Aplikacije za upoznavanje
Večera sa poptpunim stranicima
Skok sa monitora u stvaran život. Nekomforno, pomalo zastrašujuće, uzbuljidvo i oslobađajujće iskustvo večere sa pet potpunih stranaca sa kojima me je spojila aplikacija
Starosna granica za odlazak u penziju se od Nove godine ponovo povećava, ali samo za žene. Zašto je to tako i koliko je stalno “šetanje” starosne granice za odlazak u penziju zakonito
Čekanje penzionerskog života i dokolice za žene se ponovo produžava, jer propisi nalažu da će od 1. januara 2025. godine uslov za odlazak žena u starosnu penziju biti da napune 63 godine i 10 meseci.
Za muškarce uslovi za starosnu penziju ostaju ist – moraju da napune 65 godina.
Direktor Sektora za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja Fonda PIO Vladimir Stanković kaže da je tendencija da se godine za odlazak u penziju kod muškaraca i žena izjednače.
Sve po zakonu
Dragan Petković iz Saveza penzionera Srbije (SAPENS) tvrdi da je u pitanju “redovna procedura” koja je usklađena sa Zakonom o radu i Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.
“Po važećem Zakonu, svake godine se od 1. januara, pa sve do završetka kalendarske godine ta starosna granica za žene pomera za dva meseca. To se radi kako bi do 2032. godine uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju kod muškaraca i žena bio isti. Takva je zakonska regulativa već duže vreme i u tome nema ničeg čudnog. Ovi propisi su i u skladu sa zahtevima koje je tada propisala Evropska Unija”, kaže Petković za “Vreme”.
Kada je reč o prevremenoj penziji, uslovi i za muškarce i žene su isti – 40 godina staža i najmanje 60 godina života.
Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata “Sloga” govori kako ovakva praksa nije od juče, da je u pitanju zakonska praksa usvojena još 2010. godine, za vreme Vlade Mirka Cvetkovića.
Nekoliko hiljada radnika iz desetak gradova Srbije je tada na sindikalnom skupu u Kruševcu zatražilo od Vlade Srbije da iz skupštinske procedure povuče izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
“Sindikati su se tada, između ostalog, bunili i protiv povećanja starosne granice za odlazak u penziju. Još je tada postignut kompromis, koji je podrazumevao da se ta granica u narednijim decenijama povećava postepeno”, priča Veselinović.
Naš sagovornik kaže da su ovakve izmene mač sa dve oštrice, te da ne možemo sa sigurnošću utvrditi koliko su radnici i budući penzioneri zadovoljni ovakvom merom. Ali, kako kaže, postoji logičan sled okolnosti koji je do ovog povećanja doveo.
“Prvo, životni vek ljudi se u prethodnih nekoliko decenija povećao, a logično je da se samim tim poveća i radni vek. Pritom, penzije su male i pitanje je kako se od njih može živeti, pa su mnogi ovim pomeranjem granice zadovoljni”, kaže.
Idealno je samo na papiru
O drastičnoj razlici između penzija i plata, kao i o kvalitetu života penzisanih lica, dovoljno govori činjenica da mnogi, čak i kada ostvare uslov za odlazak u penziju, odlučuju da i dalje budu zaposleni.
“Sve je to relativna stvar. Ovakav princip je dobar za one dobrostojeće ljude, koji su, pored plate imali i neke druge prihode, pa sada ne zavise od penzije, Ipak, za ljude koji žive od minimalca, to nije slučaj. Njima i taj minimalac znatno više odgovara od iznosa penzije”, tvrdi Veselinović.
Realnost je malo drugačija od evropskog standarda na koji bismo da se ugledamo. Iako je prosečan životni vek duži nego ranije, Veselinović smatra da se taj prosek u Srbiji nije povećao u meri, kao u nekim drugim, razvijenijim zemljama Zapadne Evrope.
Još jedna stvar koja ruši idilu o odlasku u zasluženu penziju jeste činjenica da Srbija, uslovno rečeno, nema odakle da “puni” svoj Penzioni fond.
“Mi na papiru imamo veoma veliki broj zaposlenih, ali ti ljudi većinski rade za minimalnu platu i to u firmama koje imaju državne subvencije. Zbog toga je veoma teško da se budžet Fonda puni”, objašnjava Željko Veselinović.
Na čelu PIO fonda – fizioterapeut
Na čelu najvećeg državnog fonda koji, između ostalog, diktira starosnu granicu za odlazak u penziju, brine o ostvarivanju prava penzijskog i invalidskog osiguranja i za ta prava obezbeđuje sredstva, nalazi se – fizioterapeut.
Kako je “Vreme” ranije pisalo, Upravni odbor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje je 29. decembra prošle godine saopštio da je Vlada Srbije na sednici 15. decembra donela rešenje o davanju saglasnosti na predlog Upravnog odbora PIO o imenovanju Relje Ognjenovića za direktora.
„Ognjenović ispunjava sve uslove za mesto direktora Republičkog PIO fonda koji su propisane Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, po pitanju obrazovanja, potrebnog iskustva sa visokom stručnom spremom i dokazane stručnosti u radu“, navodi se u saopštenju.
Novi direktor ima diplomu fizioterapeuta i završenu Visoku školu za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, a Statut PIO fonda propisuje za direktorsko mesto visoko obrazovanje iz naučne oblasti ekonomske ili pravne nauke, pisao je Danas.
U zvaničnoj biografiji Ognjenovića je, prema Danasu, navedeno da je rođen 1990. u Prizrenu, te da je 2009. završio Medicinsku školu „Beograd“ i stekao zvanje fizioterapeutski tehničar; da je završio, potom, 2012, i Visoku sportsku i zdravstvenu školu, smer Strukovni fizioterapeut, a 2015. godine Visoku školu za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.
Poseduje i “sertifikat” Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu “Podsticanje preduzetničkog duha kod mladih”, kao i sertifikat Ministarstva omladine i sporta za učešće u projektu “Omladinski aktivizam – gde sam tu ja”.
Skok sa monitora u stvaran život. Nekomforno, pomalo zastrašujuće, uzbuljidvo i oslobađajujće iskustvo večere sa pet potpunih stranaca sa kojima me je spojila aplikacija
Mnogi vozovi sa Prokopa ovog petka ne saobraćaju, a navodni razlog je „pucanje kontaktne mreže“. Uprkos tome, „Srbijavoz“ putem aplikacije i dalje prodaje karte za otkazane vozove
Građani širom Srbije su simboličnom petnaestominutnom tišinom odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Iako je u medijima bliskim vlasti akcija predstavljena kao „nasilje“, u Leskovcu su se protestu pridružili i gradonačelnik Goran Cvetanović, član SNS-a, i direktori javnih preduzeća
Nakon pobune univerzitetskih profesora protiv zakonskih izmena koje bi omogućile da ministar obrazovanja po sopstvenom nahođenju stranim fakultima dodeljuje dozvolu za rad, Vlada je povukla svoj predlog. Vučić je zbog toga bio baš ljut. Šta je sve bilo sporno u Predlogu zakona
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve