Visoka plata je jedan od najvećih motiva budućih brucoša prilikom odabira fakulteta. Zbog toga su, godinama unazad, najpopularniji fakulteti Univerziteta u Beogradu oni koji imaju veze sa informacionim tehnologijama. Ipak, ove godine je najveće iznenađenje bio Ekonomski fakultet, koji je zabeležio rekordan broj prijava
Pri odabiru fakulteta, brucošima je često jedan od glavnih motiva dobra plata. Na Univerzitetu u Beogradu, radna mesta koja obezbeđuju platu veću i od 5.000 evra, dovode buduće studente u amfiteatre nekoliko fakulteta, među kojima prednjače informacione tehnologije.
Poslovi koje je moguće raditi posle ovih fakulteta u proseku obezbeđuju platu od oko 1.500 evra, ali i daleko više – u zavisnosti od firme, iskustva i stručnosti zaposlenog. Prosečna plata za praktikanta u IT kompanijama, odnosno za studenta koji još uvek nema diplomu, je oko 500 evra, a sa diplomom ova cifra vremenom raste.
Ipak, osim tehničkih fakulteta, postoje i druge obrazovne ustanove na kojima je broj prijava ove godine iznenadio i najveće stručnjake za visoko školstvo, piše portal Nova.rs.
Ekonomski fakultet najveće iznenađenje
Fakultete Univerziteta u Beogradu ove godine zasenile su prijave na Ekonomskom fakultetu, gde su gužve bile neočekivane.
Pored Elektrotehničkog, Mašinskog, Građevinskog, Ekonomskog, tu je i Fakultet organizacionih nauka (FON), koji se smatraju – najisplativijim.
„Najveće interesovanje već godinama vlada za fakultete tehničkih zanimanja. Tu je IT na prvom mestu, odnosno svi fakulteti koji imaju ovaj smer, kao i elektrotehnika i mašinstvo. Diplome ovih fakulteta omogućavaju, pre svega, brzo zaposlenje, dobar posao i zaradu. Izvan sektora tehničkih fakulteta, među poludruštvenim i polutehničkim, svakako je najisplativiji i najtraženiji FON”, smatra Miloš Turinski iz kompanije Infostud.
Fakultet koji je ove godine pravo iznenađenje, kaže on, je – Ekonomski.
„Studenti FON-a jako dobro prolaze na tržištu rada jer diploma tog fakulteta ne podrazumeva jedno zanimanje kojim svršeni studenti mogu da se bave. Njima su na raspolaganju razni menadžerski smerovi, među kojima je i onaj sa IT usmerenjem. Oni su najtraženiji, lako se zapošljavaju na dobrim poslovima. Moramo pomenuti i Ekonomski fakultet, koji je ove godine privukao veliki broj kandidata i zabeležio rekordan broj prijava, koliko ih nije bilo godinama unazad. Bilo je čak 1.700 prijava na nešto manje od 1.000 mesta”, kaže Turinski.
Najlakše zapošljavanje
Statistike pokazuju da se diplomirani ekonomisti u poslednjih nekoliko godina najlakše zapošljavaju.
„Prvi posao u struci dobijaju već u prvih šest meseci nakon stečene diplome”, naglašava naš sagovornik. Poslovi koje obezbeđuju pomenuti fakulteti donose zaradu od 600, 700, 800 evra za početnike, pa do preko 5.000 evra za seniore.
„Za prvo zapošljavanje očekuju se početničke zarade koje su između 500 i 1.000 evra. To, naravno, nisu pune zarade koje mladi stručnjaci mogu ostvariti kasnije kad se dokažu na poslu i steknu iskustvo u radu. Čak i ‘ajtijevcima‘ prva zarada retko kad prelazi 700 evra, ali oni, kao i inženjeri mašinstva i programeri, mogu ostvariti zaradu od nekoliko hiljada evra mesečno. U IT svetu, bar kod nas na sajtu, među seniorskim pozivima, za softverske arhitekte plata je daleko iznad srpskog proseka i ide do 5.000 evra i više. Za softverskog arhitektu potrebne su, međutim, godine iskustva, zato ovaj posao ne mogu da rade oni koji su tek izašli sa fakulteta.”, objašnjava Turinski.
Konkurencija je ove godine manja jer je na fakultete upisano čak 2.000 manje brucoša nego lane.
„Na fakultetima za IT je smanjeno interesovanje u odnosu na prethodne godine. Sada je bilo 1,3 studenta na jedno slobodno mesto po kvotama, što je i dalje velika potražnja, međutim smanjena u odnosu na raniji period kad je bilo 1,6. Na upisu za fakultete bilo je 2.000 manje kandidata nego ranijih godina, a to možemo da posmatramo kroz prizmu demografije, ali i krize koja je zadesila IT u poslednje dve godine, što je, možda, uticalo na odluku kandidata”, smatra Turinski.
Prosečna plata 2.000
Kada je reč o plati, juniori programeri u proseku zarađuju oko 850 evra, dok njihove iskusnije kolege mogu da zarade mesečno i do 1400 evra. Prosečna plata hardverskog inženjera je oko 2000, a administrator baza podataka može da zaradi u proseku 1400 evra.
Oni koji završe FON i steknu zvanje diplomiranog inženjera organizacionih nauka, mesečno mogu da zarade i više od 2000 evra. Finansijski menadžeri zarađuju oko 850, pa sve do 2000 evra mesečno, dok menadžer kvaliteta može da zaradi od 700 do 2200 evra. Marketing menadžer može da zaradi od 630 do 1850 evra, a menadžer za odnose s javnošću između 470 i 1300.
Izvor: Nova.rs
Posle kratkotrajnog osveženja Srbiju od četvrtka očekuje novi toplotni talas, a temperatura bi u najtoplijim delovima zemlje mogla da dostigne čak 42 stepena. RHMZ je izdao upozorenje koje važi od 20. do 25. avgusta
U Srbiji je trenutno aktivno 45 požara, a najteža situacija je u Deliblatskoj peščari, gde je vatrom zahvaćeno više od 3.500 hektara šume i niskog rastinja. Tokom jučerašnjeg dana Sektor za vanredne situacije imao je 201 intervenciju, od čega 146 zbog požara na otvorenom. Jedna osoba je nastradala u požaru u Smederevu
Trojica hrvatskih državljana, od kojih jedan ima i srpsko državljanstvo, i državljanka Poljske, osumnjičeni za izazivanje požara na deset lokacija u Hrvatskoj. Zašto ljudi namerno izazivaju požare?
Istraga o organizovanom transportu pet tona marihuane iz Severne Makedonije u Srbiju proširena je na još sedam osoba, saopštilo je Tužilaštvo za organizovani kriminal Severne Makedonije. Dvojica osumnjičenih prethodno su sporazumno priznala krivicu i osuđena na zatvorske kazne
Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi je rezultat pritisaka na Univerzitet i uslova u kojima se odvija naučni rad, kaže dekan beogradskog Poljoprivrednog fakulteta Vladan Bogdanović
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
