno primeni postoji bojazan da će se Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici ugasiti, rečeno je na tribini studenata u blokadi ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu
Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije skoro 40 odsto teritorije zemlje
Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imale su osobe u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece
Generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić kaže da je haker „istočno od nas“ ucenjivao tu kompaniju za tri bitkoina i da „u principu teško može da dođe do zloupotrebe“ ukradenih podataka
U novom kriminalnom obračunu u Beogradu upucan je muškarac od ranije poznat policiji. Da li Beograd postaje Bogota i zašto sve podseća na devedesete
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
