Nakon protesta prosvetnih radnika, u sredu 2. oktobra, oglasio se i premijer Srbije Miloš Vučević i rekao da u budžetu nema para za veće povećanje plata u prosveti i da nije reč o nedostatku nečije dobre volje koja će se promeniti nakon pritisaka i protesta, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Arhiv javnih skupova je saopštio da je u sredu na protestu prosvetnih radnika, koji su organizovali četiri reprezentativna sindikata, učestvovalo oko 6.200 prosvetnih radnika, što je više nego dvostruko veći broj učesnika nego na prethodnom protestu održanom 16. septembra.
„Ovo je bio najveći protest prosvetnih radnika koji je dosad organizovan u Srbiji“, naveli su iz Arhiva javnih skupova.
Komentarišući protest Vučević je ponovio da je predlog Vlade za povećanje plata prosvetnim radnicima korektan i konstruktivan.
On je istakao da je povećanje za ceo javni sektor osam odsto, a da je prosvetarima namenjeno 12 procenata.
„Prevarili su nas”
Nakon što na sastanku u Vladi Srbije 1. oktobra nije došlo do pomaka u pregovorima o povećanju zarade, prosvetni radnici su izašli na ulicu 2. oktobra.
Mirijana Gašić, portparol Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da su ih prevarili jer su im letos obećavali veće plate.
„Kažu da radimo manje. Ko radi manje? Dok su se drugi radovali Olimpjjadi i pratili je, naši učenici iz gimnazija osvajali su medalje. Kažite nam, ko je tu decu pripremao i naučio ih znanju? Da li su se ugledali na rečnik onih koji nas predstavljaju u Skupštini? Ko radi subotama i nedeljama kada pripremamo decu za takmičenja? Opet su nas prevarili“, kaže Mirijana Gašić.
Ministarstvo prosvete saopštilo je da je danas u 23,39 odsto škola u Srbiji u potpunosti obustavljena nastava dok je delimični štrajk sproveden u 28,29 odsto obrazovnih ustanova.
Nastava je normalno održana u 48,32 odsto škola.
Premijer o protestima poljoprivrednika
Vučević se osvrnuo i na proteste poljoprivrednika koji ove sedmice blokiraju put kod Subotice, na severu zemlje.
On je ocenio da nema „skrivenih“ para u državi koje bi se mogle naći za sve zahteve, ali da je spreman „dobar paket“ za poljoprivredu.
Vučević je kazao da ne zna ni koliko je imao sastanaka sa brojnim udruženjima poljoprivrednika i da ne zna ni koja su od njih reprezentativna.
Govoreći o njihovim zahtevima, naveo je da se sutra nastavljaju razgovori, na kojima će biti prisutni ministar poljoprivrede Aleksandra Martinović i savetnici predsednika države, kao i njegovog kabineta.
„Mi se približavamo tome da ćemo davati gotovo 35.000 dinara (300 evra) po hektaru, pa koja to država ima u Evropi? Hrvatska je članica Evropske unije i ima 300 evra“, naveo je Vučević.
Dodao je da nema kraja zahtevima i da poljoprivrednici traže još 250 evra po hektaru zbog suše, da budu oslobođeni zakupa poljoprivrednog zemljišta.
„Svi ćete iz medija da ih podržite, razumemo ih, ljudi su u muci. Pa razumite i nas. Država nije džuboks za ispunjavanje želja“, rekao je on.
Ponižavanje poljoprivrednika
Kako je „Vreme” ranije pisalo Savez poljoprivrednika Banata zahteva momentalnu ostavku ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića zbog njegovih izjava o poljoprivrednicima i potpune nekompatibilnosti i nesposobnosti da obavlja tu funkciju. Martinović nije upućen u poljoprivredu i probleme poljoprivrednika, niti bi trebalo da bude na mestu koje se bavi jednom od najvećih privrednih grana u Srbiji. Staviti takvog čoveka na takvo mesto je totalno nenormalno, rekao je za „Vreme“ Dragan Kleut iz Saveza poljoprivrednika Banata.
„Martinović ne zna ništa o poljoprivredi, ali je najgore to što ne želi ni da uči o tome, i dok sačekamo da nešto nauči o poljoprivredi mi smo propali“, ocenjuje Kleut.
On naglašava da Martinovićeve navode da su poljoprivrednici povezani sa stranim obaveštajnim službama poljoprivrednici smatraju ponižavanjem i uvredom čoveka koga poljoprivrednici plaćaju i koji im je resorni ministar.
Zakoni po meri tajkuna
Pošto poljoprivrednici traže i gorivo na svim pumpama bez akcize u 2025. godini i izmenu zakona najkasnije do 30. novembra, Kleut navodi da poljoprivrednici imaju problem sa gorivom, jer su ove godine dobili popust od samo 50 dinara po litru.
„Kada su došli na vlast prvo su skinuli subvencije po hektaru sa 14.000 dinara na 2000 dinara. Imali smo 60 litara goriva bez akciza, pa su i to ukinuli. Mi nismo mađioničari i ne možemo da izdržimo takav pritisak i takvu otimačinu našeg novca. Mi 12 godina grcamo, ulazimo iz kredita u kredit, i oni izgleda žele da nas totalno unište. Poljoprivrednici se već 10 godina bore na ulicama za opstanak malih i srednjih poljoprivrednika, a ne da se pravi zakon po meri velikih otkupljivača i tajkuna koji imaju po 30, 40 i 50 hiljada hektara zemlje“, zaključuje Kleut.
