Nakon Sajma i Generalštaba na najnoviju listu rušenja i preobražaja arhitektonskih znamenitosti Beograda dospeo je i Hotel „Jugoslavija“. Urbanistički terorizam, što reče pokojni Dragoljub Bakić, ne staje ni za tren
Kraljica Velike Britanije Elizabeta II, predsednici Sjedinjenih Američkih Država Ričard Nikson i Džimi Karter, kancelar Savezne Republike Nemačke Vili Brant, vođa Libijske Arapske Džamahirije Muamer el Gadafi, astronauti Nil Armstrong i Baz Oldrin, brojni umetnici svetskog glasa, među kojima glumac Kevin Kostner i pevačica Tina Tarner, posle odgovarajućeg dočeka na aerodromu odvezli bi se u svratište istog imena kao država u koju su upravo bili stigli, smestili se u jednom od apartmana hotela „Jugoslavija“ i po svoj prilici časkom izašli na balkon da bi se divili Dunavu.
Taj hotel nije bio ekskluzivan, nije bio rezervisan za posebne i privilegovane goste, naprotiv, projektovan je tako da kome to iz bezbednosnih razlega treba, može da se odvoji od „normalne“ publike, a da to ne ometa komunikaciju između hola, salona, kafane, kuhinje, banket sala, terase. Zamišljen je tako da i prosečnom gostu pruži ugođaj, makar uz šoljicu kafe.
Meni je 1969. godine pošlo za rukom da hotel „Jugoslavija“ učlanim u Pozorišnu komunu, telo koje je od velikih firmi prikupljalo novac za sponzorstvo teatra. U banketnoj sali smo organizovali nekoliko koncerata, prvenstveno za zaposlene hotela, ali otvorene često i za slučajnu publiku koja je bila u prolazu. Glavni kuvar je bio ljubitelj opere i posebno počastvovan kada bi nešto spremao za naše operske zvezde Radmilu Bakočević, Milku Stojanović, Miroslava Čangalovića, Živana Saramandića, baletske igrače Jovanku Bjegojević i Dušana Trninića, svakog iole slavnog u zemlji čije je ime hotel nosio.
Made in Yugoslavia
Konkurs za izgradnju novog, reprezentativnog hotela raspisan je samo dve godine posle oslobođenja Beograda, 1947. godine. Pobedio je Projektni zavod Hrvatske.
Prekid svih odnosa sa SSSR i istočnoevropskim zemljama 1948. bio je uzrok velikim ekonomskim problemima u zemlji. U toj situaciji za izgradnju luksuznih objekata jednostavno više nije bilo materijalnih sredstava pa je početak radova odložen.
Jugoslavija se, ipak, ne na poslednjem mestu uz pomoć Zapada, brzo preorijentisala. Već 1960. raspisan je novi konkurs za hotel sa imenom „Jugoslavija“ na obali Dunava. Prvu nagradu je dobio Lavoslav Horvat, enterijere su projektovali Ivan Antić, Mirko Jovanović, Vladeta Maksimović i Milorad Pantović. Ponosio se sa 1500 prostorija, 400 dvokrevetnih, 200 jednokrevetnih soba i 23 luksuzna apartmana.
Sve radove su izvodili jugoslovenski radnici, inženjeri, majstori i tehničari, korišćen je isključivo domaći materijal sa jednim jedinim izuzetkom – luster težak 14 tona sastavljen od 40.000 kristala firme Svarovski iz Austrije ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći na svetu.
Svetski priznati uzori moderne arhitekture
Istovremeno sa hotelom Jugoslavija od 1954. do 1957. izgrađen je Beogradski sajam po projektu Milana Pantovića, a kupolu glavne hale po tada novom sistemu sa prednapregnutim betonom, koji je takođe postao svetska senzacija, smislio je inženjer Branko Žeželj.
U to doba su izrađeni i planovi za zgradu Savezne vlade, to je današnja palata Srbija koja i danas, posle sedamdesetak godina, deluje moderno, nimalo slična poznatim, kitnjastim palatama u Moskvi izgrađenim po ličnom Staljinovom naređenju i ukusu. Iako je projektovana pre razlaza sa Sovjetskim Savezom, ona se oslanjala na graditeljstvo kakvo su stvorili Le Korbuzije i njegova generacija.
Karakterističan je i nastanak hotela „Metropol“ u Bulevaru revolucije. Ranih pedesetih počela je izgradnja palate za budući Centralni komitet Narodne omladine, ali ubrzo se shvatilo da je to megalomanski projekat. Rad je obustavljen iako je kostur već stajao, mladi drugovi su se smestili na jednom spratu Centralnog komiteta Saveza komunista na tadašnjem trgu Marksa i Engelsa koji se danas zove po Nikoli Pašiću. Zgrada namenjena omladinskoj birokratiji se između 1954. i 1957. pretvorila u hotel „Metropol“ po nacrtu arhitekte Dragiše Brašovana.
Ova četiri moderna zdanja su sagrađena u istoj deceniji, sva na osnovu konkursa na kojima su pobedili domaći arhitekti, uglavnom od domaćeg građevinskog materijala. Bili su svetski priznati kao uzori moderne arhitekture.
Moderna arhitektura nije bila lažna kulisa Jugoslavije. Svojom otvorenom politikom, samoupravljanjem i nesvrstsanošću, SFRJ je postala faktor značajan u svetu, doživela je šezdesetih i sedamdesetih godina zlatno doba, a to je bilo i zlatno doba hotela „Jugoslavija“ u kome su se u hodnicima, salonima, kafanama i restoranu sa Beograđanima sretale najpoznatije svetske ličnosti.
Ja sam imao priliku da zavirim i u kuhinju, ostave, garderobe za osoblje, saživim se sa tim hotelom čiji je portparol bio Dušan Vidak, moj prijatelj iz vremena kada je 1952. osnovao jedan od prvih džez orkestara u zemlji.
Propadanje
Sa tragičnim razvojem Jugoslavije propadao je i hotel koji je nosio njeno ime. Delio je sudbinu zemlje.
Tužno sam pročitao kako je izvesna Tanja Vasić napisala da je odrasla u blizini hotela Jugoslavije, ali: „Meni je 1990-ih hotel bio mesto za izbegavanje gde su se skupljale problematične strukture ljudi.“ Penzioner Toma Iličić: „Tokom sedamdesetih smo u hotelu imali proslave u toj čuvenoj banket-sali i to smo doživljavali baš velelepno. Onda se desilo da nisi smeo kasnije da prođeš tuda, ko se sve skupljao.“
Citiram prema tekstu za BBC Nikole Milikića, kustosa Istorijskog muzeja Srbije, jer ni ja više nisam odlazio u taj hotel. Pevačica Svetlana Ražnatović Ceca otvorila je prodavnicu pretežno za supruge i metrese ratnih profitera, a tu je kancelarije imao i njen muž, kontroverzni ratni komandant, udbaš i profesionalni ubica Željko Ražnatović Arkan. To je bio razlog ili izgovor avijaciji NATO-a da navodno gađajući njega u noći između 7. i 8. maja 1999. sa dva projektila razori zapadno krilo hotela Jugoslavija. Arkan je izjavio da „štab Tigrova“ nije pogođen i da nisu uspeli čak ni da rane nikoga od njegovih ljudi, te da „tigrovi spremno čekaju NATO.“ On je ubijen deset meseci kasnije u hotelu „Interkontinental“.
Stižu Amerikanci
Zdravi delovi hotela „Jugoslavija“ otvoreni su za goste ponovo 2013. godine, ali ne više kao „de luks“, nego kao „garni hotel“ sa tri zvezdice. Kakva degradacija.
Ovih dana smo saznali da će se na parceli hotela „Jugoslavija“ graditi dve „stambeno-poslovne“ kule visoke taman toliko, da za koji metar budu niže od najviše zgrade Beograda na vodi, prestižnom projektu napradnjačkog doba od kojeg ništa ne sme da bude više, veće ili velelepnije. Nastavlja se sa uništavanjem vrednih zdanja u glavnom gradu i celoj zemlji.
Kompleks hotela „Jugoslavija“ je otkupila firma „Milenijum tim“ koji namerava da pored pomenutih kula sagradi hotel u sklopu lanca „Ric-Karlton“ čije je sedište u nekom manjem mestu blizu Vašingtona. Baš odgovara trenutnoj situaciji: pored Generalštaba, koji su bombardovali Amerikanci, američki poslovni ljudi preuzimaju i hotel, koji su takođe bombardovali.
A kako bi bilo da „Ric-Karlton“ hotel obnovi sa sve starom fasadom i nazove ga „Ric-Karlton-Jugoslavija“? To bi bilo duhovito. Bolje reklame od podsećanja ko su sve bili gosti zaista ne može biti.
Luster sa kristalima „Svarovski“ je ostao čitav, verujem da će krasiti i luksuzno svratište kada postane deo velikog hotelskog lanca. Prvim gostima mogli bi da se poklone izvanredni suveniri koje izrađuje fabrika Svarovski u Subotici izgrađena 2013. godine.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
