Airbnb je platforma za online rezervaciju smeštaja, koja korisnicima omogućava da pronađu privremeni ili dugoročni smeštaj u privatnim kućama, stanovima, sobama, pa čak i kućicama na drvetu ili u kamp prikolicima. Upravo zbog tako široke ponude, kontrola je gotovo nemoguća.
Direktor turističke agencije YUTA Aleksandar Seničić u razgovoru za “Vreme” otkriva kakve malverzacije stanodavci koji na ovoj platformi nude smeštaju mogu da izvrše.
“Zakon propisuje da ako neko želi da se bavi izdavanjem stanova, mora da se prijavi za to preko lokalne samouprave, kako bi plaćao paušalni porez. Većina, naravno, to ne radi”, kaže Seničić.
Utaja poreza koju niko ne proverava
Dodaje da su upravo zbog toga, ali i zbog manjka stambenog prostora i sumanutih cena kirije, mnoge zemlje zabranile ili ograničile izdavanje smeštaja na ovakvim platformama, osim ako su u pitanju hoteli, moteli i drugi zvanični objekti.
“Jedini ko može ovo da kontroliše je turistička inspekcija, i to tako što inspektori sami odu do nekog smeštaja. Oni se preko platforme prijave za boravak tamo, pa na licu mesta provere da li vlasnici imaju potrebna dokumenta”, objašnjava naš sagovornik.
Dodaje da ovakvi najmovi predstavljaju ozbiljan problem, s obzirom na to da se prihodi ne prijavljuju i stanodavci vrše krivično delo za koje mogu biti gonjeni- utaju poreza.
Evropski gradovi u kojima postoji regulacija AirBnB smeštaja
Zbog previsokih cena kirija, ali i podsticanja turizma koji šteti lokalnom stanovništvu, pojedini evropski gradovi su počeli da uvode ograničenja za kratkoročno iznajmljivanje stanova kako bi se tome suprotstavili.
Nedavno je u Beču ovaj problem regulisan tako što je uvedeno ograničenje za stanodavce na koliko najduže mogu da izdaju svoj prostor.
U austrijskoj prestonici vlasnici kuća su ograničeni na iznajmljivanje pojedinačnih smeštajnih jedinica turistima u trajanju od najviše 90 dana godišnje.
Parižani koji žele da iznajmljuju svoje stanove i sobe na platformi kao što je Airbnb moraju da se prijave lokalnoj gradskoj većnici. Oni su ograničeni na iznajmljivanje svog primarnog boravka u trajanju od najviše 120 dana godišnje.
Za iznajmljvianje duže od 120 dana, moraju zvanično da pretvore svoju nekretninu u namešten turistički smeštaj. Grad čak ima namensku jedinicu za kontrolu ilegalnog iznajmljivanja stanova.
Stroga pravila su na snazi i u Nemačkoj.
Berlin je prethodno uveo zabranu na Airbnb-a. To je sada ukinuto, ali stroga pravila – koja se sprovode uz velike novčane kazne – ostaju.
Airbnb domaćini moraju da imaju dozvolu za iznajmljivanje cele nekretnine na kratkoročnoj osnovi. Druge kuće se mogu iznajmiti najviše 90 dana godišnje.
U Minhenu je kratkoročno iznajmljivanje čitavih domova ograničeno na osam nedelja godišnje, nakon čega se mora dobiti dozvola.
U Štutgartu, domaćini koji iznajmljuju više od polovine svoje nekretnine na kratkoročnoj osnovi ograničeni su na 10 nedelja godišnje bez dozvole.
