Opasnost za decu: Mračna strana električnih trotineta

Dečak (12) iz Vranja, koji je u sredu (9. jul) vozeći električni trotinet podleteo pod kamion, sada je u stabilnom stanju, saopšteno je iz klinike. Prethodno mu je amputirana noga.

Prema prvim navodima Višeg javnog tužilaštva, dečak se nije zaustavio na raskrsnici iako je trebalo.

Trotinet je, navodno, uzeo dok su mu roditelji bili na poslu, prenosi Blic.

Živojin Spasić, rukovodilac Klinike za dečiju hirurgiju u Nišu, gde je smešten dečak, apelovao je na roditelje da „ostanu čvrsti i ne izlaze u susret deci i kupe im električne trotinete i motore“.

„Nije nam svejedno da, bez obzira na sav naš trud i rad, deo dece ostaju trajni invalidi. Apelujem, gde god je moguće zaustavite. Bolje platite deci 7 dana nekog košarkaškog, fudbalskog ili bilo kog sportskog kampa, nego davati stotine ili hiljade evra na takve spravice koje nažalost imaju svoju mračnu stranu“, rekao je Spasić

Propisi za električni trotinet

Električnim trotinetom sme da se upravlja od 14 godina starosti, i tada uz neka ograničenja. Ali, nije retkost da ga voze i mlađa deca.

Damir Okanović, predsednik Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja, potcrtava da dete jeste odgovornost roditelja, ali da smo „kao nacija prilično saobraćajno neobrazovani i neuki, i to ne sopstvenom krivicom“.

„Imamo trend rasta broja poginule dece. I jedan dečiji život je tragedija, a kamoli 16, koliko je prošle godine nestalo u saobraćaju i na putevima Republike Srbije“, kaže on.

I to iako je Vlada Srbije 2015. donela strategiju čiji je cilj bio da do 2020. ne bude dece stradale u saobraćaju.

Sagovornik „Vremena“ podseća da postoje dobri razlozi što deca ne smeju da upravljaju motornim vozilima.

„Nemojte se čuditi ako dete dotakne oguljenu žicu koja visi sa bandere. To neće biti čudno, jer kako dete to može da prepozna kao opasnost, ako mu nikada niko stariji nije rekao. Kako da očekujete da reaguje dete kojem niko stariji nije na odgovarajući način objasnio da, ako izađe na put i naiđe vozilo, to vozilo ne može da se ukopa u mestu i treba određeni put i određeno vreme da se zaustavi. Kada niko nije objasnio detetu da, ako ga udari auto u brzini od 30 na sat, najverovatnije neće preživeti,“ objašnjava Okanović.

Cilj koji nije ispunjen

Okanović akcenat stavlja na obrazovanje. „To što je sadašnja generacija roditelja saobraćajno neobrazovana i neuka je posledica toga što, oni kad su išli u školu, u auto-školu, nisu dobijali određena znanja.“

„Mi nemamo odgovarajući program saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja, ni u vrtićima, ni u osnovnim i srednjim školama. Saobraćaj nam je vodeći uzrok smrtnosti u populaciji između 15 i 29 godina. Kada uzmemo sve uzroke – i prirodne i nasilne. Imamo činjenicu da nam broj stradale dece rapidno raste od petnaeste godine, a to je period kada deca izlaze iz osnovne škole“, kaže on.

„Od 2009. godine imamo zakon koji je propisao obavezu Ministarstva prosvete da u nastavni plan i program uvrsti saobraćajno obrazovanje i vaspitanje. To je 16 godina. Mi smo propustili da na pravilan način obrazujemo i vaspitamo 16 generacija. Šesnaest generacija puta prosečno 70.000 ljudi. Koliko bi to bilo mnogo bolje obrazovanih i svesnih učesnika u saobraćaju. To bi se i te kako osetilo“, kaže on.

Nove mere u Vranju

Savet za bezbednost saobraćaja na teritoriji Vranja usvojio je mere za pojačanu kontrolu bezbednosti saobraćaja. Kako su naveli, u letnjem periodu je povećan broj biciklista, motociklista i trotineta na teritoriji Grada.

Pokret za obnovu Kraljevine Srbije (POKS) u Vranju uputio je apel da se zabrani korišćenja električnih trotineta i skutera za maloletna lica u gradskim sredinama.

„U proteklom periodu svedoci smo sve većeg broja incidenata na ulicama naših gradova, gde neprilagođena brzina, nepoznavanje saobraćajnih propisa i nedovoljna svest o opasnostima dovode do teških povreda, kako samih vozača trotineta i skutera, tako i pešaka“, objašnjavaju iz POKS-a.

Električni trotinet inače se smatra lakim motornim vozilom. Njegova trajna nominalna snaga elektromotora nije veća od 0,6 kW, najveća konstruktivna brzina ne prelazi 25 km/h i masa praznog vozila ne prelazi 35 kg.

Vozač mora da nosi zakopčanu zaštitnu biciklističku kacigu i fluorescentni prsluk, a ako nema prsluk, mora biti osvetljen ili označen noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Po pravilu trebalo bi trotinet voziti biciklističkom stazom, pešačko-biciklističkom stazom ili biciklističkom trakom. Vozač tada ne sme da se kreće brzinom većom od 10 km/h i dužan je da bude oprezan prema pešacima.

Ako tih staza nema, onda sme kolovozom, u ulicama gde je najveća dozvoljena brzina 30 km/h. Ako ima 18 godina, onda sme i po ulicama gde je dopušteno 50 na sat.