U Beogradu je završen deseti Prajd. Bilo je veselo, mirno i brojno. Među učesnicima je bio primetan broj ljudi iz regiona, a novost u šetnji su i porodice. Organizatori se nadaju da će do idućeg Prajda biti ispunjeni svi zahtevi LGBT+ zajednice
Šarene zastave. muzika i vesela atmosfera, bile su vidne i očigledne još pre početka programa oko parka Manjež, gde je zakazano okupljanje, sve je znači isto kao i prethodnih godina, a isti je i cilj: da se pokaže da LGBT+ osobe „muče isti problemi“ kao i druge, „ali uz dodatne izazove uzrokovane homofobijom i transfobijom“.
Bilo je i zanimljivih transparenata, na jednom je pisalo “Mi gorimo, a Ana se češlja”, a na jednom “Rio Tinto, kopaj u svoja 4 zida”.
Obezbeđenje
Već pre početka Prajd šetnje, kod zgrada Vlade i Skupštine Srbije kuda će se kretati učesnici Prajda, postavljeno je više desetina policajaca s opremom za razbijanje demonstracija. Pre početka, organizatori su izjavili da nisu primili nikakve pretnje.
Jedan od organizatora Parade i pesnik Aleksa Krstic kaže za portal „Vremena“ da je ovogodišnja šetnja posebna po tome što je na njoj veliki broj posetilaca iz drugih zemalja.
Došle su i porodice
“Nemam sumnje da će ovaj Prajd, kao i prošlogodišnji, proći dostojanstveno i posebno mi je drago sto imamo puno posetilaca iz regiona i cele Evrope”.
Novina je i to, kako tvrdi Krstić, da ove godine šeta i nekoliko porodica, što je do sada bila retkost.
Jedna od učesnica Parade ponosa, Anja iz Rusije, kaže za portal „Vremena“ da današnju šetnju doživljava kao protest, ali istovremeno i kao jedno veliko slavlje.
“Ja sam ovde da bih slavila ljubav i slobodu, na koju svi imamo prava, bili kvir ili ne. Tek onda dolaze na red ostali razlozi i realnost u kojoj mi nismo prihvaćeni”, kaže ona.
“Ovde dolazim od prvog Prajda. Smatram da se moja generacija već donekle izborila za mlade da mogu da se šetaju slobodnije. Volim da dođem na Prajd i da mi bude dosadno. Sada nema incidenata kao ranijih godina”, priča naša sagovornica, koja je želela da ostane anonimna.
Gosti
Luka, koji je na Prajd doputovao iz Prijedora, tvrdi da je u Beograd došao “da se proveseli i upozna nove ljude”, jer, kako kaže, u njegovom okruženju nema mnogo ljudi koji ga prihvataju.
“Želim da dokažem svojoj porodici, prijateljima i komšijama iz Prijedora da je sve ovo normalno. Iako i u Beogradu ima ljudi koji se prema našoj zajednici ponašaju odbojno, dosta je bolje nego u mom rodnom gradu”, kaže Luka.
Organizatori kažu da su na Prajdu britanski ambasador Edvard Ferbuson sa porodicom i članovima ambasade, ministarke Jelena Begović i Tanja Miščević,
ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov, poverenica za ravnopravnost Brankica Janković, a došli su i predstavnici opozicije: Zoran Lutovac, Jelene Jerinić, Stefan Simić.
Zahtevi
Ovo je deseti mirni Prajd u Beogradu, i deseti put da LGBT+ zajednica podseća na svojih istih sedam zahteva.
Kako su rekli organizatori, LGBT zajednica ne traži brak, ali podsećaju da je Srbija potpisnica međunarodnih konvencija i da treba da uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim.
Drugi njihov zahtev odnosi se Zakon o Rodni identitet koji bi omogućio bi rodnovarijabilnim, trans, interseks osobama da budu jednaki pred zakonom kao ostali građani i da njihova lična dokumenta usklade sa njihovim osećanjem rodnog identiteta.
Među zahtevima su i da mladi dobiju edukaciju o seksualnoj orjentaciji, rodnom identitetu, da državni organi reaguju promtno na govor mržnje, zločine definisane homofobijom i trans fobijomi da javni funkcioneri osude to. Traže izvinjenje za sve ljude koji su bili progonjeni zbog svoje seksualne orjentacije i rodnog identiteta do 1994. godine.
Organizatori i kuma Prajda pevačica Zejna izjavili su na konferenciji pred početak šetnje da se nadaju da je ovo poslednja godina gde ima zahteva koji su ostali neispunjeni.
U današnjoj šetnji, koja je iz parka Manjež krenula Nemanjinom ulicom, ulicom Kneza Miloša, Kralja Milana, Trgom Nikole Pašića do Narodne skupštine, zatim ponovo ulicom Kneza Miloša i Nemanjinom do parka Manjež, prajd kolona zadržala se duže ispred Vlade Srbije, kako bi ukazali na svojih sedam zakona.
Dok su prolazili Ulicom kneza Miloša, oglasila su se zvona Vaznesenjske crkve. U dvorištu crkve je stajao muškarac i kadio tamjanom učesnike prajda, koji su mu potom prišli i slikali se sa njim.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Najavljujući „Beogradsku zimu“, prestoničku manifestaciju kojoj se ne zna cena, Nikola Nikodijević je rekao da će deo programa biti i u Pionirskom parku
Srbija je usled klimatskih ekstrema od 2001. do 2024. godine pretrpela štete u iznosu od preko 10 milijardi evra. Ako se tome doda suša u 2025. godini, iznos štete tokom poslednjih 25 godina je najmanje 12 milijardi evra
„Čudno je da se tužilac uopšte ne bavi pitanjem ko je pustio ljude da koriste stanicu, iako ona u tom trenutku nije imala upotrebnu dozvolu, jer da nisu pušteni, niko ne bi ni poginuo“, kaže urednik portala Forbs Ivan Radak
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
