Počela proizvodnja „Plazma“ keksa i u Lagosu u Nigeriji
„Plazma“ keks je hrskavi keks zlatnožute boje, poznat po svojoj tome što se lako topi, kao i po svom prepoznatljivom ukusu, zbog čega je posato jedan od simbola prehrambene industrije još u nekadašnjoj Jugoslaviji i stekao veliku popularnost među građanima.
Urbana legenda kaže da ne postoji nijedna đačka ekskurzija na kojoj nije bilo plazma keksa, a slično važi i za putovanja ne godišnje odmore.
Pošto je „Plazma“ keks osvojio srca i stomake miliona žitelja regiona, sada su u kompaniji „Bambi“ iz Požarevca odlučili da od tog popularnog slatkiša napreve globalni brend.
Tako je „Plazma“ keks počeo je da se proizvodi i u Lagosu u Nigeriji.
Generalni direktor kompanije „Bambi“ Dragan Stajković rekao je za RTS da je to prvi put da se „Plazma“ keks proizvodnja van Požerevca, da je Nigerija tržište koje raste, imaju mladu populaciju i hoće autentične proizvode.
Naveo je da je keks prilagođen nigerijskom tržištu, da se koriste se tamošnje sirovine i pakovanje, što rezultira drugačijim ukusom.
Koliko je taj korak hrabar, koliko rizičan i može li požarevačka „Plazma“ da postane globalni trend.
„Mi smo deo kompanije ‘Koka-Kola Helenik’, koja je počela da radi u Nigeriji još pre 75 godina. Oni su jedna od najvećih kompanija. Nigerija je tržište koje raste, imaju mladu populaciju, hoće autentične proizvode“, naveo je Stajković.
Dodao je da kompanija posle nemilog događaja, požara koji je zahvatio fabriku u Požarevcu raste u okruženju koje nije samo regionalno.
Interesantno je da je dnevni porodični budžet za hranu za celu porodicu u Nigeriji svega četiri funte. S obzirom na tu činjenicu, Stajković kaže da je proizvod u Nigeriji prilagođen tom tržištu, koristi se tamošnja sirovina, prilagođeno je pakovanje.
„Drugačiji je ukus keksa ‘Plazme’ u Nigeriji, to nije ništa novo. Mnoge kompanije su prilagodile ukuse tržištu u kome se nalaze. Primarna stvar je da smo insistirali na standardima koji su ovde, a onda smo se uskladili sa regulativom u Nigeriji“, istakao je Stajković.
Kada se prate ekonomski izveštaji, uglavnom se upozorava na inflaciju, koja konkretno u Nigeriji jeste gorući problem – sada je negde oko 25 odsto. Zatim se ukazuje na visoke kamatne stope, koje su od ovog meseca posle pet godina krenule da padaju.
Stajković kaže da su navikli na inflatorna pomeranja, da je Nigerija imala krizu, ali da je sada situacija stabilnija. Kako je rekao, upravo su ti razlozi zbog kojih je ulazak kompanije na to tržište trajao dve-tri godine, a broj stanovnika je u tom periodu porastao sa 205 miliona na 237 miliona.
Rekao je da su u toku i pregovori sa Kinom za izlazak na to tržište, ali da se za sada bave analizama i istraživanjima tržišta.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je po ko zna koji put govorio o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka. Ovoga puta, povratak u kasarne najavljuje za decembar ove ili mart naredne godine
Vozači kamiona u teretnom saobraćaju četvrti dan su u blokadi granica, nezadovoljni novim EES sistemom i tretmanom profesionalnih vozača. Crnogorski vozači sklopili dogovor s Vladom. Evropska komisija nudi rešenje
Od neproduženih ugovora i umanjenih plata, preko policije na fakultetima i inspekcija u školama, do nagrada za najlojalnije, vlast u Srbiji već više od godinu dana sistematski kažnjava nastavnike i univerzitetske profesore koji su stali uz studente i pobunjene građane
Gradnja na Divčibarama ne staje. Zgrade niču kao pečurke posle kiše. Samo što se ništa ne radi na infrastrukturi, pa turisti koji hrle na planinu nemaju vodu
Ustavni sud Crne Gore ukinuo je odredbu kojoj je uvedena neradna nedelja u toj državi. Ko sve radi nedeljom u Evropi i može li Srbija da odluči da se nedeljom ne radi
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
