Šest godina je trajalo suđenje rukovodiocima fabrike oružja „Milan Blagojević“ u Lučanima zbog pogibije dvojice radnika 2017. godine.
Ishod dugogodišnje borbe porodica poginulih za pravdu: prvooptuženi je preminuo, a 14. maja 2025. jedan od optuženih je oslobođen, dok je drugom presuda smanjena sa tri na dve godine zatvora.
Kako je teklo suđenje zbog pogibije dvojice radnika u Lučanima? Pred vama je rekapitulacija događaja.
Eksplozija i podizanje optužnice
Bio je petak, 14. jul 2017. godine, kada je u Lučanima, varošici u kojoj živi nepunih 3.500 stanovnika, odjeknula eksplozija.
Nije to prva eksplozija koja se dogodila u Namenskoj industriji za proizvodnju eksploziva i baruta „Milan Blagojević“ – tokom proteklih decenija ova fabrika oružja odnela je mnoge živote. Samo za vreme mandata direktora Radoša Milovanovića, koji je na toj poziciji bio od 1982. do svoje smrti 2022. godine, u fabrici je poginuo 21 radnik.
Tog dana, u eksploziji i požaru u priručnom magacinu fabrike „Milan Blagojević“ poginuo je radnik Milojko Ignjatović (55). Njegov kolega Milomir Milivojević (25) zadobio je teške povrede od kojih je preminuo nakon dve nedelje na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
Za njihovu smrt su okrivljeni rukovodioci te fabrike. Osnovno javno tužilaštvo u Čačku, odeljenje u Ivanjici, podnelo je u junu 2019. godine tužbe protiv generalnog direktora namenske fabrike u Lučanima Radoša Milovanovića i rukovodioca dva fabrička pogona Vladimira Lončarevića i Toma Stojića zbog krivičnog dela „teško delo protiv opšte sigurnosti“.
Optužnica je podneta tek posle razgovora roditelja i sestre nastradalog radnika Milivojevića sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Suđenje je počelo u oktobru iste godine, a rukovodioci su od početka negirali krivicu.
Sudski proces je pokrenut samo zahvaljujući upornosti oca poginulog Milomira – Milovana Milivojevića, koji i sam radi u fabrici „Milan Blagojević“, a koji je optužio nadležne da prikrivaju okolnosti pod kojima se dogodila nesreća i da štite direktora.
Na dan prvog sudskog ročišta, koje je dugo odlagano, radnici lučanske fabrike dovedeni su ispred ivanjičkog suda da podrže direktora, a neki od njih su vređali porodicu nastradalog Milomira Milivojevića. Gromkim aplauzom radnici su pozdravili dolazak direktora Radoša Milovanovića. Taj mučni čin bez presedana videla je na televizijskim ekranima cela zemlja.
To je bio tek početak za porodicu Milivojević, koja je tokom godina izopštena iz svoje rodne varošice. Tamo se svi poznaju, a pogotovo radnici fabrike koja prehranjuje maltene čitavu varoš.
„U kuću mi ne dolaze čak ni sve komšije. Ranije sam na slavi imao dvanaest gostiju iz komšiluka, sad nijednog“, pričao je za „Vreme“ pre nekoliko godina Milovan Milivojević.
Propusti u fabrici
Pričao je tada Milivojević o okolnostima pod kojima se dogodila tragedija u Lučanima.
Otac poginulog Milomira tvrdio je da je problem što je u magacinu koji nije imao upotrebnu dozvolu bilo 300 buradi sa tehnološkim barutnim otpadom, otvorenih, bez poklopca, bez antistatičkih džakova, a u svakom je bilo 50-70 kilograma materije.
„Propisi ne dozvoljavaju toliku količinu buradi, a nije utvrđeno ni kolika je bila vlažnost tog baruta“, pričao je Milovan.
„Taj barutni otpad je stabilan sve do 10 odsto vlažnosti, ne može se zapaliti ni otvorenim plamenom, čak ni ‘brenerom’. Propis kaže da nivo vlažnosti ne sme biti manji od 30 odsto, a bio je ispod pet odsto.“
Nije bilo ni antistatičke podloge, burad su istovarana direktno na asfalt, debela guma je stavljena tek naknadno. Milovan je saznao i da nije bilo vode u hidrantu ispred magacina – pre toga je stavljen nov, ali nije priključena voda. Izrazio je i sumnju da je protivpožarni sistem uopšte bio u funkciji, jer „da se aktivirao, možda bi mogli da prežive“.
Presuda i njeno ukidanje
Direktor fabrike Radoš Milovanović, prvooptuženi u ovom slučaju, preminuo je u toku sudskog procesa 21. aprila 2022. godine.
Prvu presudu doneo je Osnovni sud u Ivanjici, koji je u aprilu 2023. osudio Vladimira Lončarevića i Tomu Stojića na po tri godine zatvora zbog smrti dvojice radnika.
Otac poginulog Milomira rekao je tada da je presuda „preblaga“.
„Ova presuda je toliko preblaga, da ne kažem mizerna, minorna. Da li je moguće da život mog sina, momka koji je tek trebalo da živi, pun snage i energije, od 25 godina i Milojka Ignjatovića bude tri godine zatvora“, poručio je Milovan Milivojević.
Međutim, to nije bio kraj. Apelacioni sud u Kragujevcu je krajem oktobra iste godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
„Uzrok nastanka požara i uzročno posledična veza između nastanka požara i propusta okrivljenih kao odgovornih lica nije utvrđena“, naveo je Apelacioni sud.
Posebno, kako je objasnio sud, pri činjenici da, za sada, nije na jasan i nesumnjiv način utvrđeno da li je okrivljeni Lončarević imao svojstvo odgovornog lica u pravnom licu u vreme kritičnog događaja.
„Kao i da li je postupanje okrivljenog Toma Stojića bilo suprotno navedenim odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Pravilnika o zaštiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju eksplozivima i barutima i Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri ručnom prenošenju tereta, kao i Kolektivnog ugovora obezbednosti i zdravlju na radu, kako im se to stavlja na teret optužbom ikako prvostepeni sud u pobijanoj presudi utvrđuje“, naveo je tada sud u odgovoru za Insajder.
Kraj sudskog procesa
Dve godine kasnije, stvar je konačno dobila sudski zaključak. Međutim, on je još nepovoljniji po porodice nastradalih nego što je to bio slučaj u prvoj presudi.
Pravosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu tadašnji rukovodilac fabrike „Milan Blagojević – Namenska“ u Lučanima Vladimir Lončarević oslobođen je optužbi, a njegov kolega Tomo Stojić osuđen na dve godine zatvora, umesto prvobitne tri.
Sudija je saopštio da je presuda Tomu Stojiću preinačena na dve godine, jer je sud zaključio da je delo koje mu se stavlja na teret „učinjeno iz nehata“.
Otac stradalog Milomira, Milovan Milivojević rezignirano je konstatovao da je izgubio bitku koju je vodio još od početka suđenja.
„Ja znam da moj sin nije kriv, ali eto… Tata nije uspeo ni da ga spasi, ni da dokaže da su ga ubili svojom neodgovornošću, bahatošću, nepoštovanjem propisa“, naveo je Milivojević.
Nada se da je njegov sin poslednja žrtva u toj fabrici, a presudu vidi kao „ogledalo sistema i pravosuđa“ u Srbiji.
„Blago rečeno, loš završetak cele ove priče. Nakon ovoga, sve moguće žalbe, zahtev za zaštitu zakonitosti od strane tužioca Vrhovnom sudu ili Strazburu, sve to ne menja činjenicu da su ove presude pravosnažne i to je kraj priče“, zaključio je Vladimir Todorić, advokat porodice Milivojević.
